Rusko ostrvo prepuno kamenih kugli, a niko ne zna otkud one

„Čudovišni klikeri” ili „božje lopte” – ove kugle od kamena na ostrvu Čamp izgledaju kao delo ljudskih ruku. Problem je samo u tome što ljudi tu nikad nisu živeli.

Ako vam se ikad ukaže prilika da posetite Arktik, zaustavite se i kod ovog neobičnog ostrva u arhipelagu Zemlja Franje Josifa. Sa površinom od 374 kvadratnih kilometara rusko ostrvo Čamp je jedno od najnepristupačnijih mesta na svetu. Dobilo je ime po Vilijemu Čampu, vođi spasilačke operacije koja je 1905. godine krenula u potragu za polarnom ekspedicijom Entonija Fijale koju je finansirao Amerikanac Vilijem Zigler.

 

Ramilj Sitdikov/Sputnik

Ipak, malo ko bi obratio pažu na ovo ostrvo da nije neobičnih kamenih tvorevina koje se na njemu nalaze. Krševit pejzaž ovog osamljenog ostrva prošaran je kamenim kuglama veličine od nekoliko milimetara do nekoliko metara u prečniku. Neki posetioci ostrva prozvali su ih „čudovišni klikeri” ili „božje lopte”.

 

Legion Media

Kugle su tako savršenog oblika da se lako može pretpostaviti da su delo ruku ljudi koji su nekada živeli ovde, ali problem je u tome što ostrvo nikada nije bilo naseljeno.  

 

Ramilj Sitdikov/Sputnik

Naučnici se slažu da je kamenje nastalo prirodim putem, ali ne mogu da objasne na koji način. Svaki geolog koji poseti ostrvo ima sopstvenu teoriju o ovom neobičnom fenomenu.

 

Legion Media

Neki veruju da su se kugle pojavile kao obluci koje je na obalu izbacilo more, što bi moglo da objasni pojavu sitnog okruglog kamenja, ali ne i ogromnih kugli na ostrvu Čamp.

 

Ramilj Sitdikov/Sputnik

Drugo popularno objašnjenje je da su kamene kugle nastale pod vodom i da u sredini imaju organsko jezgro. „Verujem da su nastale u morskoj vodi, u mekim naslagama od ostataka školjki koje su nekad potonule i zadržale se na peščanom dnu”, objašnjava austrijski geolog Sep Fridhubera. „Školjke se sastoje od kvarcita, sedimentnog minerala koji pod uticajem temperature ili pritiska poprima oblik kristalne strukture, i markazita, minerala koji nastaje u hemijskoj reakciji između gvožđa i sumpora”. Kako on tvrdi, analize pokazuju da je upravo markazit glavni vezujuću element u kuglama. Nakon što je Zemlja Franje Josifa izronila iz morske dubine, a glečeri koji su počeli da se tope pokrenuli eroziju, sedimentni talozi su u tom procesu dobili ovakve loptaste forme. 

 

Legion Media

Ruski polarni istraživač Viktor Bojarski smatra da su kugle nastale od stene peščara koja ukazuju na njihovo organsko poreklo: „To je mek peščar koji se lako raspada. Ko je posetio ostrvo mogao je da primeti da se neko krupno kamenje raspalo na dve polovine, a da se velike kugle svake godine sve više osipaju.”

Ovi jedinstveni oblici učinili su da ostrvo postane popularna destinacija za one koji posete Arktik. Kao i vetar i voda, veliki broj turista može dovesti do dalje postepenog uništavanja kamenih tvorevina. I to ne samo zbog previše dodirivanja i pravljenja selfija. Neki turisti ne oklevaju ni da sa sobom ponesu nekoliko kamenčića kao suvenir.

 

Pavel LJvov/Sputnik

Sličan prirodni fenomen pronađen je na još nekim mestima kao što je ostrvo Hejs u istom arhipelagu ili kao što su Krim, Kazahstan (Toriš), SAD (Rok Siti u Kanzasu) i Novi Zeland (Obluci Moreake).

Ksenija Zubačova, Russia beyond