BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Lečenje u Haškom tribunalu: Srbi imate pravo da umirete!

Lečenje u Haškom tribunalu: Srbi imate pravo da umirete!
31.10.2010. god.

Sam naziv Haškog tribunala - Međunarodni sud za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine(1), najbolje govori o njegovoj prirodi i cilju. Iz navedenog imena jasno se vidi da je zadatak Haškog suda da „krivično goni odgovorna lica“ čime se unapred isključuje pretpostavka nevinosti. Pretpostavka nevinosti u međunarodnom pravu najčešće je određena na sledeći način: Svako ima pravo na pretpostavku nevinosti, kao i na shodno postupanje, dok i ako ne bude osuđen u skladu sa zakonom tokom postupka koji zadovoljava minimum propisanih zahteva pravičnosti.(2) Upravo zbog ovog propusta u imenu zvaničnivci Trubunala u Hagu najčešće koriste skraćeni naziv – Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju.(3)Dakle cilj Tribunala je da progoni i kažnjava one koje smatra krivim i pre završenog zakonom propisanog postupka.
 

Da li onda treba da nas čudi što o zdravstvenoj zaštiti pritvorenika u Haškom tribunalu, brigu vode dve medicinske sestre i jedan lekar opšte prakse? Profesor Momčilo Babić koji je učestvovao u pregledima dr Vojislava Šešelja u vreme štrajka glađu novembra 2006. godine napominje da je zdravstvena nega u Hagu katastrofalna i da su zbog takvog ophođenja mnogi ljudi izgubili život!
 

Do danas ukupno sedam Srba je umrlo u Pritvorskoj jedinici Haškog suda ili vrlo brzo nakon puštanja na slobodu ili nakon odlaska na odsluženje kazne.Đorđe Đukić je oslobođeniz pritvora 24. aprila 1996. zbog lošeg zdravstvenog stanja, da bi od karcinoma u poodmakloj fazi preminuonepunih mesec dana posle puštanja. Slavko Dokmanović je počinio samoubistvo 29.juna 1998, godine, dok jeMilan Kovačević zbog neukazivanja pravovremene i potrebne pomoći preminuo1. avgusta iste godine.Slobodan Milošević je preminuozbog neadekvatnog lečenja 11. marta 2006. godine, dok je Momir Talić preminuo dok je bio na privremenoj slobodi. Osuđeni Milan Babić ubio se u haškom zatvoru, a Miroslav Deronjić je preminuood raka pluća u zavoru u Švedskoj, gde je bio na izdržavanju kazne.
 

Samoubistvo Slavka Dokmanovića bilo je skandal za Haški tribunal i „hašku pravdu“. Samo dve nedelje pre izricanja presude, posle sprovedenog dokaznog postupka, bez presude je na onaj svet otišao gradonačelnik Vukovara koji je haškim sudijama govorio da „pred sobom imaju slomljenog čoveka”. Njegov advokat Toma Fila obavestio je tribunal o psihičkoj krizi Dokmanovića, koga su godinu dana u zatvoru posećivali beogradski neuropsihijatri. Sud je bio upoznat s njihovim stručnim nalazima i mišljenjima, a advokat Fila je poslednji put upozorio sud o teškom psihičkom stanju svog branjenika dva dana pre nego što će Dokmanović izvršiti samoubistvo!(4)
 

Milan Kovačević, anesteziolog i upravnik bolnice u Prijedoru, imao je ozbiljne zdravstvene probleme. Nadležni u tribunalu i pritvorskoj jedinici u Šveningenu imali su kompletnu dokumentaciju o njegovom zdravstvenom stanju, s podacima o više moždanih udara i srčanom infarktu koji je optuženi dobio prilikom hašenja i deportovanja u Hag. Znali su i za aneurizmu, odnosno proširenje trbušne aorte, koja je dijagnostikovana godinu dana pre smrti.
 

Kovačevićev advokat Dušan Vučićević izjavio je beogradskoj „Politici” tada, da se njegov branjenik te noći žalio na bolove u stomaku i da je dežurni zatvorski lekar zaključio da je reč o kamenu u bubregu, dao mu lekove protiv bolova i otišao kući, a kasnije pogrešno konstatovao srčani udar kao uzrok smrti. Cele noći, kazao je advokat, Kovačević je zapomagao od bolova dok su ostali zatvorenici bezuspešno dozivali zatvorske stražare. (5)
 

