Oficir Nedeljko poginuo od metka svog vojnika

15.12.2019. god.

Bio je elitni srbski oficir Kraljeve garde, prošao Albansku golgotu i strašne bojeve Velikog rata. A onda, u miru, poginuo. I to od metka svog vojnika.

Ta sudbina snašla je Nedeljka Todorovića (1889–1922.), rodom iz sela Subjela kod Kosjerića. Iz familije koja je uvek znala šta znači i koliko vredi otadžbina. Njegovu životnu priču (kao i niz drugih biografija) sadrži nova knjiga autora Milijana Despotovića „Subjel – škola, uglednici i akademci”, koja će uskoro izaći iz štampe.

Tu odavno osnovanu subjelsku osnovnu školu, čiji se letopis upravo objavljuje, završio je i Nedeljko Todorović, treće od sedmoro dece u roditelja Manojla i Simune. Vojnu akademiju učio je u Beogradu (pri toj akademiji, kao građansko lice, radio je i Nedeljkov brat Sreten). Bio je uspešan u učenju i izvršavanju obaveza, posvećen vojnom pozivu, pa je postao aktivni oficir u elitnoj jedinici Kraljeve garde, piše Politika.

Tokom Velikog rata mnoga iskušenja našla su se pred kraljevim oficirom Nedeljkom. Opasnosti, odluke, izazovi, stradanja... Ratna sreća ga je ipak sačuvala. Prešao je preko Albanije, izdržao patnje i krvave borbe Solunskog fronta, dočekao slobodu. Posle završetka Prvog svetskog rata Todorović je radio kao oficir u srbskom garnizonu u Kumanovu.

„Nedeljko je bio jedan od malog broja izabranih, oficir koji je imao budućnost, veoma brzo je napredovao. Imao je čin kapetana druge klase kada je tragično preminuo od svog vojnika. Ubijen je iz puške. Tragičan događaj se zbio 1922. u kasarni u Kumanovu. Nedeljko je prilikom obilaska straže zatekao stražara da spava na dužnosti. Pokušao je da ga probudi, a ovaj je u bunilu i strahu opalio metak iz puške u kapetana koji je teško ranjen preminuo posle nekoliko dana”, piše Milijan Despotović.

Oficir Nedeljko, stradao u svojoj 33. godini, sahranjen je na gradskom groblju u Kumanovu. Njegova supruga Ružica potom je zauvek napustila taj grad i živela u Beogradu. Nije se udavala, dece nisu imali. Ružica je u Kumanovu podigla Nedeljku veliki spomenik od belog mermera, kasnije je žalila što nije imala materijalne mogućnosti da posmrtne ostatke i spomenik prenese u Srbiju. Svog muža nikad nije zaboravila.

„Čuvala je svoje satenske bele cipele u kojima se venčala i u njima je, prema svojoj želji, otišla na onaj svet. Bile su one uspomena na neprežaljenu ljubav koja se okončala tragično”, beleži autor knjige i podseća:

„U ratovima od 1912. do 1918. iz familije Todorović iz Subjela živote su dali Jovica, Dobrosav i Savo M. Todorović. Nosioci Albanske spomenice su Gojko (žandarmerijski kaplar ranjen na Ivankovačkoj kosi, a tu je ranjen i Milosav Đurić Aga iz Subjela, nosilac Karađorđeve zvezde), Vukosav, Nastas i Todor Todorović. Redov Mlađen Todorović, takođe iz ovog roda, bio je ranjen u bici na Slivnici. Tada je ranjeno 11 boraca s područja opštine subjelske.”

Despotović napominje da je za podatke o Nedeljku Todoroviću i fotografije zahvalan Ljubiši Todoroviću iz Subjela, koji je sačuvao pismo što je njegovom ocu poslala Ratka, Nedeljkova bratanica. „Šaljem ti ovu dragu sliku našeg rođenog strica Nedeljka... Verujem da će ga mnogi prvi put videti, s obzirom na to da je mlad umro, u 33. godini... Bio je oženjen ženom koja je bila lepotica iz Slavonske Požege, prešla je u pravoslavnu veru i nikad se nije ponovo udala”, pisala je o svom stricu i strini Ratka u tom pismu koje porodica čuva. Na poleđini ove slike oficir Nedeljko bio je napisao posvetu: „Milom našem tati za uspomenu od tvoje dece Ružice i Nedeljka”.

A autor knjige na kraju dodaje: „Neka ovaj zapis ponovo spoji Ružicu, sahranjenu u Beogradu, i Nedeljka, sahranjenog u Kumanovu, dok dobri ljudi ne nađu načina da njegove posmrtne ostatke vrate u zavičaj ili u večnosnik (grob) voljene Ružice”.

Branko Pejović, Politika

Izvor
Nedeljko Todorović, foto: Lična arhiva / Politika/ vostok.rs