„Invazija“: Rvanje Rusa sa vanzemaljcima i Švarcenegerom

Pravila su se promenila, više svetom ne vladaju samo američke zakonitosti bioskopskih blagajni već i kineske i ruske. A Rusi vole da idu u bioskope tokom Nove godine. Tako je i Invazija imala premijeru prvog januara 2020. godine, a kod nas je stigla osam dana kasnije, na Svetog Stefana.

Reč je o nastavku blokbastera Sila privlačnosti Fjodora Bondarčuka koji nam je pre tri godina pokazao jedno novo lice ruskog filma.

Naime, Sila privlačnosti je daleko od prvog ruskog „kopivudskog“ ostvarenja, odnosno pokušaja da prepiše holivudske postulate, ali u vreme izlaska izgledala je kao najuspešniji primer toga.

Nastavak Sile privlačnosti

Fjodor Bondarčuk, tajkun ruskog filma i jedan od reditelja iz najužeg okruženja Vladimira Putina, u Sili privlačnosti snimio je svoje najzaokruženije i ponajbolje delo u umetničkom pogledu jer je sjajno integrisao tradiciju sovjetske naučne fantastike i ono što je u tom trenutku sa filmovima kao što je Distrikt 9 radio Nil Blomkamp.

Protivno „pravilima Zorana Živkovića“ koja kažu da „leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac“, kod Bondarčuka su sleteli u jedno moskovsko predgrađe. Prilikom sletanja strada veliki broj komšija i uprkos shvatanju vojske da goste iz galaksije treba ostaviti na miru do daljnjeg, lokalna omladina i komšiluk se spremaju da se sa njima razračunaju i time potencijalno izazovu intergalaktički incident.

Devojka iz komšiluka koja je kolovođa cele odmazde međutim upoznaje vanzemaljca u ljudskom obličju i među njima se javlja simpatija.

Na vrlo sličan način kao Nil Blomkamp, i Fjodor Bondarčuk je u ovom filmu sveo dolazak vanzemaljaca na „ulični nivo“, nadovezujući se na tradiciju koju je uspostavio već pomenuti uzor, Džejms Kameron, koji je najbolje uvodio junake iz radničke klase u kompleksne i ambiciozne naučnofantastične narative. Isto tako, na tragu Blomkapma i njegovog učitelja Kamerona, uveo je motiv transhumanizma, situaciju u kojoj u kontaktu sa drugim bićima ljudi razmenjuju svoja svojstva sa njima i pretvaraju se u nešto drugo.

Rusija, sama na svetu

Od sovjetske fantastike, Bondarčuk je preuzeo celu matricu predstavnika superiorne vanzemaljske vrste koji ne uspeva da se nađe u iskvarenom svetu Zemljana, želi da im pomogne i da prevaziđe predrasudu da susret sa nepoznatim nužno znači i rat. 

Sila privlačnosti je film koji je pokazao da Rusi mogu da snime film koji u tehničkom pogledu doseže standarde holivudskog blokbastera, i da su prostori žanrovskog izraza koje još nisu do kraja savladali i „razgazili“ vrlo mali i retki. U njemu je Bondarčuk diplomirao kao reditelj blokbastera i pokazao da je holivudsku lekciju naučio do kraja.

Invazija se direktno nadovezuje na događaje iz prvog filma. Zemljani slute da će sledeći dolazak vanzemaljaca biti malevolentan i spremni su da se brane. Irina, devojka iz prvog filma, podvrgnuta je eksperimentima jer shvataju da je ona po svemu sudeći spoj „najmoćnijeg iz oba sveta“. Kada se ponovo pojavi vanzemaljac kog je upoznala i zavolela u prvom filmu, zaplet postaje pomalo zakučast, ali u osnovi i dalje kameronovski – vanzemaljska veštačka inteligencija ju je prepoznala kao pretnju i želi da je likvidira.

Proteklih meseci, Rusija eksperimentiše kako da izoluje svoj internet sa globalne mreže. A kako su savladali pravljenje blokbastera, reklo bi se da bez dileme mogu da izoluju i svoju kinematografiju jer nema nikakve sumnje da imaju znanja kako da čitav repertoar ispune svojim vrhunskim filmovima.



Bolje od Terminatora

Invazija se bavi kameronovskom temom mlade žene koju progoni veštačka inteligencija kao pretnju, dakle nečim što je tematizovao Terminator, i to na bitno superiorniji način od najnovijeg filma iz američkog serijala. Dok je film Tima Milera bio začuđujuće nespreman za eru interneta jer ni sam izvornik iz 1984. godine nije uzeo globalnu mrežu u obzir, Bondarčukov izuzetno dobro razume današnju opštu povezanost.

Za razliku od Sile privlačnosti, Bondarčuk više nije zagledan u zvezde, niti je upitan šta nas čini ljudima – njega sada zanima veštačka inteligencija kao pretnja. Jako je zanimljiv način na koji veštačka inteligencija progoni glavnu junakinju a to su mahom ruski specijaliteti – fejk njuz objave, dip fejk snimci, rat dezinformacijama – okretanje ljudi jednih protiv drugih.

Bondarčuk je na ovom filmu iznova okupio vrhunsku ekipu saradnika. Recimo, reditelj filma Led, Oleg Trofim, je bio zadužen za rediteljske zadatke u znatnom segmentu filma. Tu je ista glumačka ekipa kao i zapadne kuće koje su i prvi put pomagale u dizajnu zvuka i specijalnih efekata.

Otud je film iznova pun maštovitih i nesvakidašnjih rešenja kao što je spektakularni klimaks sa potapanjem Moskve, ali i akcione scene izašle iz šinjela Istinitih laži i Avatara kada se junak u vanzemaljskom egzoskeletu rve sa helikopterom Kamov Ka-50.

Gledaj triput 


Kada je izašao prvi film, bilo je jasno da svaki pravi Srbin mora tri puta da ga gleda. Prvi put da isprati priču, drugi put da se divi moskovskim lokacijama i specijalnim efektima, i treći put da se divi ruskom naoružanju. I Invazija je film za toliko gledanja jer Ruske vazdušno-kosmičke snage pokazuju celu bombonjeru svojih aduta, pa tako recimo imamo priliku da vidimo i ispaljivanje rakete S-400 u ključnom trenutku filma, kao i još jedan detalj za fanove profesora Milinovića koji prepuštam gledaocima da sami otkriju.

Pored vojne moći koja se kao što je i uobičajeno u naučnoj fantastici ispostavlja kao mahom neupotrebljiva protiv vanzemaljaca, Bondarčuk se okreće još jednom ruskom specijalitetu - javnom sektoru. Još od filma Duhles 2 Romana Prigunova, možemo govoriti o glamurizaciji javnog sektora u ruskim blokbasterima. Ovog puta ruski telekom igra značajnu ulogu u raspletu priča, kada cela zemlja mora da ode tehnološki unazad da bi se spasila od neprijatelja koji vlada internetom.

Za razliku od prvog filma koji se bavio prožimanjem dveju civilizacija kroz odnos dvoje odabranih pojedinaca, Invazija je film o konfliktu što je približava jednostavnosti holivudskog pristupa stvarima. Međutim, holivudski hardver i svežina vanholivudskog razmišljanja čine da januar u srbskim bioskopima bude drugačiji od onoga kako su ga Amerikanci zamislili.