Da lekovi bolje deluju

Ponekad se lek nepravedno optužuje da nije dovoljno efikasan, pritom se i ne pomišlja da neke vrste hrane mogu da umanje njegovo delovanje. Istovremeno uzimanje određenih medikamenata i hrane može da ima i drugačiji učinak, da im pojača dejstvo ili izazove neke neželjene posledice. Vitamini i minerali u tabletama ili namirnicama takođe ulaze u interakciju s lekovima i mogu da izazovu neželjene efekte.

Veoma je važno voditi računa o tome da lekovi mogu da utiču na resorpciju hranljivih sastojaka, vitamina i minerala. Preterana upotreba laksativa (lekova koji podstiču pražnjenje creva) ubrzava prolazak hrane kroz organe za varenje i smanjuje resorpciju vitamina A, De, E, Ka. Tablete za zaštitu od neželjene trudnoće smanjuju količinu folne kiseline i vitamina Be 6, pa se ženama koje ih koriste preporučuje da uzimaju više zelenog povrća i namirnica s ovim vitaminom. Pojedini medikamenti kao što su steroidi, hormoni štitne žlezde, antihistaminici i psihoaktivni lekovi podstiču apetit.

Međusobno delovanje lekova i hrane zavisi u određenoj meri i od zdravstvenog stanja bolesnika i njegovog životnog doba. Starije osobe koje najčešće boluju od više bolesti i za lečenje koriste više lekova, trebalo bi da obrate pažnju na izbor namirnica, budući da imaju smanjenu funkciju jetre i bubrega i da se ovi zbog toga ovi sporije razgrađuju i izlučuju.

Da bi se postiglo odgovarajuće dejstvo leka i izbegle neželjene reakcije, pre njegovog uzimanja trebalo bi pročitati uputstvo i pridržavati se preporuka o uzimanju namirnica.

Mleko

Antibiotike, naročito tetracikline („doksiciklin”, „amracin”), treba uzimati s vodom, a ne s mlekom i jogurtom zato što kalcijum iz ovih namirnica blokira njihovu resorpciju, a time i delovanje. Ovi lekovi se uzimaju na prazan stomak, jedan sat pre jela ili dva sata posle obroka. Antibiotike ne bi trebalo kombinovati s namirnicama koje sadrže gvožđe kao što su spanać, banane, džigerica, zelena salata, ili s preparatima gvožđa. Mleko i mlečni proizvodi smanjuju i resorpciju kortikosteroida, pojedinih lekova za srce („dilakor”, „amiodipin”, „verapamil”), ali i drugih medikamenata.

Biljna vlakna

Biljna vlakna iz boranije, graška, pasulja, kelja, ili u obliku dijetetskih proizvoda, usporavaju resorpciju lekova i smanjuje njihovo dejstvo, posebno „digoksina” koji uzimaju srčani bolesnici.

Masti

Masna hrana usporava pražnjenje želuca, lek je zato duže izložen želudačnoj kiselini, brže se razgrađuje pa je njegovo delovanje kraće.

Sir

Depresivne osobe koje uzimaju lekove iz grupe MAO inhibitora (medikamente koji sprečavaju razgradnju amino-kiseline tiramina kao što su „auromid” i „auroriks”), ne bi trebalo da jedu sir koji obiluje njime. U suprotnom, višak ove amino-kiseline može da izazove povišen krvni pritisak i ubrzan rad srca. Banane takođe sadrže tiramin, ali mogu da se u malim količinama uzimaju s ovim lekovima.

Iznutrice

Iznutrice, budući da sadrže vitamin Be12, mogu da smanje delovanje lekova protiv nesanice, na primer „nipama”, kao i onih koji se prepisuju protiv depresije i bolova.

Povrće

Salatu od kupusa, jela od ovog povrća ili spanać, džigericu i druge iznutrice, ne treba da jedu osobe koje uzimaju lekove protiv zgrušavanja krvi, budući da ove namirnice sadrže vitamin Ka koji povećava koagulaciju i tako potire delovanje medikamenata. Vitamin E ima slično dejstvo i takođe ga ne treba uzimati s lekovima protiv zgrušavanja krvi, jer povećava rizik od stvaranja ugrušaka, a time i moždanog udara i infarkta.

Grepjfrut

Lekove iz grupe inhibitora kalcijumovih kanala koji se propisuju srčanim bolesnicima i benzodiazepini za smirenje u koje se ubraja i „bensedin”, ne bi trebalo uzimati istovremeno s grejpfrutom ili njegovim sokom. Ovo voće usporava resorpciju pomenutih lekova u crevima i njihovu razgradnju u jetri, a delovanje medikamenata se pojačava kao da je uzeta višestruko veća doza. Uzimanje grejpfruta se ne preporučuje ni osobama koje koriste statine, lekove za snižavanje holesterola u krvi. Grepjfrut stvara interakcije i s hormonima, pojedinim antibioticima i lekovima protiv alergije kao što je „zirtek”, i smanjuje njihovu iskoristljivost.

So

Psihijatrijski bolesnici koji uzimaju litijum ne smeju da izostave so iz hrane, jer se koncentracija leka u tom slučaju povećava i mogu da nastanu veoma neprijatni simptomi – odnosno da dođe do pojave uznemirenosti i razdražljivosti.

Alkohol

Uzimanje alkohola pojačava dejstvo lekova za smirenje, antidepresiva i neuroleptika. Alkoholna pića ne treba uzimati ni s antibiotikom „metranidazolom”, jer takva kombinacija izaziva glavobolju i mučninu. Iste neželjene posledice alkohol izaziva u sadejstvu s medikamentima za lečenje gljivičnih infekcija („ketokonazol”).

Kafa, kola i čaj

Kofein iz kafe, čaja i kole izaziva stomačne tegobe ako se uzima sa „teofilinom”, lekom koji proširuje disajne puteve asmatičara. On takođe smanjuje delovanje pojedinih lekova za smirenje i pojačava izlučivanje tečnosti. Indijski, cejlonski i ruski čaj ne treba uzimati ukoliko se koriste preparati gvožđa.

Cigarete

Duvanski dim smanjuje delovanje svih medikamenata za lečenje kardiovaskularnih bolesti i lekova protiv bolova. Pušačima je potrebna dvostruko veća doza vitamina Ce koji može da se nadoknadi uzimanjem limunade, svežeg voća i povrća.

Pre ili posle jela?

Lekovi se uzimaju s čašom vode. Za delovanje nekih potpuno je nebitno da li se uzimaju pre ili posle jela, kod drugih, kao što su antibiotici i preparati gvožđa, važno je da se uzimaju jedan sat pre jela, a ima i lekova koji snižavaju nivo glikoze u krvi i uzimaju se neposredno pre jela ili tokom obroka. Sve antireumatike i lekove koji smanjuju bol treba uzimati posle jela, da bi se zaštitila sluznica želuca.