Preliminarni izbori u SAD: birači se razočarali u predsednika

Amerikanci se razočaravaju u Baraka Obamu. Takvi zaključci se nameću na osnovu preliminarnih rezultata izbgora za Kongres održanih u utorak i glasanja za izbor gubernatora.
 

Demokratska stranka, po svemu sudeći, gubi većinu mesta u predstavničkom domu. U senatu demokrate su se takođe lišile dela svojih mesta, ali im je pošlo za rukom da sačuvaju većinu, koja ipak ostaje vrlo nestabilna. Porazom za Obaminu stranku završili su e i preliminarni izbori 37 od 50 gubarnatora.
 

U celini rezultati glasanja nisu bili neočekivani za eksperte. Previše je očigledno bilo nezadovoljstvo običnih Amerikanaca time kako njihov predsednik realizuje svoju predizbornu parolu Promene u koje možemo verovati. Vidi se snažno razočaranje zbog laganog izlaska iz finansijsko-ekonomske krize. Poverenje prama demokrataka potkopava i odsustvo progresa u Iraku. Tamo rste nasilje posle povlačenja američkih trupa iz gradova koje je započelo. Amerikance plaši i veliki rizik da se upletu na dugi niz godina u Avganistanu.
 

Politikolozi se slažu da će posle preliminarnih izbora demokrate imati još veće probleme sa ratifikacijom ugovora o strateškom naoružanju 2 sa Rusijom. Mišljenje člana ruskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Fjodora Lukjanova.
 

Ovaj ugovor će biti ratifikovan već u novom sastavu senata. Ali to se neće desiti brzo. Osim toga, za ratifikaciju administracija mora da ispuni neke nove uslove republikanaca. Recimo, da obeća da će proširiti finansijsku modernizaciju nuklearnih snaga.
 

Što se tiče restartovanja odnosa između Rusije i SAD u celini, posle preliminarnih izbora ovaj proces ima i šanse i izazove, smatra direktor Centra za društveno-politička istraživanja IMEMO RAN Vladimir Jevsejev.
 

Kurs restartovanja biće nastavljen. Strane imaju tačke dodira, na primer o Avganistanu, postoje i ozbiljna razmimoilaženja. Nadam se da će samit Rusija-NATO u Lisabonu omogućiti da se zbliže ocene Moskve i Vašingtona povodom zajedničkih pretnji po bezbednost.
 

Aktualni izbori održani su tačno u sredini mandata aktualnog presednika. Da li će gubitak mesta u Kongresu stranke Baraka Obame biti za njega fatalni poraz? Uspeh opozicije na preliminarnim izborima ubičajena je pojava za američku politiku. 1994. u sličan položaj dospeo je Bil Klinton. Međutim dve godine kasnije birači su ga izabrali na drugi mandat. Ipak danas su politikolozi skloni sve više da porede poraz Baraka Obame na izborima sa situacijom u kojoj se našao predsednik Džimi Karter krajem 70-ih. Njegovo ime se asociralo sa političarem gubitnikom. A to znači da Barak Obama da bi bio ponovo izabran za dve godine treba da reši jedan od glavnih prolbmea – da se izbavi imidža hrome patke i predsednika jednog mandata. Za to su potrebni očigledni uspesi u ekonomiji i u kriznim žarištima.