Hag produžio kazne srbskim generalima

05.03.2020. god.

Šestorica Srba u zatvoru i posle odležane dve trećine sankcije

Karmel Ađijus, predsednik sudskog mehanizma koji je nasledio Haški tribunal, smatra da se Radoslav Brđanin, nekadašnji šef Kriznog štaba Srpske Autonomne Regije Krajina, koji je odslužio 20 od ukupno 30 godina zatvora, na koliko je osuđen zbog ratnih zločina, još nije dovoljno rehabilitovao, piše Politika.

Brđanin je podneo zahtev za puštanje na prevremenu slobodu posle isteka dve trećine kazne. Ađijus je, kako je saopšteno iz Haga, smatrao da zbog ozbiljnosti zločina nije moguće njegovo puštanje na slobodu i da nije pokazao da se dovoljno rehabilitovao. To znači da Brđanin ostaje u zatvoru u Danskoj, kao i još petorica srbskih generala koji su iza rešetaka u zatvorima širom Evrope već proveli dve trećine kazne, ali Hag ne želi da ih pusti na slobodu.

Time su im kazne produžene, iako su države u čijim zatvorima borave dale povoljna mišljenja, priznale njihovu resocijalizaciju i predložile da budu pušteni. Posledica su suprotne odluke sudija, koje su pre mnogo godina donosile presude, i onih koji sada nadziru haške osuđenike.

Generali Radivoj Miletić, Sreten Lukić, Vlastimir Đorđević, Nebojša Pavković i Radislav Krstić su, pored Brđanina, i dalje na odsluženju haških kazni, iako se navršilo dve trećine.

„Haški sud pokušava da nas podseti kakva mu je uloga i stav prema narodima iz bivše SFRJ. Očito je da samo Srbe ne puštaju na prevremenu slobodu, onako kako je predviđeno pravilima. Činjenica je da je to diskreciono pravo predsednika suda, ali nikada u praksi haškog suda nije se postavljalo to pitanje. Sada prvi put imamo situaciju da neće da puste osuđenike koji su ispunili taj uslov. To više nije diskreciono pravo, već zloupotreba prava predsednika suda”, kaže za „Politiku” advokat Branko Lukić, branilac generala policije Sretena Lukića.

Ađijus, ukazuje Lukić, nije naveo nijedan razlog. Zahtevi stoje u fioci, ne rešava se ništa, a odbrani nije dostavljena odluka koja bi eventualno mogla da se osporava. U tome se, objašnjava advokat, sastoji zloupotreba prava.

„Ljudi koji služe haške kazne stari su i bolesni. Sreten je imao operaciju srca. Još prošlog maja je odslužio dve trećine kazne. Teže mu pada svaki dan produžetka. On je planirao da izađe u maju 2019, znao je da su uslovi ispunjeni. Imao je primerno ponašanje i povoljan stav poljskih vlasti”, dodaje advokat Lukić.

Navodi da je, do najnovije prakse sudskog mehanizma, bio samo jedan slučaj da je osuđenik ostao u zatvoru duže od dve trećine kazne. Reč je o Vidoju Blagojeviću, kome je kazna produžena greškom norveških vlasti i to tada nije bila volja tribunala.

Sada se Srbima odbija ovo pravo, iako pravila nisu izmenjena. Poslednji ko je pušten na prevremenu slobodu prošle godine bio je Hrvat Valentin Ćorić.

Tokom 2019. godine isti uslov ispunio je i general Vlastimir Đorđević. Dugogodišnja praksa promenjena je nakon što je takozvani Rezidualni mehanizam preuzeo brigu o sprovođenju haških presuda, ocenjuje njegov branilac Dragoljub Đorđević.

„Sudije Mehanizma za međunarodne krivične sudove počele su da primenjuju kriterijume koji nikome nisu jasni. Mnogi koji su ispunili uslov nisu pušteni na prevremenu slobodu. Među njima je i Vlastimir Đorđević. Nemamo odluku zbog čega je odbijen”, rekao nam je advokat Đorđević.

Nepisano haško pravilo bilo je da, ako nekoga hoće da osude na 10, izreknu mu kaznu od 15 godina zatvora, znajući da će poslednjih pet provesti na takozvanoj uslovnoj prevremenoj slobodi, koju nikad niko nije prekršio, niti je iko vraćen u zatvor. Nakon zatvaranja tribunala, osnovan je jedinstven sudski mehanizam za bivšu Jugoslaviju i za Ruandu. Tada se dogodilo da je bivši predsednik Teodor Meron bio kritikovan da krši prava žrtava zločina u Ruandi zato što je njihove osuđenike puštao na prevremenu slobodu. Neki poznavaoci haških prilika smatraju da je ovo jedan od razloga za novu praksu, u kojoj su Srbi kolateralna šteta. Jer, ne postoji nijedno obrazloženje da im se kazne produžavaju.

Uz to, haški tužilac Serž Bramerc u poslednje vreme počeo je da se izjašnjava o tome da li je saglasan da neko bude pušten ili ne, iako do sada sud nije tražio njegovo mišljenje. Pored toga, sudu se obraćaju i oni koji smatraju da imaju interes, pa je tako porodica braće Bitići, koji su ubijeni u Petrovom Selu 1999. godine, tražila da Vlastimir Đorđević ne bude pušten dok ne kaže imena ubica. Prištinsko pravosuđe tražilo je da sasluša Pavkovića u zatvoru, kako bi protiv njega sproveli novi postupak, kao i da on, čim odsluži dve trećine kazne, bude prebačen direktno iz zatvora u Finskoj na Kosovo.

Ratku Mladiću pogoršano zdravlje

Advokat Branko Lukić, koji brani generala Ratka Mladića, kaže da je tražio odlaganje žalbene sednice zakazane za 17. i 18. mart zbog Mladićevog lošeg zdravlja.

„On je veoma loše. Umara se i ne može da komunicira. Smatramo da nije sposoban da prisustvuje. Sud je odbio da se ruski lekari uključe u lečenje. Oni su pregledali Mladića, ali im nisu odobrene nikakve invazivne metode kojima bi se došlo do tačnih nalaza. Nisu smeli ni krv da mu izvade. Lekari u Hagu nisu im dali da koriste njihov uređaj za EKG. Dostavili su falsifikovane rezultate sa snimanja mozga magnetnom rezonancom, izdvojili su sekvence koje pokazuju problem. Oni žele da prikriju da je njegovo zdravlje loše i zato ne dozvoljavaju pristup nezavisnim lekarima, već samo onima koje oni plaćaju”, navodi advokat Lukić.

Dorotea Čarnić, Politika

Izvor
Tanjug
Ilustracija: Politika/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
Hag
prava

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

„RT.Dok: Vreme naših heroja” počelo na Mećavniku uz pozdrave Ljubimove, Kosačova, Zaharove, Kusturice…

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za