SEĆANJE POVODOM SMRTI KNJIŽEVNIKA MOMIRA LAZIĆA
SEĆANJE POVODOM SMRTI KNJIŽEVNIKA MOMIRA LAZIĆA
31. JANUARA 2O20 IZ OBJAVLJENIH INTERVJUA
EKSKLUZIVNO ! INTERVJU SA MOMIROM LAZIĆEM KNJIŽEVNIKOM
" O KUPOVINI I NAMEŠTANJU KNJIŽEVNIH NAGRADA"
Momir Lazić književnik i dokazani srbski patriota rođen je u
26. avgusta 1947. godine u Sarajevu. Objavljivao je poeziju za
odrasle i decu "Žega" , " Govor pene" , " Mom narodu da se ne
zaboravi ", roman "Švabac" ; knjige rasprava "Krst zavičaja" ,
"Ispiranje mozga" , " Obraz i otadžbina " , " , "(Ne)pravda " ; uvršten
je u mnoge antologije , nosilac mnogobrojnih nagrada, a najveća mu je što je kao
Srbin 1990. i 1991. hapšen od strane Tuđmanovog režima. Urednik
časopisa "Zbilja" utemeljio nagradu "Nebojša M. Krstić " za
rodoljubivu publicistiku. Živi na Fruškoj Gori . Jedan od retkih je koji
se bez dlake na jeziku usuđuje da govori o kupovini i nameštanju
književnih nagrada. Sasvim je sigurno da se i u svetu književnosti,
daleko od očiju javnosti, posebno kad su u pitanju književne nagrade ,
gde se dodeljuju i veliki novčani iznosi , igraju podle igre, gde su na
gubitku, oni najtalentovaniji pisci, jer im nagradu ispred nosa
odnese ljubavnica , stranački kolega ili kum člana žirija.
Recite mi nešto više o kupovini i nameštanju književnih nagrada, pošto
niko o tome javno nesme ni reč da kaže ?
-Nije tačno ! O tome sam javno jedini ja u Srbiji govorio , nedavno
je izašao jedan moj veliki intervju u "Svedoku " , gde sam zatražio
da Radomir Andrić i kompletno rukovodstvo Udruženja književnika Srbije
, podnese ostavku. Evo, ja to i sad kažem , dakle on je dobar pisac ,
on je dobar i čovek , ali on ne ume i nezna da radi taj posao koji
radi. Da bi se vodilo jedno Udruženje književnika čovek mora biti vidra,
mora biti menadžer , mora poznavati mnoge stvari , a on to ne može, on
to ne ume i on to nezna. Njemu bi bolje pošto je dobio nacionalnu
penziju , ja mislim oni su se svi tamo smestili u tim nacionalnim
penzijama , dobili što treba, a dal su zaslužili to je druga prilika,
ja znam da mnogi nisu i treba da se povuče kući i da radi. Naravno,
mi smo zemlja koja ima najviše književnih nagrada u Evropi , svetu.
Svako selo od Mrčajevaca do neznam tamo nekog sela ima svoju
književnu nagradu . Imamo preko hiljadu članova Udruženja književnika
Srbije , od toga imamo nekoliko stotina nepismenih ljudi . Treba
napraviti reviziju Udruženja književnika Srbije , a te nagrade ja tebi ,
ti meni , to je u zadnjih dvadeset godina postalo normalnost i žiriji se
uopšte ne .menjaju . Nameštanje nagrada je postalo sastavni deo
književnog života i to je ono što je tragično , jer nam u tome promiču
mnogi pametni , mnogi dobri pisci . Nažalost mi imamo i podelu
pisaca, imamo dva Udruženja , imamo Srbsko književno društvo koje se
odvojilo 2000. godine , gde su bili takozvani evropejci a ostalo je
ovo nacionalno , ovo nacionalno kakvo je sad i ovako nakaradno ono još
uvek u sebi ima te nacionalne prioritete koji su značajni , ali tu
treba napraviti veliku seču u tom smilu da dođu mladi ljudi u upravu ,
da dođu ljudi koji imaju viziju Udruženja književnika Srbije i to
nacionalnu, duhovnu viziju.
Šta predlažete ?!
- Ne može se Srbija kao država nikad pod milim Bogom podizati, niti
može stati na svoje noge ako se ne izvrši duhovna obnova srbskog
naroda. A duhovnu obnovu srbskog naroda, mora upravo jednim svojim
delom da vrši Udruženje književnika Srbije . Ono je sad daleko od toga.
Mi smo imali Jankovića pre dve godine , koji je vratio Rakićevu
nagradu., a to što je dobio sa jednom članicom nije bitno sad uopšte
koja je to gospođa , ali sistem je ti si meni uradio ovo , ja sam tebi
uradio ovo , e mogu li dobiti tu nagradu ? Međutim, kad se pročitaju
knjige tih ljudi koji su dobili tu nagradu , one naravno to ne
zavređuju .Sigurno je da sadašnje Udruženje književnika ima velike
pisce, kao što su Dobrica Ćosić , kao što je Matija Bećković , kao
što je Radomir Raša Smiljanić i mnogi drugi. A to su ljudi koji su se
povukli , oni imaju svoj renome, oni imaju svje ime , njih te stvari u
Udruženju apsolutno više ne interesuju . Dođu samo u pojedinim
slučajevima, kad se dele neke značajnije nagrade, ali dobro je da su
ostali u Udruženju. Dakle , Udruženje književnika Srbije treba da doživi
jednu totalnu reviziju , gde će doći jedna srednja dobra generacija
mlađih pisaca koji će uzeti stvar u svoje ruke i iz ovog blata
izvlačiti sadašnju situaciju.
