Otkrivena masovna grobnica na Zlatiboru

Piše: Novka Ilić

 

• Zarobljenim mladim četnicima obećali slobodu, a onda ih surovo likvidirali • Neistražena pećina u zlatiborskom selu Mušvete 72 godine krila tajnu o likvidiranim „mladim četnicima“ • Freskopisac i speleolog Mirko Ćelić iz Prigrevice otkrio ljudske skelete u jami Cerova • Pretpostavlja se da su to kosti četnika koji su se vraćali iz Bosne po završetku rata • Radi se o mladim ljudima koji nisu imali značajnijeg učešća u ratu • Nova vlast im obećala slobodu, a onda ih surovo likvidirala i pobacala u pećinsku jamu • Decenijama čuvana tajna, otkrivena je, stari Zlatiborci se sećaju tih jezivih pogubljenja •

 

Posle sedamdeset godina obistinila se sumnja i priča starijih meštana zlatiborskog sela Mušvete da se u jami Cerova, ispod istoimenog brda, nalazi masovna grobnica u kojoj su kosti likvidiranih četnika, povratnika iz Drugog svetskog rata. Ovu grobnicu četničkih stradalnika otkrio je Dimitrije Mirko Ćelić, freskopisac i spelelolog iz Prigrevice, mesta kraj Apatina. Splet okolnosti doveo je Mirka do ove jame-masovne grobnice, u kojoj je, pretpostavlja se, likvidirano izmeću 200 i 300 mladića. Mirko je radio ikonostas u jednoj zlatiborskoj crkvi, i tom prilikom upoznao Zlatiborca koji mu je ispričao priču o dve jame na Zlatiboru, kao mestima pogubljenja mladih četnika koji su se najverovatnije vraćali, preko Drine, iz Bosne krajem rata. Za „Slobodu“ Mirko nam je ovako pričao:

 

„Priča o masovnim grobnicama u neotkrivenim zlatiborskim pećinama me je jako zainteresovala i želeo sam to da istražim. Obilazio sam šumarke i na brdu Cerova u selu Mušvetama, našao sam mali ulaz u jednu jamu. Pošto sam se i ranije bavio speleologijom, sa kolegama iz beogradskog kluba „Asak“ spustio sam se u jamu, na dubini od oko petnaestak metara. U jednom delu jame, najudaljenijem od ulaza, ugledao sam desetak ljudskih kostura, a zatim u produžetku, videlo se još ljudskih kostiju. Ono što je prvo upalo u oči, svaki skelet ima žicu vezanu oko ručnih zglobova. Pored kostiju, video sam opanke, cokule, pojaseve... lične stvari poubijanih. Nisam primetio vojna obeležja, pa pretpostavljam da su ih četnici poskidali, u strahu od osvete pobednika. Zapazio sam na jednom kaišu značku Saveza skauta Kraljevine Jugoslavije... Kada sam sve ovo video, fotografisao, rešio sam da ovu priču dovedem do kraja“, kaže Dimitrije Ćelić, koji je iako mlad, od ranije posvećen proučavanju istorije Drugog svetskog rata i zločina nad srbskim narodom.

Mirko je posle otkrića masovne grobnice u zlatiborskoj jami Cerova obavestio nadležne organe, a zatim se posvetio istraživanju istorije ove masovne grobnice. Na osnovu podataka iz skromne dokumentacije i na osnovu priče nekolicine meštana, Mirko zaključuje da je jama Cerova masovna grobnica mladih četnika koji su se na kraju rata, posle poraza, iz pravca Bosne vraćali svojim kućama. Išli su za Kosjerić, Valjevo, i još neka sela po zapadnoj Srbiji. I poubijani su nedaleko od svojih pragova.

