Bronhitis – uzrok, simptomi i lečenje

Ova respiratnorna bolest pogađa i odrasle i decu, a nije retkost ni bronhitis kod beba. Koji su simptomi ove bolesti, zašto se javlja i kako se leči pročitajte u tekstu. 

 

 

Bronhitis je bolest koja se najčešće javlja kao komplikacija i posledica infekcija gornjeg respiratornog trakta. Pored ovog, uzrok bronhitisa mogu biti i neke druge bolesti poput boginja ili velikog kašlja. Prehlada, upala nosa ili sinusa, infekcija u grlu, sve ovo može izazvati bronhitis.
 

Opšta karakteristika bronhitisa je oticanje i upala bronhijalnih kanala koji dovode vazduh do pluća. Jako važno podstaknuti organizam da kašljem izbaci sav šlajm iz pluća da ne bi došlo do ozbiljnijih komplikacija bolesti. Inhalacije, biljni čajevi i sirupi, kao što je Altiprim sirup za iskašljavanje u velikoj meri mogu uticati na ozdravljenje.
 

Postoje dva tipa bronhitisa – akutni i hronični.

 

 

Zajednički simptomi akutnog i hroničnog oblika bronhitisa su osećaj zagušenja u grudima, usled nagomilavanja šlajma, kašalj i iskašljavanje bistre ili zelene sluzi, gubljenje daha i „zvižduk“ pri disanju. Pored navedenih simptoma kod oba oblika bronhitisa mogu se javiti još neki specifični znaci bolesti. 

 

Akutni bronhitis je češći oblik bronhitisa, a manifestuje se upaljenim grlom, blago povišenom temperaturom, gubljenjem daha, karakterističnim kaljšem i iskašljavanjem bistre sluzi. Nekad je praćen i curenjem sekreta iz nosa, malaksalošću i groznicom. 

Ovo oboljenje traje par nedelja, a najduže od svih simptoma zadržava se kašalj. Čak i nakon što se utvrdi da su bronhijalni kanali zacelili, a otok splasnuo može se desiti da kašalj traje.

 

Hronični bronhitis se ređe javlja, a bolest se opisuje kao hronična ukoliko infekcija traje najmanje tri meseca u toku godine, i to duže od dve godine. Ovaj oblik bronhitisa prati uporan kašalj i bistri šlajm prozirne ili zelene boje. Kod osoba oslabljenog imuniteta, koje su sklone respiratornim infekcijama, češće se dijagnostikuje ovo oboljenje. Pušači su rizična grupa, takođe. Tako se u medicinskoj struci hronični kašalj kao simptom hroničnog bronhitisa često naziva pušačkim kašljem.

 

 

Faktori rizika koji doprinose razvoju hroničnog oblika bronhitisa pored upotrebe duvana mogu biti još i genetske predispozicije, kao i dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu. Ukoliko je neko u vašoj porodici bolovao od hroničnog bronhitisa i upale pluća, velike su šanse da se i kod vas javi ova bolest.

Predispozicije za razvitak hroničnog oblika bronhitisa postoje i kod osoba koje boluju od astme i različitih alergija. Prema statistici, žene pušači sklonije su oboljevanju od muškaraca koji puše.

 

Akutni bronhitis kod dece najčešće uzrokuje virusna infekcija. Uzrok treba potražiti i u česticama prašine, različitim alergenima, jakom dimu, duvanskom dimu, a u ređim slučajevima i u bakterijama. 

Bolest se može razviti i nakon prehlade ili druge virusne infekcije gornjeg respiratornog trakta. Dakle, ukoliko je dete imalo neko upalno žarište u nosu, ustima ili grlu velike su šanse da će zbog pada imuniteta i preosetljivosti biti sklonije razvitku bronhitisa.
 

Pored uobičajenih simptoma kod dece ume da se javi i mučnina i povraćanje, neretko postoji veća sekrecija iz nosa, i to uglavnom neposredno pre nego što se javi kašalj. Dete je malaksalo i slabo. Svi simptomi osim kašlja prolaze u roku od 7 do 14 dana, dok se kašalj može zadržati i četiri sedmice.

 

Lekari savetuju, ukoliko je to moguće, da "odležite" bronhitis. U vecćini slučajeva uz adekvatnu negu, akutni bronhitis prolazi spontano u roku od nekoliko nedelja. Antibiotik se propisuje samo u retkim slučajevima kada je bronhitis izazvan bakterijama. Međutim, kod osoba sa astmom, alergijama i kijavicom, terapija će biti inhalacija toplom vodenom parom ili čak čajem. Na ovaj način će se otvoriti disajni putevi i olakšati disanje. Od biljnih infuza i čajeva kao posebno delotvorne preporučuju se oni od majčine dušice, eukaliptusa, bršljana, timijana, belog sleza i anđeoske trave.

 

 

Simptomi bronhitisa mogu se ublažiti povećanim unosom tečnosti. Osam do dvanaest čaša vode dnevno razložiće šlajm i pomoći iskašljavanje. Lekovi protiv bolova i sirupi za iskašljavanje takođe mogu pomoći.

 

Hronični bronhitis podrazumeva širu medikamentnu terapiju, te se osim antibiotika preporučuje upotreba antiinflamatornih sredstava kao i bronhodilatatora, kojim se postiže brže otvaranje disajnih puteva. Kod ozbiljnijih slučajeva treba uvesti terapiju kiseonikom, kao i vežbe disanja ili respiratornu fizioterapiju koje pomaže lakše disanje.