Bez starosnog ograničenja za medicinske aparate

Neispravni, neatestirani ili loš medicinski uređaj ne može ući u državnu zdravstvenu ustanovu, niti državna zdravstvena ustanova može sama, bez odobrenja Ministarstva zdravlja, da uveze skener ili rendgen aparat, čak i kada ima novac da ih sama kupi.
Ovo za „Politiku” tvrdi magistar medicinskih nauka, doktor Tomislav Stantić, odnedavno državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.
Kupovina medicinske opreme koja se plaća iz budžeta, kako objašnjava dr Stantić, ide putem tendera, a obavlja se preko Ministarstva zdravlja ili to radi zdravstvena ustanova ako je Ministarstvo zdravlja prenelo ovlašćenje na ustanovu. Važno je da građani znaju da pri Ministarstvu zdravlja postoji Komisija za zdravstvenu tehnologiju koja daje dozvolu da se određenoj zdravstvenoj ustanovi pribavi neki medicinski aparat i zapravo odobrava nabavku. U državne ustanove, dakle, na taj način stiže nova oprema, ali kada je reč o privatnim ordinacijama, dr Stantić kaže da su „stvari malo komplikovanije”. Inače, dr Stantić je donedavno, dok nije postavljen na funkciju državnog sekretara, bio vlasnik privatne ordinacije, ali, kako kaže za „Politiku”, sada više nema privatnu ordinaciju da ne bi bio u sukobu interesa.

– Vlasnici privatnih ordinacija uglavnom kupuju polovnu opremu. Istina je da mi u Ministarstvu zdravlja u ovom času nemamo detaljan spisak koja ordinacija kakvu opremu ima, ali Ministarstvo zdravlja ima posredan uvid u stanje opreme u privatnim ordinacijama preko inspekcijskih službi. Sedam, osam dozvola je potrebno da bi se otvorila jedna privatna ordinacija i dobila dozvola za rad, ali i za upotrebu medicinskih aparata i sigurno da država ima uvid u to – kaže dr Stantić.

Državni sekretar najavljuje da će uskoro u Ministarstvu zdravlja biti formirana posebna služba koja će se baviti privatnom praksom, a koja će imati i potpuno precizne podatke o tome šta je i gde od medicinske opreme nabavljeno.

– Sada uvid imamo preko inspekcijskih službi, koje su deo Ministarstva. Sva radiološka oprema mora da bude pregledana i atestirana da bi se utvrdilo da li je bezbedna za pacijente i to rade Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu „Karajović” ili Institut „Vinča” – tvrdi dr Stantić.

Istina je da, kako kaže naš sagovornik, nemamo zakon koji bi limitirao koliko godina jedan medicinski uređaj može da se koristi ili koliko maksimalno može da bude star pa da se koristi, kao što, na primer, može da se uradi sa automobilima za koje se insistira da imaju evro tri motor da bi mogli da budu uvezeni u Srbiju. Ponavlja da u državnu ustanovu ne može da uđe loša oprema, ili da se uveze aparat a da nije pravilno atestiran. Zdravstvene ustanove ne mogu same da odluče da će kupiti skener, jer postoji takozvani plan mreže zdravstvenih ustanova – domova zdravlja, bolnica, kliničkih centara – i Ministarstvo zdravlja određuje da li je na tom nivou zdravstvene zaštite u određenom kraju takav aparat zaista neophodan.

Kada je reč o uređajima i aparatima za lečenje koji su stigli iz humanitarne pomoći, situacija je drugačija. Bilo je uređaja koji su i u državne zdravstvene ustanove stizali po onoj narodnoj da „niko ne poklanja nov kaput”, ali i velikih donacija potpuno novih uređaja, najsavremenije generacije, direktno iz fabrika. Podsećamo na veliku donaciju vlade Japana narodu Srbije, u kojoj je tokom tri godine u četiri klinička centra u Srbiji stigla medicinska oprema vredna od 10 do 11 miliona dolara, među kojima su bili skeneri, pokretni rendgeni i veliki broj malih medicinskih uređaja. Ali, s druge strane, u prvim danima posle oktobarskih promena, mnogi EKG aparati, ultrazvučni uređaji, čak i skeneri stigli su kao donacije pošto su prethodno odradili znatan radni vek u nekim evropskim bolnicama. Međutim, dr Stantić tvrdi da su i svi aparati iz donacija koji ulaze u državne zdravstvene ustanove bezbedni za pacijente, kao i za osobe koje rade sa ovim uređajima, jer o njihovoj ispravnosti redovno brinu i kontrolišu je ovlašćeni Institut za radiološku zaštitu „Karajović” i Institut „Vinča”.