Međutim kada je u pitanju smrt Milana Kovačevića još je potresnije svedočanstvo Duška Tadića koji je bio u ćeliji pored njega. Već prilikom hapšenja i deportovanja u Hag, Kovačević je doživeo više moždanih udara i infarkt, a nadležni lekari dobili su i dokumentaciju o ranije dijagnostikovanom proširenju trbušne aorte. Sve to ipak nije bilo dovoljno da bude adekvatno zbrinut – umro je 1. avgusta, mesec dana pošto je stigao u Hag. Dušan Tadić, koji je imao ćeliju pored Kovačevićeve, napisao je za "Večernje novosti" kako je noć pre nego što će umreti upravnik prijedorske bolnice satima zapomagao od bolova. "Išao sam od zida do zida ćelije, odlazio u krevet pokušavajući da zaspim, ali nije išlo. Plač je postajao sve jači i bolniji. Onda sam pritisnuo alarmno dugme koje se nalazilo u svakoj ćeliji. Niko se nije odazvao. Ponovo sam pritisnuo i opet ništa. Samo se ugasila kontrolna lampica koja je do tada gorela. Bio sam siguran da su i drugi zatvorenici na prvom spratu reagovali kao i ja. Zbog toga su nas, posle kraćeg vremena, sve isključili", svedoči Tadić. Kada je pomoć konačno stigla (posle višečasovne Kovačevićeve agonije), konstatovano je da pritvorenik ima bubrežni napad i dobio je injekciju protiv bolova u stomaku. Istog dana Kovačević je umro, a obdukcijom je utvrđeno kako je uzrok smrti pucanje glavne arterije u predelu stomaka zbog čega je iskrvario!(6)
 

Kada je u pitanju Vojislav Šešelj, lekar iz Srbije dr Zdravko Mijailović je još 16. oktobra 2009. godine na strani 12 svog stručnog izveštaja naveo da on u Hagu prima lekove koji mogu da izazovu aritmije i na taj način oslabe srce.(7)Međutim sve to nije bilo dovoljno zatvorskim lekarima jer su nastavili da daju dr Šešelju istu terapiju. Lider radikala je tokom ove godine dobio intenzivne aritmije i tahikardiju. Pretresno veće IIIna čelu sa sudijom Žan –Klod Antonetijem još je 30. jula 2010. godine izdalo poverljivi nalog kojim je naložilo medicinsku ekspertizu i kardiološki pregled Vojislava Šešelja. Nalog je izvršen tek nakon tri meseca u oktobru 2010. godine! U međuvremenu predsednik Srpske radikalne stranke je zbog intenzivnih aritmija 17. septembra 2010. godine bez sopstvenog pristanka hitno odveden u bolnicu Bronovo gde je podvrgnut elektrokonverziji (elektrošokovima) kako bi mu se uspostavio normalni srčani ritam. Međutim i ova metoda je bila bezuspešna. U  izveštaju dr Mijailovića iz 2009. godine konstatuje se da haški lekari još uvek nisu utvrdili uzrok Šešeljevih problema i bolesti. U kasnijim izveštajima holandskih lekara (iz 2010. godine) ovi podaci su potvrđeni.
 

Kako je nedavno saopštio tim za odbranu, Vojislav Šešelj je prihvatio hiruršku intervenciju koju su predložili holandski doktori tzv. ablacio.(8)Podsetimo se da su zatvorski lekari u slučaju predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića koristili izgovor da se on navodno nije pridržavao prepisane terapije u Hagu. Vojislav Šešelj isključivo koristi lekove koji su mu prepisani od strane zatvorskih lekara, ali i pored toga njegovo zdravstveno stanje se pogoršava.
 

U vezi najavljene hirurške intervencije treba imati na umu da je u Holandiji prema zvaničnim podacima čag 16 000 ljudi završilo u bolnici zbog neadekvatnog lečenja!(9)Ovaj podatak koji je nastao nakon opsežnog istraživanja govori da je zdravstvena zaštita u Holandiji na niskim granama čime se ugrožavaju ljudski životi. 
 

Uprava Haškog tribunala ne može više da koristi izgovor kako im navedeni podaci nisu bili poznati. Kada su ljudski životi u pitanju oni ne mogu ni da se izgovaraju nedostatkom sredstava u budžetu jer sve te intervencije mogu da obave i npr. ruski lekari čiji su stručnjaci za kardiohirurgiju među najpoznatijim i najboljim u svetu.
 

Na kraju krajeva kako samo ime kaže Haški tribunal ima zadatak da kažnjava odgovorne. Kako su to shvatili najbolje se vidi iz liste mrtvih Srba. Ipak zadržavamo nadu da će jednog dana ovakva praksa Tribunala u Hagu biti predmet nezavisne istrage u Ujedinjenim nacijama, jer kako Monteskje kaže „nepravda učinjena jednom opasnost je za sve.“

 

(1)Vidi Rezoluciju br. 1166 (1998.) koju je Savet bezbednosti UN usvojio na 3878. sednici13. maja 1998. godine.
 

(2)Član 11 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima UN (1948), Član 14 (2) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravimaUN (1966), Princip 36 (1) Skup principa za zaštitu svih osoba koje su pritvorene ili zatvorene (1988), Član 6 (2) Evropskekonvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (1953)itd.
 

(3) https://www.icty.org/sections/OMKSJ
 

(4) Politika, Smrt u ćelijama Ševeningena, 27.07.2008. godine.
 

(5) Isto
 

(6) Vidi: Novosti, Straža gluva na jauke, 23.07.2009. godine
 

(7) Vidi: https://srb.fondsk.ru/news/2010/10/03/sheshel.html
 

(8) https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/784578/%C5%A0e%C5%A1elj+pristao+na+operaciju.html
 

(9)http://nos.nl/artikel/188118-veel-medicatiefouten-in-zorginstellingen.html




  • Izvor
  • Fond strateške kulture, srb.fondsk.ru/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.


Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Ostale novosti iz rubrike »