Kako doskočiti lažovima?

Ako hoćeš da ti lažov ispriča istinitu priču, onda bi trebalo da zatražiš od njega da prepriča događaj naopačke, odnosno od kraja ka početku. To je pouzdan način da sam sebe ulovi u klopku i, naposletku, kaže sve kako je zaista bilo. Tako tvrdi (ukoliko ne laže!) poznati psiholog Albert Vrij, profesor Univerziteta u Portsmautu i jedan od najvećih svetskih stručnjaka za psihologiju svedočenja. Njegova teorija trebalo bi da pokaže da i najokoreliji lažov teško izlazi na kraj s protivrečnostima do kojih dovodi priča ispričana od kraja. Hronološki sled događaja omogućava da se određeni događaji jednostavno iskrenu. Dakle, ukoliko se sled događaja poremeti, skršiće se i temelji dvorca laži.

Objašnjenje je jednostavno. Svako od nas poznaje bar nekoliko osoba sklonih lagarijama ili bar one koji izbegavaju da kažu istinu. Bile velike ili male, laži uvek zahtevaju određeni „mentalni napor”, a kad iznenadimo lažova zahtevom da nam stvari ispriča od kraja, izazvaćemo kod njega neku vrstu stresa. Ishod je mnoštvo nelogičnosti u priči i, na kraju, nešto slično istini. Tačnije, jednu vrstu razrešenja.

To je, dakle, teorija. Da bi je dokazao, profesor Vrij izvršio je svojevrsni ogled. Zamolio je čak 290 policajaca da pogledaju video snimke „ispita” dvesta pedesetoro studenata. Od izvesnog broja njih traženo je da lažno govore o nekom događaju ili da pogrešno odgovore na pitanje iz gradiva. U prvom delu istraživanja, policajci su gledali snimke studentskih odgovora, ali bez tona, pokušavajući da u njihovoj mimici i pokretima prepoznaju koji su lažovi. Zatim su slušali samo snimak zvuka, s istovetnom namerom. Potom su sve i slušali i gledali. U 42 odsto slučajeva ustanovili su koji su studenti lagali. Naposletku, bilo im je dopušteno da ih propitaju na drugi način: zamolili su ih da ispričaju sve, od kraja ka početku. Lažovi su se zbunili. U više od šezdeset odsto slučajeva, ovim načinom utvrđivanja istine - oni su raskrinkani.