„Podaci koje sam prikupio govore da je reč o pozadincima, mladim ljudima koji nisu imali značajnu ulogu u ratnim sukobima. Kada su njihove jedinice raspuštene, obećano im je da neće biti kažnjeni. Ali, desilo se obratno. Krajem 1944. i tokom 1945.godine hvatani su i likvidirani. Može se zaključiti da ih je bilo između dve i tri stotine, makar na osnovu podataka do kojih sam došao. Kada sam sa kolegama speleolozima otkrio masovnu grobnicu u jami Cerova, dugo sam obilazio po susednim zlatiborskim selima u nadi da ću o ovoj grobnici saznati nešto više. Ali, prošlo je sedam decenija, pamćenje se polako brisalo, starijih Zlatiboraca nije bilo, ipak, saznao sam iz priče nekolicine Zlatiboraca da su mladim četnicima, povratnicima iz rata obećali slobodu ako nisu „okrvavili ruke“. Tadašnji komunistički prvaci su ih ubedili da se predaju i da će ih vratiti kućama. Odveli su ih u kafanu u centru Čajetine, i umesto kućama, doveli su ih do jame, surovo ih likvidirajući. Čuo sam od jednog Zlatiborca da su posle rata godinama iz Kosjerića dolazili ljudi, tražeći kosti svojih da ih sahrane... Sledeće što treba uraditi jeste ekshumacija ovih stradalnika i otkrivanje njihovih imena. Izvesno je, radi se o mladim ljudima od 16 do 22 godine, oni nisu imali značajniju ulogu u ratu“, rekao je Mirko Ćelić, posle prvog silaska u jamu Cerova i suočavanja sa činjenicom da je reč o masovnoj grobnici.

A na vest o saznanju da se u pećini Cerova u selu Mušvete nalazi masovna grobnica likvidiranih četnika, predsednik čajetinske opštine, Milan Stamatović kaže, plan je bio da se pećina u Mušvetama uredi za turističke svrhe: „Sada najpre želimo da otkrijemo šta se tačno dogodilo ovde i da srbskim mladićima tragično stradalim od bratske ruke, podignemo memorijalni spomenik. Nastojaćemo da pronađemo potomke žrtava i da surovo ubijene mladiće dostojno sahranimo, po pravoslavnom obredu“, rekao je Stamatović. Stamatović kaže pomoći će da se što pre otkrije tajna jame Cerova i da se sazna da li postoji još koja slična jama- masovna grobnica na Zlatiboru. U tom smislu čajetinski komunalci već su počeli čišćenje korova ispred ulaza u jamu. O otkriću masovne grobnice u jami Cerovo obavešteno je i tužilaštvo u Užicu u čijoj je nadležnosti čajetinska opština.

Kada je objavljeno Ćelićevo otkriće masovne grobnice u zlatiborksom selu Mušvete, starina Obren Đekić, Zlatiborac setio se očevih reči i opomena. Sa svojih devedeset godina i dan- danas pamti priču oca Ivana, solunca, a posle 72 godine, kaže, prvi put o tim strašnim događajima progovorio je javno. Ispričao je Mirku Ćeliću sve što zna, sve što je od oca čuo, ispričao je i užičkom dopisniku „Večernjih novosti“ Nikoli Jankoviću. Kaže, iako star, sa slabim vidom i sluhom, detalje te strašne priče „nije pogubio“, te je spreman, sve što zna, da ispriča svima koji hoće da čuju, ono što je on kao sedamnaestogodišnjak čuo i video:

 

