RT: Život NATO-a posle „moždane smrti“: Galaktičke ambicije

22.11.2019. god.

Iako većina NATO članica jedva može da priušti svoje potrebne vojne troškove, a evropski lideri dovode u pitanje prečasnu alijansu, zašto generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg govori o širenju u kosmos?

Jens Stoltenberg nije verovatno Dart Vejder. Započevši svoju političku karijeru levičarskim protestima protiv rata u Vijetnamu, Stoltenberg će se pridružiti mašini protiv koje se je jednom pobunio, nadgledajući ekspanziju norveške vojske dok je bio premijer od 2005. do 2013., a potom postavši lider najvećeg vojnog saveza na svetu od 2014. pa nadalje.

Ali njegove ambicije su galaktičke, barem ako se radi o njegovim sopstvenim rečima. Obraćajući se novinarima na samitu NATO-a u utorak u Briselu, lider alijanse je najavio da kosmos postaje jedan od njegovih „operativnih domena“, zajedno sa kopnom, morem, vazduhom i sajber-prostorom.

„Kosmos je od velikog značaja za naša civilna društva i bilo kakve vojne operacije“, rekao je on.

"Radi se o komunikaciji, o navigaciji, o snimanju podataka. Kosmos je neophodan za gotovo sve što radimo."

Plan koji gotovo nema nikakve šanse za uspeh, otvorio je više pitanja nego što se može odgovoriti.

"Interesantno je razgovarati o tome, želeći proširiti domen NATO-a u kosmos, ali šta to znači? Niko ne zna. I ko to plaća? Većina zemalja NATO-a ne mogu sebi da priušte ni da zadrže svoja dva procenta vojne potrošnje“, rekao je bivši službenik Pentagona Majkl Maluf za RT

"Ne znam koja bi zemlja osim Sjedinjenih Američkih Država u ovom trenutku bila u ekonomskoj poziciji da istupi napred i da plati račun", dodao je Maluf.

Američki državni sekretar Majk Pompeo i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, foto: © Francisco Seco/Pool via REUTERS / RT

Nova kosmička trka

Unutar saveza, pojedine države se već trude da vode kosmičku trku, a to su Sjedinjene Američke Države i Francuska, a SAD su predvodnik. SAD već poseduju oko 900 od 2000 satelita koji kruže oko Zemlje. Samo još oko 200 satelita je u vlasništvu drugih zemalja NATO-a. Pored toga, Pentagon je već formalno osnovao Kosmičku komandu, komandu u okviru Ratnog vazduhoplovstva koja može postati punopravna vojna sila ako Kongres donese predstojeći Zakon o nacionalnoj odbrani.

Ne želeći da propusti ovu akciju, francuski predsednik Emanuel Makron najavio je stvaranje sopstvene kosmičke komande u julu. Najava se poklapa sa samouverenošću francuskog lidera u predvođenju EU, kao i njegovih poziva za osnivanje vojske EU i kritika na račun NATO saveza, kojim dominiraju SAD. Takođe je početkom ovog meseca uporedio NATO sa dijagnozom "moždane smrti".

Stoltenberg je odbacio Makronove napoleonske ambicije. "Evropsko jedinstvo ne može zameniti transatlantsko jedinstvo jer nam treba oboje", rekao je novinarima dodajući da više od 80 posto finansijskih sredstava ovog saveza dolazi od "saveznika koji nisu iz EU", što znači SAD. Zbog toga bi vojna ekspanzija u kosmos bila vođena od strane SAD-a.

„Francuska ima najjače sposobnosti u tom pogledu među ostalim članicama NATO-a. Ali sve je stvar SAD-a dok pokušavaju da monopolizuju militarizaciju kosmosa i upotrebljuju vlastito oružje”, rekao je za RT Konstantin Sokolov, stručnjak za geopolitiku i istraživač sa ruske Akademije prirodnih nauka

„Važno je podsetiti da su SAD, koje imaju veliku flotu izviđačkih satelita, ključna članica NATO-a koja postavlja smer delovanja svojim aktivnostima“, dodaje analitičar kosmičke industrije Leonid Kazanov.

Stoltenberg je opisao planirane NATO-ove kosmičke operacije kao čisto „odbrambeni“ korak i naglasio da nema nameru da prebacuje ofanzivno oružje u kosmos. Međutim, Vašington peva drugačiju pesmu.

