„Kosovski model“ EU za Pridnjestrovlje i Kavkaz

Evropska unija pojačava pritisak na Srbiju i vlasti Kosovske pokrajine u cilju da pregovori među njima počnu bez odugovlačenja. Iako je još početkom oktobra specijalni predstavnik EU i šef Međunarodne civilne kancelarije u Prištini Piter Fejt insistirao na tome, da je za uspeh dijaloga neophodno sačekati održavanje vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, izbor novog predsednika i formiranje kabineta, Briselu se sada ipak žuri.
 

Vrhovni komesar Evropske unije za međunarodne odnose i politiku bezbednosti Ketrin Ešton, koja koordinira pitanja saradnje Beograda i Prištine, uputila je svog specijalnog izaslanika Roberta Kupera u Srbiju i pokrajinu Kosovo sa ciljem, da ubedi vlasti u neophodnost forsiranja pregovora. Kuper je uspeo da primora albanske vlasti Kosova da se slože s time, da „dijalog treba da startuje pre nacionalnih izbora“. I u rezultatu se tonalitet izjava kosovskih lidera promenio. Iako su odmah nakon ostavke predsednika Kosova Fatmira Sejdijua 27. septembra predsednik parlamenta Jakup Krasnići, koji je privremeno zauzeo Sejdijuovo mesto, i vice premijer Hajredin Kuči,pozivali da se pre početka pregovora izvrši „kompletiranje institucija vlasti“, sada šef vlade Hašim Tači izjavljuje da dijalog može početi „na nivou eksperata“, ne čekajući zakazane za 13. februar 2011. godine parlamentarne izbore i formiranje najviših organa vlasti na Kosovu.
 

Vodeći albansko-jezički list „Koha ditore“, koji izlazi u Prištini, već je objavio da prvi susret predstavnika Beograda i Prištine „treba da se održi u toku bližih nekoliko nedelja“. Prema informaciji izdanja, susret će biti posvećen razmatranju sudbine nestalih na Kosovu Srba i Albanaca. Brisel za sada „nije zahtevao da lideri obe zemlje učestvuju u dijalogu, ali je decidno pozvao da na čelu njihovih delegacija budu zvaničnici, bliski premijeru Hašimu Tačiuju i predsedniku Srbije Borisu Tadiću“ (1).
 

Albansko-jezički mediji na Kosovu ne poklanjaju slučajno tako veliku pažnju pitanju, ko će upravo sesti za pregovarači sto. Predstavništvo Beograda i Prištine će predstavljati „trenutak istine“, ali ne za albansku, već za srpsku stranu. Sve do sada je predsednik Srbije Boris Tadić u više navrata odbijao da učestvuje na regionalnim samitima pod okriljem Evropske unije, kako se na njima ne bi suočavao sa kosovskim liderima, pa i sa Hašimom Tačijem, koga srpske vlati optužuju za terorizam i ratne zločine protiv Srba u vreme dok je on bio rukovodilac „Oslobodilačke vojske Kosova“. Nije slučajno bila tako oštra reakcija srpskog javnog mnenja na reči državnog sekretara SAD Hilari Klinton, koja je sredinom oktobra posetila Balkan, kada je stavila do znanja da na predstojećim pregovorima treba da na ravnopravnoj osnovi učestvuju prve ličnosti Srbije i Kosova.
 

Čak ni predsednik Tadić, uz svu njgovu orijentaciju na saradnju sa Vašingtonom i Briselom, nije mogao zaobići sličnu preporuku, koja je veoma ličila na ultimatum. On je izjavio, da „sada nije potrebno da pregovore vode predsednik, premijer ili ministri“.
 

Odmah nakon toga u diplomatičnijem tonu oglasila se i Ketrin Ešton. Po njenom mišljenju, u datoj etapi uloga Borisa Tadića i Hašima Tačija svode se tek na to, da se „utanači datum početka dijaloga Priština – Beograd“. Pri tom sam dijalog treba, po njenim rečima, da protiče „u tišini i mirno“ (2). Pri tom je Vrhovni komesar EU saopštila o pripremi dijaloga između Beograda i Prištine u „jednom paketu“ sa procesom liberalizacije viznog režima za Kosovo. Po rečima Ešton, ona je to pitanje „postavila Evropskoj komisiji“, i Kosovo je „dužno da prethodno ispuni njene uslove“ (3).
 

Izjave koje se čuju iz Brisela svedoče o tome, da je dijalog Beograda i Prištine, koji koordinira Evropska unija, za nju deo kudikamo veće geopolitičke partije, koju „ujedinjena Evropa“ pokušava da odigra, distancirajući se unekoliko od SAD.
 

Vašington u pregovorima vidi najjednostavnije sredstvo da primora Beograd na nezavisnost Kosova, dok je sa aspekta Evropske unije to pitanje višeplanskog karaktera. Briselu je uspeh pregovora potreban u cilju fundiranja sopstvene balkanske politike i razvoja regionalne saradnje, na bazi vrednosti „jedinstvene Evrope“. A kao motor za datu saradnju služi odobravanje, ili neodobravanje viznih olakšica pojedinim balkanskim zemljama. Ako „kosovski model“ pregovora „jedan na jedan pod okriljem EU“, koji promoviše Brisel, profunkcioniše, taj model će biti prenet na zemlje bivšeg SSSR, pokušaće da ga nametnu, u prvom redu Kišinjovu i Tiraspolju, eliminišući Rusiju iz pregovaračkih okvira. Potom će uslediti pokušaj da se „kosovski model“ primeni i u pregovorima na Kavkazu.
 

Evropska unija ne može dopustiti neuspeh srpsko-albanskog dijaloga i iz još jednog razloga. Kako su nedavno ukazali eksperti „Međunarodne krizne grupe“, alternativa pregovoirima može postati podela dvomilionskog Kosova sa izdvajanjem iz istog stohiljadite srpske zajednice, koja kompaktno živi na severu pokrajine, sa neizbežnim novim regionalnim konfliktom (4).
 

Što se tiče Srbije, vlasti te zemlje moraće ponovo da odgovore na glavno pitanje: da li pristati na pregovaračke formate koje predlaže Brisel, a koji neizbežno vode ka potpisivanju sporazuma sa kosovskim separatistima kao sa ravnopravnom stranom, ili krenuti drugačijim putem.
 

Za Srbiju je za sada geopolitička šteta od srpsko-albanskog „dijaloga“ primetno veća od eventualnog konkretnog dostignuća.
 

Napomene:
 

 [1] KohaDitore, 22.10.2010.
 

[2] Epoka e Re, 28.10.2010.
 

[3] Koha Ditore, 28.10.2010.
 

[4] Kosovo and Serbia after the ICJ Opinion. Pristina-Belgrade-Brussels, 2010. P. I-II.

Petar Ahmedovič ISKENDEROV - stariji naučni saradnik Instituta slavistike RAN, magistar istorijskih nauka, međunarodni komentator lista «Vremja novostjej» i radiostanice «Glas Rusije».