RT: Nije ugnjetavanje ako to radi „prozapadni demokrata“?: Crnogorski zakon o verskoj slobodi je podla i nezakonita lakrdija

Usvajanje zakona o „verskoj slobodi“ koji otvara vrata progonu određene vere obično bi se posmatralo kao zastrašujuće kršenje ljudskih prava, ali kada se to čini pravoslavnim Srbima u Crnoj Gori, Zapadu to ne smeta.

Crnogorski vladajući režim naturio je kontroverzni zakon kroz parlament u noći između četvrtka i petka. Svaki pojedinačni amandman opozicionog Demokratskog fronta (DF), predložen da ublaži zabrinutosti zbog toga što je predlog zakona namerno namenjen Srbskoj pravoslavnoj crkvi (SPC), odbijen je. Kada su neki članovi DF-a bojkotovali sednicu u znak protesta, svi su uhapšeni i zatvoreni.

Zvona zvone za Srbima

Iako bi se, kako je napisano, zakon mogao koristiti za proganjanje Rimokatoličke crkve ili Islamske zajednice, članovi bošnjačke (muslimanske) i hrvatske (katoličke) etničke zajednice podržali su zakon, demonstrirajući da je stvarna svrha zakona proganjanje SPC-a.

Tension mounting in #Montenegro tonight. While the NATO backed government is voting a law which would enable the requisitioning of Serbian Orthodox Church property, thousands of church followers peacefully take to the streets blocking roads across the country. #Podgorica pic.twitter.com/quILT2dnvR

— Nikola Mirkovic (@1NikolaMirkovic) December 26, 2019

Vlada u Podgorici je negirala kritike, saopštivši da je zakon u skladu sa najvišim EU i međunarodnim standardima o ljudskim pravima. Većina novinara je rado prihvatila takav narativ. Kako nisam većina novinara, ja zapravo čitam njihov tekst.

Zakonom se propisuje da bilo koja verska zajednica u Crnoj Gori mora imati sedište i da se ne može proširiti izvan njenih granica. To je apsurdno za zemlju koja je veličine Konektikata, a procenjuje se da ima oko 620.000 stanovnika.

Takođe se propisuje da nijedna verska zajednica ne može u svom nazivu imati „službeno ime druge zemlje ili njene ambleme“. Navodi se i da je zabranjena „zloupotreba verskih osećanja u političke svrhe“, šta god to značilo. Zakonom je propisano da država može oduzeti imovinu bilo kojoj verskoj zajednici za koju policija utvrdi da je prekršila uslove njene registracije, te da se verska zajednica može ukinuti, bez žalbe. Treba li nastavljati?

Sada uzmite u obzir da je predsednik Milo Đukanović nedavno optužio SPC da „promoviše prosrpsku politiku koja imaju za cilj podrivanje crnogorske državnosti“. Postalo je kristalno jasno za koga zvina zvone.

„Prozapadni demokrata“ revidira istoriju

Ono što ovu situaciju čini posebno nečuvenom je to što bi se to pre samo 20 godina smatralo apsurdnim. Više od 150 godina (1696-1851) Crna Gora je bila vladičanska država na čelu sa srbskim pravoslavnim vladarima, koji su bili ponosni na svoj srbski identitet i prkos Osmanskom carstvu. Čak i tokom NATO bombardovanja 1999. godine, Crna Gora i Srbija su stajale zajedno.

Od tada je, međutim, Đukanović promenio i sebe i crnogorski etnički identitet kao antisrbski. Đukanović je pokazao šta misli o demokratiji i sumnjivim referendumom 2006. godine, na kojem je jedva dobio dovoljno glasova za odvajanje od Srbije i odbijanjem održavanja referenduma za članstvo u NATO 2017. godine. Uostalom, biti „prozapadni demokrata“ u glavnim medijima znači da neko može biti i nekažnjeni diktator.

U odsutnosti podrške, Đukanović bi već odavno bio proglašen oligarhom ili korumpiranim autokratom, koji se od 1991. drži na vlasti, menjajući kapute komunizma, nacionalizma i liberalne demokratije u zavisnosti od okolnosti.

To je, dakle, čovek čija vlada želi izbrisati svu istoriju Crne Gore i zameniti je drugom, falsifikovanom. Oni su već nametnuli „novi“ jezik i državnu himnu, nastalu tokom okupacije u Drugom svetskom ratu. Vođena kukavičkim kvislinzima, Srbija nije učinila ništa da to zaustavi, još manje protestujući protiv ove teške krađe svoje istorije i kulture.

Srbi se bune, ali Zapad ne vidi zlo

Ne radi se samo o Srbima u Crnoj Gori. U četvrtak ih je hiljade izašlo na ulice gradova i glavnih puteva širom zemlje, protestujući protiv zakona. Pridružili su im se pravoslavni monasi, sveštenici i monahinje.