Uvredljivi potezi

"Kosmos je domen ratnih dejstava, baš kao i vazduh, zemlja i more", rekao je u ponedeljak načelnik Kosmičke komande SAD-a, general Džon Rejmond, osvrćući se na ranije komentare bivšeg šefa Pentagona Džejmsa Matisa, koji je pozvao na razvoj ofanzivnog oružja u kosmosu.

Zapravo, navedni cilj je „degradiranje, negiranje, remećenje, uništavanje i manipulisanje protivničkim sposobnostima radi zaštite interesa, imovine i načina života SAD-a“, što teško da su odbrambene reči. Rusija i Kina, koje obe rade na svom protivsatelitskom oružju, kritikovale su SAD zbog njihovih koraka ka militarizaciji kosmosa.

Svaka zemlja koja pošalje satelit u kosmos rizikuje militarizaciju, rekao je Hal Gardner, profesor i autor „Trampovog svetskog rata“ za RT, „s obzirom na činjenicu da sateliti imaju civilnu, špijunsku, za sajber-ratovanje i vojnu svrhu“. Međutim, američko uništavanje ugovora o kontroli oružja - poput povlačenja Džordža V. Buša iz ugovora o ABM-u iz 1972. godine i povlačenja Donalda Trampa iz sporazuma o likvidaciji raketa kratkog i srednjeg dometa iz 1987. godine, čini naoružavanje kosmosa neizbežnim, dodaje Gardner.

„Mogućnost da Vašington i Moskva ne postignu novi sporazum o START-u koji ističe u februaru 2021. godine, ukinula bi sva ograničenja za balističke rakete s mogućnošću nošenja nuklearnih glava i indirektno otvorila vrata za nova razmeštanja oružja prvog udara na kopnu, moru, u vazduhu, kao i u kosmosu."

Makron je već doveo u pitanje Trampovu spremnost da brani Evropu. Ali kako bi se evropski lideri osećali u odbrani Sjedinjenih Američkih Država ako bi jedan od njihovih satelita bio oboren? To je hipotetičko pitanje, a zabrinutosti NATO-a su u ovom trenutku verovatno više na zemlji.

Lomljenje saveza

Kretanje Stoltenberga ka stratosferi je „očajnički poziv“, dodao je Maluf za RT.

„Nije dao nikakve detalje kako će se ova ideja sprovesti, ko će je platiti, kako će se izvršiti. Bilo bi zanimljivo samo čuti šta je njegov plan."

Umesto toga, NATO mora pritisnuti zemlje članice da ispljunu više novca, istovremeno držeći SAD i Francusku po strani. Turska, članica NATO-a, već kupuje rusko oružje mimo uputa saveza, a mnoštvo država širom sveta, uključujući Italiju, potpisale su učešće u kineskoj inicijativi "Jedan pojas jedan put". Uoči 75. rođendana NATO-a, najveći izazov za Stoltenberga je zadržavanje saveza relevantnim u svetu posle Hladnog rata.

U tom smislu, šef NATO-a pokušao je u utorak da opravda ogromni kombinovani vojni budžet bloka - 20 puta veći od ruskog. Veliki izdaci, ustvrdio je on, nije posledica Hladnog rata, već čisto odraz razlike u „platama“ i „većem životnom standardu“ u zapadnom svetu.

Savez je prošle godine izveo 106 vežbi spremnosti za rat, u poređenju s nekoliko Rusije. Štaviše, oko 22.000 NATO vojnika trenutno je angažovano u operacijama širom sveta, a samo SAD zvanično održavaju više od 500 baza u preko 80 zemalja sveta, u poređenju sa 21 ruskom instalacijom u devet zemalja. Francuska i Velika Britanija takođe imaju baze u 11 stranih zemalja, dodajući sve to NATO-u na račun.

"Slonovski kosmički projekti i podmetanje pretnji od Rusije potezi su saveza na respiratoru", zaključio je Maluf.

„Stoltenberg se hvata za slamke da bi sačuvao arhaičan savez“, dodaje Maluf.

„Sada je vreme za naplatu. Vreme je prošlo."

Izvor: Vostok / RT