Ima li plagijatora u svetu književnosti kod nas, koliko ste upućeni u
takva dešavanja?
- Plagijatori su više prisutni u tim političkim , naučnim krugovima ,
svi ti ljudi koji imaju najviše doktorata na kugli zemaljskoj, nema na
čemu se više nije doktoriralo od leptira, pa do kupusa, na dobroj
rakiji itd . Naravno, koriste se razne knjige, prepisuje se itd. Što
se tiče književnostikod nas ne bi se baš moglo reći o plagijatima , a
što se mene tiče ja ne znam da je tako nešto do sada u toj meri
rađeno , da bi se moglo oko toga govoriti. Naravno postoje ljudi,
kojima su neki pisci bliži , pa pokušavaju da nađu smisao njihovog
jezika, razmišljanja , to je sad nešto drugo nije plagijat. , to je
jedan odnos prema onome što neko piše. Što se tiče sveta, to ne znam
da li ima tih plagijata, ali kod nas nema takvih nekih primera
ekstremnih o kojima bi se moglo govoriti
Govori se da je ulaznica za Udruženje književnika Srbije , članska karta
pojedinih političkih partija u ovom slučaju, konkretno, SPO-e , a gde
ima dima ima i vatre, kao i da postoji cenovnik, odnosno da pojedini
članovi komisije primaju trećerazredne pisce u članstvo za određenu
novčanu nadoknadu. Verujte li u to ili....
- Ja sam bio dugo vremena i podpredsednik komisije i član komisije i
moram da kažem da dok sam ja bio u toj komisiji , da je ta komisija
radila onako kako treba. Međutim, tačno je da određeni predsednici
imaju pravo na svoje predloge , tačno je da predlažu i svoje ljude i
to ne možete nikada iskoreniti. Dal neko dobija za to novac il ne
dobija to vi ne možete nigde videti , al da imate polupismene ljude
koji su primljeni u Udruženje književnika i čije delo ne vredi ništa, tog
ima .Znači , to onda govori o ovome što ste vi pitali da postoje neki
načini da se verovatno i na takve načine koji se ne mogu dokazati ljudi
primaju u UKS. Biti član udruženja književnika Srbije to je čast , znači
vi ulazite u jednu nacionalnu strukturu života književnog jedne zemlje,
postajete neko ko treba nešto lepo da čini za svoju zemlju . Međutim,
ja znam mnoge članve UKS , koji to uopšte ne zaslužuju da budu.
Praviti sad reviziju to je teško znate , ja prvi nikada se ne bih
bavio tim poslom,ali bih nekim drugim , a to je da bih napravio takvu
komisiju UKS gde niko ne bi mogao da prođe članstvo, a da nema
nekoliko dobrih knjiga , da nema dobre književne kritike , da nije već
napravio jednu književnu karijeru i da ulazak u Udruženje književnika
bude kruna njegovog rada.
Recite mi, da li piscima mesto je u politici?
- Piscima nikada nije mesto direktno u politici , ali politika je
sastavni deo života , pisci su ljudi koji razmišljaju , pisci su ljudi
koji misle . Dobrica Ćosić je bio predsednik države , ne zato što je
bio pisac, nego zato što je bio pametan čovek i sasvim je logično da
je on kao takav bio predsednik države, radio je svoj posao, radio
ga je vrlo uspešno , radio ga je vrlo dobro. Dakle, mi smo imali kroz
istoriju imali smo pisce koji su bili ambasadori i to izuzetni
ambasadori Andrić je bio, Rakić je bio i sad da ne nabrajam , imali
smo sad Basaru al on to što je radio nema veze sa poslom koji je
obavljao . Dakle, to je to sad kad imamo određene pisce , koji su deo
vlasti , pa ih vlast nagrađuje zato što su u određenom trenutku
povukli deo naroda za sobom , kao što su ovi evropejci o kojima sad
mi pričamo. Jedan od takvih evropejaca je i Basara. Dakle, piscima ne
bi trbalo biti direktno mesto u vlasti, odnosno u politici , a ne
može pisac biti izvan društva , on mora da kaže, on mora da misli
,dakle on bi trebao da deluje il ne bi trebao biti direktno u Izvršnoj
Vladi. Neko da, a neko ne može , Dobrica je to mogao biti sa jednim
ogromnim iskustvom itd, ovi drugi ljudi vrlo teško.
O Kosovu?
- Kosovo što se mene tiče, Kosovo se već dugo prodaje , a sa ovom
novom vlašću mi doživljavamo katastrofu i kataklizmu , jer na silu ova
- Izvor
- Slavica Jovanović
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.