Radio na ruskom kod svakog je poseban

Radiokompanija Glas Rusije i Međunarodno udruženje ruskofonskih emitera održava u Moskvi Drugi Međunarodni festival ruskofonskih radiostanica. U ruskoj prestonici okupili su se predtavnici preko sto radiostanica iz 31 zemlje sveta. Objedinjuje ih jedno – razgovaraju sa svojim slušaocima na ruskom jeziku.
 

Predstavnik Srbije Igor Gojković ispričao je da je poslednjih godina interesovanje za ruski na Balkanu vrlo veliko. Upostavljaju se ekonomski odnosi. Rusija je pokrenula veliki projekat postavljanja gasovoda Južni tok i u Srbiju je krenuo talas ruskih biznismena i stručnjaka. Srpska omladina koja danas živi u totalnom okruženju engleskog, takođe sve više želi da nauči srodni ruski jezik. Tako su u Srbiji počele da se pojavljuju radiostanice na ruskom, i tu se pojavio problem – malo je novninara koji govore na čistom ruskom, ističe Igor Gojković.
 

Što se tiče Srbije, imamo glavni problem – nedostatak spikera koji mogu da čitaju i govore na ruskom, takođe nema dovoljno kvalitetnih programa. Nadamo se da ćemo zahvaljujući razmeni emisija rešiti sve naše probleme. Imamo takvo zakonodavstvo da srpske radiostanice mogu do 30% svog etra da emituju na stranom jeziku.
 

Za kanadsku radiostanicu Radio Plus koja emituje u provinciji Ontario, glavni problem se sastoji u tome što su informacije o Rusiji koje stižu preko okeana vrlo oskudne, kaže predstavnik Kanade Kiril Širokov.
 

Zanima nas mogućnost dobijanja operativnih informacija i vesti iz Rusije. Ne nekakvih unapred pripremljenih emisija, već nesporedno tekućih događaja. Zato što su informacije koje dolaze kod nas vrlo oskudne. Osvetljava se ako se desilo nešto veliko: zadimljenje Moskve ili ostavka Luškova. A tekuće novosti iz kulturnog i javnog života se ostetljavaju, naravno, nedovoljno.
 

Posebno akutno osećaju deficit programa na ruskom slušaoci na postsovjetskom prostoru. Predstavnik radija Sofija iz ukrajinskog Hersona Aleksandar Mironjenko ističe da prema zakonodavstvu radiostanice u Ukrajini imaju pravo do 25% svog etra da posvete programu na stranom jeziku. U tu kategoriju, nažalost, spada i ruski, kaže Aleksandar Mironjenko.
 

Herson je grad u kojem je vrlo jaka ruska kultura. Osnovao ga je knez Potemkin kao južnu presonicu Ruske imperije. Zato u gradu živi mnogo ljudi koji govore na ruskom i cene ruske tradicije u kulturu. Ali u poslednje vreme kod nas u Ukrajini dešavali su se procesi koji su ometali da se sazna nešto novo o Rusiji. Naravno, učešće naših radiostanica u ruskofonskom udruženju pruža mogućnost da saznamo kako živi ruski svet, i utiče na to da se ne zaboravi ruski jezik, pravila izgovora i pravopisa.
 

Naši radioslušaoci takođe bi želeli da programa na ruskom bude više, ističe Marija Parfjonova, predstavnik javnog radija Gagauzije, autonomije u stastavu Moldavije.
 

Živimo u državi sa tri državna jezika – to su ruski, gagauski i moldavski. Prema zakonodavstvu dužni smo da emitujemo u procentnom odnosu na tim jezicima i ruskom se poklanja svega 30%. Ali stanovništvo kod nas uglavnom govori ruski. Ljudi bi naravno želeli da čuju više programa na ruskom. Cilj mog učešća u ovom festivalu je da programa na ruskom na našem radiju bude više i da kvalitet bude na visokom nivou. A to može da pruži Glas Rusije, vodeći kanal ruske države.
 

Učesnici Drugog Međunarodnog festivala ruskofonskih stranica jedinstveni su u mišljenju da je partnerstvo u ruskofonsom etru potrebno razvijati. U tome može da pomogne novi internet-portal www.radiopartner.ru., napravljen naporima Glasa Rusije. Ovde je u slobodnom dostupu otvoren arhiv tematskih programa o politici, društvenom i kulturnom životu u Rusiji i zemljama članicama. Da itaknemo da danas van granica Rusije postoji oko 300 radiostanica, komercijalnih i društvenih, koje rade na ruskom.