„Bio je jun 1945, moj otac i komšija Nikola Rajevac popeli su se na brdo, u selu Mušvete, i gledali kako trojica odvode mladiće prema jami, bili su vezani žicom, vraćali su se iz rata. Kako su se ona trojica udaljili, otac priđe jami, imao je šta da vidi - lokve krvi, nad njima rojevi muva... jedan opanak kod otvora u jamu, otac ga ubaci dole. I tako se to događalo tri dana, svaki dan u ranu zoru... Bi jasno da ubijaju ljude nad jamom, i bacaju ih dole. Moj otac, stari ratnik nije mogao dugo da ćuti, nego krenu u Čajetinu da nađe ondašnjeg šefa OZN-e, Sretenovića, koji sa još dvojicom svojih udbaša dođoše do jame, te Sretenović pita: “Ko je ovo uradio“. Moj otac reče imena, jer je svake zore gledao kada su trojica sprovodila nesrećne mladiće na pogubljenje. Znao je moj otac ko su, rekao je imena... I posle ovoga ništa se ne desi drugo, samo mom ocu ubrzo oduzeše invalidninu stečenu na Mačkovom kamenu, i slobodu kretanja. Tako mi tada ostadosmo bez ičega, padosmo u siromaštvo, u strahu svaki dan, a sa jamom ništa ne uradiše. Mi ostasmo da čuvamo priču o ovoj jami, i zločinu nove vlasti, a svake godine, tamo, tajno smo palili sveće na Zadušnice“, ispričao je Zlatiborac Obren Đekić.

Obren kaže, kasnijih godina i decenija tek poneko je šapatom pomenuo likvidirane mlade četnike i masovnu grobnicu u jami Cerova. Svi kao da su se zarekli da će ćutati doveka o ovom stradanju. Ćutali su i sveštenici, nisu smeli održati ni opelo nad jamom. A posle dva meseca od pokolja, pojaviše se dve žene iz Kosjerića, u crnini, neko im je dojavio da su im muževi tu stradali, priseća se Obren: „Otac ih povede do pećine, i kad tamo stigoše, jedna mu je rekla da joj se muž zvao Srbo. Eto i tada saznadosmo ime makar jednog stradalnika. Mi smo svi znali da su uhvaćene četnike masovno dovodili u Čajetinu. A onda im se gubio trag. U selu su šapatom najstariji govorili da pored ove jame Cerova, postoji još jedna jama, blizu. Pretpostavlja se da je i ona puna ljudskih kostiju. Ona još nije pronađena.

 

A u ovu za koju se znalo, kao za mesto stradanja mladih četnika, naš otac, solunac Ivan Đekić, uvek nas je opominjao da u nju ne bacamo kamenje...“ sa olakšanjem privodi kraju svoje sećanje Obren, dodajući podatak da je jedan broj zarobljenika sproveden u užički zatvor (zna se da je bilo posle rata nekoliko mesta u okolini Užica gde su streljani, a ova mesta su godinama bile crne tačke na kojima nije bilo dozvoljeno izvođenje građevinskih radova) i samo je jedan od njih stotinu preživeo. On je Obrenovom ocu početkom pedesetih posvedočio da su svi iz njegove grupe na svirep način poubijani, a jedan od dželata koji je učestvovao u likvidiranju mladih četnika nad jamom Cerova, posle toga odselio se u Banat, tamo je i umro, posvedočio je na kraju svoje priče Obren Đekić.

Pećina Cerova nalazi se na tromeđi zlatiborskih sela Mušveta, Mačkata i Krive Reke. Ona je neistražena, a speleolozi znaju da postoji još jedan ulaz i da pored dvorane u kojoj su nađeni ljudski skeleti, pećina ima još dva podzemna kraka. Dvorana pećine bogata je krečnjačkim nakitima, a čajetinska opština ima plan da se do kraja istraži ova pećina, tako da će speleolozi ponovo sići u jamu, i ako bude moguće prebrojati žrtve. Naš sagovornik, Mirko Ćelić, rekao nam je, prvog novembarskog vikenda ponovo će sa svojim kolegama speleolozima iz Beograda, silaziti u jamu Cerova, a ono što novo otkrije, prenećemo čitaocima „Slobode“. Izvesniji će biti podaci o broju likvidiranih četnika, ali i istraživanje će se nastaviti, kako bi se tačno utvrdilo da li postoji još jedna masovna grobnica, za koju stariji Zlatiborci veruju da postoji.

Dimitrije Mirko Ćelić ima 34 godine, diplomirao je na Likovnoj akademiji Srpske pravoslavne crkve na smeru freskopisanja.