RT: Napad NATO-a na Kalinjingrad mogao bi da izazove nuklearni udar Rusije

07.12.2019. god.

Napad NATO-a na najzapadniji ruski izgon Kalinjingrad - scenario o kojem se u poslednje vreme spekuliše u medijima, doveo bi do nuklearne apokalipse i pogodio bi čak i zemlje koje nisu umešane u hipotetički sukob.

Međunarodni mediji nedavno su objavljivali redovne publikacije o tome kako Kalinjingrad, ruska odvojena regija u Evropi, može biti "zauzeta".

Takve publikacije služe interesima vojnog i industrijskog kompleksa članica NATO-a, kaže guverner Kalinjingrada Anton Alihanov.

„Susedne zemlje sanjaju o tome da ugoste vojnog osoblje jer se sve radi o novcu. Da budem iskren, Kalinjingrad samo gradi svoju odbrambenu infrastrukturu kao odgovor na jačanje ofanzivnih sposobnosti na Baltiku, Poljskoj i drugim mestima. Ne radi se o `agresiji`, to su samo reaktivne mere", rekao je on za RIA Novosti.

Ranije ove godine, general Džefri Li Harigen, komandant vazduhoplovnih snaga SAD-a u Evropi i Africi, rekao je da je Pentagon smislio plan za rušenje sistema protivvazdušne odbrane Kaliningradske oblasti u slučaju "ruske agresije".

„Mi treniramo za to. Sve vreme razmišljamo o tim planovima, i ... ako bi se to ikada ostvarilo, bili bismo spremni da to izvršimo", rekao je Harigen.

Ričard D. Huker, stariji saradnik u američkoj Fondaciji "Džejmstaun", ponudio je svoj scenario potencijalnog sukoba između Rusije i saveza na Baltiku. Rusija bi definitivno izgubila Kalinjingradsku oblast, izjavio je on.

Prema kineskom "Istdeju", NATO bi mogao zauzeti rusku enklavu za dva dana.

Krenimo od komentara generala Harigena. Pre svega, nema obaveštenja da se ruske trupe pripremaju za ofanzivu na Kalinjingrad, a Saveznička komanda je toga u potpunosti svesna. To znači da nema znakova strateškog i operativnog raspoređivanja tehnike u regionu.

Aktivnosti ruske vojske u Kalinjingradu ni na koji način ne nadilaze one aktivnosti karakteristične za mirnodopsko vreme. NATO nema obaveštajne izveštaje koji bi sugerisali da su ruske snage prešle na borbeni režim ili da je bilo operativnih razmeštanja u ovom delu ili bilo kakvog strateškog značajnog pokreta snaga ili koncentracije strateških rezervi najvišeg prioriteta.

Apsolutno nema znakova da su raketne, artiljerijske ili jedinice za elektronsko ratovanje premeštene na označene položaje u Kalinjingradskoj oblasti i da se pripremaju za napad. Nikakve snage nisu poslane da budu spremne u operativnim oblastima razmeštanja. Nikakvi avioni nisu premešteni na bilo koji od pograničnih aerodroma. U stvari, Rusija jednostavno nema dovoljno sredstava u toj regiji da pokrene ofanzivu, a to zna i svaki NATO stručnjak za operativno i strateško planiranje.

Što se tiče plana Pentagona za uništenje sistema protivvazdušne odbrane u Kalinjingradskoj oblasti u slučaju ruske „agresije“, ovo je samo jedan od mnogih operativnih ciljeva, ili čak njegovog dela, koji bi vojno planiranje trebalo da predviđa.

Ako NATO zaista radi na odbrambenoj operaciji za zaštitu regiona koji graniče sa ruskom enklavom na Baltiku, general bi trebao bar malo osvetliti sadržaj te misije. Među ključnim ciljevima, alijansa bi trebalo da razmešta svoje trupe i da se pripremi za odbranu, da poremeti vazdušnu ofanzivu protivnika, blokira napredovanje jurišnih grupa ruskih kopnenih snaga, bude spremna na borbu za odbranu određenih taktičkih zona, izvodi kontra-napade, locira uništiti vazduhoplovne i sabotažne jedinice, kao i da garantuje sigurnost kritične infrastrukture. To bi trebao biti jedan veliki plan, a čini se da je general Harigen zatvorio svoje oči samo na oko pola stranice.

Što se tiče izveštaja Ričarda D. Hokera, izgleda da on (kao i drugi) nije uspeo da shvati da hipotetički obračun između Rusije i NATO-a neće biti ograničen samo na Kalinjingradsku oblast.

Sa konvencionalnim oružjem NATO-a koji nadmašuje ruske mogućnosti (a u nekim aspektima je razlika velika), sigurno je pretpostaviti da Moskva ne bi stala mirno dok se njene snage urušavaju. Odmah bi reagovala koristeći i taktičko i strateško nuklearno oružje.

Stoga zapadni vojni komandanti i eksperti u osnovi greše u svom razmišljanju da će bitka za Kalinjingrad ostati nekakva lokalna akcija, bez prelivanja dalje.

Bez sumnje, Rusija bi brzo pokazala svoju odlučnost u korištenju nuklearnog oružja. A u ovom tipu rata, Moskva bi delovala odlučno, sa velikom preciznošću i tačnošću. Drugim rečima, čim prvi pucnji budu ispaljeni na Kalinjingradsku oblast, Rusija će početi da koristi svo oružje za masovno uništenje, pre svega strateško nuklearno oružje.

Jasno je, međutim, da bi svaka upotreba oružja za masovno uništenje imala katastrofalne posledice i za druge države. Prvi nuklearni udari stvorili bi ogromne žrtve koje bi se samo umnožile zbog štetnih učinaka faktora nakon udara. Bilo bi nemoguće nastaviti bilo kakvu redovnu konvencionalnu borbu posle razmene nuklearne razmene.

Sada, nekoliko napomena na poruku koju je poslao kineski "Istdej". Navodi se da bi, ako bi NATO i Rusija išli u rat, blok mogao da zauzme rusku regiju u roku od dva dana. Naši kineski drugovi su malo skrenuli sa svojom vremenskom linijom. Operacija u stvari ne bi trajala dugo, a rezultat bi bio vrlo drugačiji. Rusiji bi trebalo više od 40-45 minuta da pokrene nuklearni udar, a nakon toga mogli bismo da učinimo samo jednu stvar - razgovaramo o jedinstvenim aspektima moderne nuklearne apokalipse.

Ukratko, bitka za Kalinjingrad ni pod kojim uslovima ne bi ostala izolovan vojni sukob. Ona bi postala samo epizoda globalnog nuklearnog rata. Čak bi i zemlje koje nisu umešane u ovaj sukob pretrpele posledice. Nažalost, to su efekti upotrebe strateškog nuklearnog oružja.

A svi eksperti i planeri koji osmišljavaju scenarije rata ograničene na određenu rusku regiju treba imati na umu ovaj važan faktor.

Priredio, Mihail Hodarenok, vojni analitičar, pukovnik u penziji, služio kao oficir u glavnoj operativnoj upravi Generalštaba Oružanih snaga Rusije.

Izvor: Vostok / RT

Izvor
foto: © RIA Novosti / Mihail Voskresenskiй/ vostok.rs