RT: SAD se usuđuju da se žale na „destabilizujuće rusko prisustvo“ u Libiji, razorenom NATO promenom režima

27.11.2019. god.

Sponzorišući "humanitarnu" promenu režima u Libiji 2011. godine i odvodeći severnoafričku zemlju u haos i građanski rat, SAD sada protestuju zbog navodnog prisustva ruskih snaga u zemlji, te navode da je to kao „neverovatno destabilizujuće“.

To je ustvrdio u utorak Dejvid Šenker, pomoćnik sekretara za bliskoistočna pitanja Stejt departmenta. On je rekao novinarima da su pripadnici ruske vojske upućeni u Libiju "u značajnom broju" da podrže Libijsku nacionalnu armiju (LNA), te da se "povećava spektar velikih žrtava među civilnim stanovništvom."

Šenkerova zabrinutost za živote i dobrobit libijskih civila posebno je dirljiva, s obzirom na to da su SAD bile jedna od pokretačkih snaga akcije promene režima 2011. godine koja je ciljala vladu pukovnika Moamara Gadafija. Malo ko može zaboraviti tadašnju državnu sekretarku Hilari Klinton, koja je grozno gratkala kad je obaveštena o Gadafijevom brutalnom ubistvu od strane "umerenih" pobunjenika koje podržavaju SAD.

Procenjuje se da je oko 25.000 Libijaca ubijeno između marta i oktobra 2011. godine, a ko zna koliko još od toga, dok je zemlja prešla iz jedne od najbogatijih zemalja u Africi u haotičnu pustoš u kojoj dominiraju ratne vojskovođe. "Islamska država" je potom uvukla u haos, a novinari su u jednom trenutku našli čak i otvoreno tržište robova.

Čak i kada je "humanitarni" promašaj uspeo da odnese živote četvorice Amerikanaca u konzulatu u Bengaziju 2012. godine, Vašington je slegnuo ramenima. Njihova ubistva objavljena su na video Jutjubu, a Klintonova se čuveno izrugala u Kongresu, „kakva je razlika u ovom trenutku?“

Ali, general Halifa Haftar, koji je živeo u SAD-u 20 i više godina, podsećam, i njegova LNA, čini se da su spremni da ujedine zemlju i odbace američku „državu nacionalnog jedinstva“ koja se drži za glavni grad i ne mnogo više, Vašington je iznenada zabrinut za živote Libije? Ma dajte, molim vas!

Opsesija SAD-a da optužuju Rusiju za apsolutno sve, od predsedničkih izbora 2016. godine do sada, očigledno Libije, bila bi smešna da nije tako destruktivno. Si-en-en je čak izvestio da su verovatno „ruski plaćenici koji podržavaju Haftara“ prošle nedelje oborili američku bespilotnu letelicu iznad Tripolija, pozivajući se, naravno, na anonimne izvore iz Pentagona. TV mreža nije povukla tu tvrdnju čak ni nakon što je LNA u ponedeljak sama preuzela odgovornost, te je čak ponudila da koordiniše svoje operacije sa SAD-om, što teško da je modus operacija „Rusa“.

Sve ovo čini prigovore Vašingtona protiv navodnog ruskog prisustva na humanitarnim osnovama previše ciničnim za verovanje. Strah da bi Rusija mogla da uspostavi bazu na južnom boku NATO-a ili da na neki način očisti vlastiti nered SAD-a, to sam mogao da razumem, ali, naravno, Stejt department ne može to da kaže naglas.

Šenkerove oskudne zabrinutosti padaju po istim linijama kao i američki medijski narativ o Siriji, gde se ruska intervencija na poziv Damaska svakodnevno osuđuje kao bombardovanje ničega, osim bolnica, škola i civila, a uopšte ne "umerenih pobunjenika“ podržanih od strane SAD-a ili terorista "Islamske države".

U stvarnosti, čak i dok su SAD i njihova „koalicija“ bombardovali, "Islamska država" je napredovala na svim frontovima pre dolaska ruskih snaga. U roku od samo nekoliko meseci, teroristi su se potpuno povukli što će završiti njihovim totalnim porazom. Američki predsednik Donald Tramp voli da polaže zasluge za to, ali Sirijci znaju ko je činio lavovski deo posla.

Ako su ruske snage zaista stigle u Libiju, tvrdnju za koju Šenker nije dao nikakve dokaze, podsećam, onda sirijsko iskustvo ukazuje da bi siromašna zemlja konačno mogla da vidi mir u doglednoj budućnosti, nakon godina „slobode“ koju su donele NATO bombe i lokalni džihadisti. Iako bi se to moglo smatrati katastrofom u Vašingtonu, potpuno razumem da Libijce uopšte za to nije briga.

Nebojša Malić, RT

Izvor: Vostok / RT