BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Vize razdora

Vize razdora
31.10.2010. god.

Početkom novembra ministri inostranih poslova 27 zemalja – članica Evropske unije, razmotriće problem uvođenja bezviznog režima za balkanske zemlje. Sudeći po curenju informacija iz tajnih dokumenata, pripremljenih u Briselu, diskusije će biti žučne i, najverovtnije će rukovodstvo EU pribeći preispitivanju ranije usaglašenih principa i planova. Prvi koji će biti „na udaru“ mogu biti Albanija i Bosna i Hercegovina, ali takođe i građani Srbije i Makedonije, koji od 19. decembra 2009. godine mogu bez viza ulaziti u zemlje-članice EU.
 

Evropski komesar za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem uputila je, u bez presadana oštrim tonovima, poruke ministrima spoljnih poslova Srbije i Makedonije, Ivici Dačiću i Gordani Jakulesku. Dokument je datiran 13. oktobra. U njemu se, pored ostalog, kaže: „Kako su pokazali događaji iz ove godine, niz država – članica ponovo beleži zabrinjavajući rast lica koja dolaze iz vaših zemalja u potrazi za azilom...Takva tendencija izuzetno brine i može dovesti u pitanje celokupni proces vizne liberalizacije na Zapadnom Balkanu“. Sesilija Malmstrem je saopštila Beogradu i Skopju da će do kraja oktobra visoka misija EU posetiti njihove zemlje, kako bi proverila da li one preduzimaju nekakve hitne mere u cilju prevazilaženja situacije. Izveštaj te misije će predstavljati polaznu osnovu za razmatranje problema, najpre na nivou ministara unutrašnjih poslova zemalja – članica Evropske unije, a potom i u najvišem rukovodstvu EU.
 

Sesilija Malmstrem nije u situaciji da se navikava na bavljenje problemima bezviznog režima. U februaru ove godine ona se morala vanredno umešati u situaciju, nastalu oko iznenadnog masovnog priliva albanaca u Belgiju, gda su oni blokirali državne institucije u Briselu, zahtevajući od vlade azil, smeštaj, posao i novčane kompenzacije (1). Tadašnji belgijski premijer Iv Leterm pozvao je vlasti Evropske unije „da ograniče pogubne posledice liberalizacije evropskog viznog režima“ (2). Analogna situacija, ranije iste godine, nastala je u Švedskoj, što je bio jedan od razloga za do tada nezabeleženi uspeh nacionalističkih snaga, na čelu sa partijom „Demokrate Švedske“ na parlementarnim izborima u toj zemlji 19. septembra.
 

U oktobru je Evropski parlament odobrio davanje bezviznog režima za građane Albanije i Bosne i Hercegovine, ali u svetlu poslednjih zaključaka Sesilije Malmstrem, ta odluka izgleda ishitrenom. Među zemljama, koje pozivaju rukovodstvo EU da preispita odluku o bezviznom režimu su Austrija, Nemačka, Francuske, Švedska, Belgija, Holandija i Norveška, koje osećaju snažan pritisak višehiljaditog talasa imigranata sa Balkana, u prvom redu albanaca.
 

Danas Belgija predsedava Evropskom unijom i njeno negativno iskustvo sa hiljadama makedonskih i kosovskih albanaca može odigrati odlučujuću ulogu u daljoj sudbini bezviznog režima za Balkan. Prema podacima belgijskih vladinih izvora, u julu i avgustu vlastima zemlje zvanično se obratilo oko hiljadu i po stanovnika bivše Jugoslavije, od čega polovinu čine kosovski albanci. A koliko se „gostiju“ tek „utopilo“ u zemlji, ostaje samo da se nagađa. Analogna tendencija beleži se i u Nemačkoj. Ako je u julu u zemlju došlo 129 lica sa Balkana, koja su tražila azil, u avgustu ih je bilo već 225, a u septembru – 800. Pikantnost situacije svodi se na to, što vlasti zemalja-članica EU isplaćuju naknadu čak i onim pridošlicama, kojima se odbija zahtev za dozvolu boravka. U Švedskoj, na primer, ta suma iznosi 500 evra (3). Dobvši toliku sumu, albanci masovno odlaze u susednu državu, članicu EU, u kojoj se procedura ponavlja.
 

Belgijska vlada poslednjih dana preduzima aktivne pokušaje da popravi situaciju. Državni sekretar za pitanja imigracije Melhior Vatele smatrao je neophodnim da se odmah uputi u Beograd, kako bi razgovarao sa predstavnicima srpskih vlasti i od njih čuo koje konkretne mere poreduzimaju u cilju „obuzdavanja bujice tražioca azila“. Međutim, vlasti Srbije u konkretnim uslovima ne mogu ponuditi ništa više do detaljne provere od strane pogranične službe svih onih, koji se sumnjiče da nameravju otići u Evropsku uniju iz razloga gore navedenih koristoljubivih ciljeva.
 

Glavni probem, međutim, nije toliko u ukidanju viznog režima za građne Srbije, Makedonije, Albanije i Bosne i Hercegovine, koliko u nejasnosti perspektiva integracije država Balkanskog regiona u Evropsku uniju. Priliv nelegalnih imigranata, izbeglica, avanturista i druge, nepoželjne za „pristojne Evropljane“ balkanske „klijentele“ - a taj priliv je je ove godine poprimio preteće razmere (pored ostalog kao posledica nepromišljenih poteza samog Brisela) – primorava da se u planove evrointegracija unesu suštinske korekcije. I ovde su u „istom košu“ sa Srbima ili albancima takođe i Turci, a prema Turskoj Zapad igra kudikamo složeniju igru, sa više varijanata.
 

Upravo su se perspektive liberalizacije viznog režimaza Turskunašle u centru pažnje pregovora, održanih 22. oktobra u atinskom pregrađu Vuljameni između grčkog premijera Georgijusa Papandreua i njegovog turskog kolege Redžepa Taipa Erdogana. Prema izjavi Papandreua, strane su usaglasile „zajedničku inicijativu u odnosu na EU“, koja predviđa „sistematičniju i kudikamo efikasniju saradnju“ u sferi rešavanja imigracionih problema. Međutim, razvoj odnosa EU kako sa Turskom, tako i sa balkanskim državama, direktno zavisi od menjajućeg balansa snaga u „jedinstvenoj Evropi“.
 

Izražavajući sve snažnije mišljenje u zemljama – članicamna Evropske unije, ministar unutrašnjih poslova nemačke zemlje Bavarske Joahim Hermani izjavio je ovih dana, da „ako se situacija i dalje bude razvijala u datom pravcu, EU treba da deluje i vrati obavezne vize“ za stanovnike balkanskih zemalja.

Evropska unija postepeno postaje talac svojih pređašnjih planova širenja i suptilnih geopolitičkih igara, koje se, kako se sada pokazalo, nisu opravdale.
 

[1] Le Soir, 24.02.2010.

[2] Le Soir, 26.02.2010.

[3] Danas, 21.10.2010.
 

Petar Ahmedovič ISKENDEROV – stariji naučni saradnik Instituta slavistike RAN, magistar istorijskih nauka, međunarodni komentator lista «Vremja novostjej» i radiostanice «Glas Rusije».



  • Izvor
  • Fond strateške kulture, srb.fondsk.ru/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.


„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


Ostale novosti iz rubrike »