Potresno pismo sa Ostroga: Ne smijemo izdati Svetog Vasilija!

,,Iz Ostroga se više vidi. A ponajviše kada se držite za ruku Svetog Vasilija.

 

Na dežurstvu sam pored Ćivota Svetog Vasilija Ostroškog. Nema gužve kao ono ljeti, ali ipak dolazi narod, svako sa svojim bremenom ne bi li mu ga Sveti Vasilije olakšao. Dolaze stari i mladi, i djeca. Dolaze ne samo sa Balkana, nego iz čitavog svijeta. Nema bolesnog čovjeka u Crnoj Gori koji nije došao Svetom Vasiliju da ga zamoli za pomoć. Strašno je vidjeti koliko je bolesne djece, posebno nakon što nas je NATO isprašio bombama.Svetom Vasiliju pod Ostrog dolaze bolni već više od tri i po vijeka. Dolazili su mu još za njegovog zemaljskog života.

 

I ovdje stižu vijesti o nakani sadašnjeg crnogorskog režima da Pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori otme dobar dio imovine, pa i sam manastir Ostrog. Ljudi su zabrinuti. Znaju da sila Boga ne moli. A zna li sila da nju Bog ne voli?

 

Nijesu današnji crnogorski bogoborci jedina sila koja je udarala na Svetog Vasilija Ostroškog. Udario je Numan-paša Ćuprilić 1714, Omer-paša Latas 1852, pa turska vojska 1876-77. i Nemci 1942. godine. I evo ga Sveti i dalje na poslušanju kod Boga da pomaže narodu. Sve te sile su propale, a Sveti Vasilije je opstao.

 

Sve to vrijeme narod je bio uz Svetog Vasilija Ostroškog. Crnogorci nijesu žalili glave da odbrane Svetog Vasilija. I Sveti im je obilno uzvraćao. Pomagao je i onima koji su na njega nasrtali, kada bi se iskreno, istinski pokajali. Crnogorski narod ovog doba našao se na provjeri svoje odanosti Svetom Vasiliju Ostroškom, većoj nego što su to bili Crnogorci u vrijeme Turaka i Nemaca.

 

Ranije je neprijatelj napadao na Crnu Goru; danas je neprijatelj crnogorskog naroda u njegovoj kući. Crnogorski režim nasrnuo je na najveću crnogorsku svetinju manastir Ostrog i svako ko je makar jednom bio kod Svetog Vasilija, ili makar jednom je zavapio: „Sveti Vasilije pomozi mi, pomozi mome djetetu“, dužan je da sada stane u odbranu ostroške svetinje.

 

Režim je najavio otimanje manastira Ostroga i druge crkvene imovine bez oružja. Narod je prizvan da Ostrog i druge manastire odbrani bez oružja. Prizvani su u odbranu Ostroga svi koji potrebuju pomoć Svetog Vasilija, ne samo pravoslavni, nego i rimokatolici, i muslimani, i oni koji kažu da su ateisti a kada obole, ili im dijete oboli, dolaze kod Sveca. Prizvani su i oni koji misle da im ne treba pomoć od Svetog Vasilija, ali ponijeli su od roditelja kućno vaspitanje i imaju osjećaj civilizacijskih vrijednosti.

 

Partijska disciplina, strah za radno mjesto, nedostatak lične hrabrosti… ne mogu nam biti opravdanje da 21. decembra ne budemo na velikom Crkveno-narodnom saboru u Nikšiću. Ni obaveze na poslu, eventualno nevrijeme, problem prevoza, ni jaka prehlada, ni ne znam što sve, ne smiju biti razlozi da tog dana ne budemo uz Svetog Vasilija; ni polomljena noga ne smije nas tog dana odvojiti od njega. Naše partijske i bilo koje druge međusobne netrpeljivosti ne smiju u nama buditi inat da ne odemo u Nikšić.

 

Ko zaista tog dana ne bude mogao da dođe u Nikšić, može opšte-narodnu odbranu Ostroga podržati tako što će poslati telegram podrške, potpisan imenom i prezimenom, sa brojem svoje lične karte, ovoj svetinji, ili Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, ili Eparhiji budimljansko-nikšićkoj. Ili će telegram, takođe potpisan imenom i prezimenom, sa brojem svoje lične karte, u kojem će iskazati svoj protest zbog najave otimanja Ostroga poslati Vladi i Skupštini Crne Gore.

 

Odbranu Ostroga dužni su da podrže i oni čiji su korijeni u Crnoj Gori a sada žive u Srbiji, Bosni i Hercegovini, negdje u inostranstvu – dolaskom u Nikšić ili, barem, telegramom. U dan velikog Crkveno-narodnog sabora u Nikšiću možemo samo biti sa Svetim Vasilijem Ostroškim ili protiv njega, možemo biti ili oni koji su ustali u odbranu Ostroga ili oni koji su na Ostrog nasrnuli. Nema između.

 

Ako sada izdamo Svetog Vasilija Ostroškog, kada obolimo, ili oboli neko naš, hoćemo li imati obraza i hrabrosti da mu dođemo i molimo ga da nas izbavi? Hoće li nas biti sramota da mu se molimo, a kada smo mi njemu trebali imali smo „preča posla“? Mislite da ćemo moći da se sakrijemo, ili da će on zaboraviti da smo ga izdali? Nećemo se moći sakriti, niti će on zaboraviti naš kukavičluk. To je pravda Božija: „A ko se odrekne mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima“, kaže nam Gospod.

 

Knez Raič je činio veliki zulum manastiru Ostrogu, pa mu je šest sinova poginulo. Kada je vidio što je učinio misleći da je silan, da mu niko ništa ne može, pokorno je došao Svetom Vasiliju i zamolio ga da mu oprosti. I Sveti Vasilije ga je blagoslovio djecom uz koju je proveo ostatak života vrijedno radeći na svom imanju. Ali, Raič se iskreno pokajao za svoja nedjela. Zulum koji najavljuje crnogorski režim mnogo je veći od zuluma kneza Raiča.

 

Ako mislimo da sada možemo da izdamo Svetog Vasilija, pa onda da mu dođemo s pokajanjem, u grdnoj smo zabludi. Ne može to tako, ne možemo da činimo bezakonje s planom da ćemo se pokajati. Ne možemo Boga prevariti. Na velikom sabranju u Nikšiću, zasigurno, biće i ljudi koje će ubaciti policija da kompromituju skup. Prepoznaćete ih: praviće nered, gađaće policiju kamenicama, nosiće četničke barjake i neprikladne transparente, i snimaće ih kamere i foto aparati režimskih medija… Hvatajte ih, pa vidite što ćete sa njima.”