Nikolaj Mikluho-Maklaj naučnik koji rehabilitovao Papuance

 Prvi čovek,  koji je svetu ispričao istinu o Papuancima, bio je naučnik iz Rusije Nikolaj Mikluho-Maklaj. Pre 140 godina, krajem oktobra 1870. godine on je otišao na Novu Gvineju s prvom naučnom ekspedicijom. To je bilo jedno od najopasnijih putovanja, jer je naučniku trebalo da istraži život Papuanaca, koje su smatrali kanibalima. U toku 15 meseci je Mikluho-Maklaj živeo među tim ljudima, proučavajući njihov način života, običaje i religiozne obrede. Kasnije su njegove opservacije, zapisi i crteži postali deo velikog rada «Antropološke beleške o Papuancima Obale Maklaja u Novoj Gvineji», koji sve do sada uživa veliku popularnost kod čitalaca.

U stanu potomaka Nikolaja Mikluho-Maklaja praktično nije ostalo starih stvari, povezanih s imenom velikog pretka. Ima samo porodični album s fotografijama, karta sa autogramom i nekoliko pisama.  Sve što smo imali, predali smo Ruskom geografskom društvu, zahvaljujući kojem je bila organizovana pre 140 godina ta ekspedicija.  Nama  su zauvek ostale legende o dedu koje svaka generacija Mikluho-Maklaja priča svojoj deci, - kaže potomak naučnika Dmitrij Mikluho-Maklaj.

Jedna od preneražujućih priča je kada Mikluho-Maklaj krenuo ljudožderima, a nije poneo pištolj. To je bilo netipično ponašanje! Sećamo se kako su ostvarivana bila kolonijalna osvajanja, kako su se Evropljani ponašali prema domorocima. Smatralo se da domorodac nije čovek. Tomas Heksli je pisao da tamnoputi čovek može da se takmiči s belcem samo u ujedima.

Kada je Mikluho-Maklaj došao u selo domorodaca, oni su se okomili na njega s kopljem, počeli da grebu, jedan je čak stavio koplje među zubima naučnika.  Za uzvrat je ded skinuo cipele, legao na zemlju i na kraju krajeva zaspao. Kada se on probudio, Papuanci su se ponašali miroljubivo. Oni su videli da taj čudan belac neći im učiniti zlo. Međutim, mnogi, koji su posle Mikluho-Maklaja posetili ta sela, nisu se vratili odande, poginuli su. Ta su plemena bila veoma ratoborna.

Nikolaj Mikluho-Maklaj je stigao na severo-istočnu obalu Nove Gvineje korvetom Vitez. Kod zaliva Astrolabije blizu sela Bonga on je podigao zastavu Rusije. Tamo je bila sagrađena prva ruska kuća – Dom Maklaja.  Nešto kasnije je ta teritorija dobila naziv Obala Maklaja, sačuvan i do dan-danas. Zaliv s koralnim obalama je počeo da se zove Port-Konstantin u čast predsednika Ruskog geografskog društva velikog kneza Konstantina Romanova, pod čijim patronatom je izvršena ta ekspedicija. Najbliže zalivu ostrvo je dobilo naziv Vitez.

Potomci tih domorodaca, s kojima je kontaktirao ruski naučnik, sve do sada pričaju o beocu koga su tu nazivali Karaan-tamo – čovek s Meseca, čak i besmrtni. Papuanci su verovali da je on u stanju da zaustavi kišu, a ukoliko se naljuti, može da zapali more. Sve do sada tamo pričaju legendu,  koja je ustvari java: Mikluho-Maklaj je onemogućio rat između plemena, - priča Dmitrij Mikluho-Maklaj.

Došli su mu njegovi prijatelji iz plemena i rekli da će imati rat s susednim plemenom. Pitali su ga: hoće li on da im pomogne? Na to je on odgovorio: ako zaratite, ja ću zapaliti more. Oni nisu verovali. Tada je on nasuo u čašu malo benzina i zapalio. Svi su klekli i rekli da neće ratovati.

Moj predak je bio veoma hrabar čovek. On se nije bojao da rizikuje, pa je to stalno činio, - nastavlja Dmitrij Mikluho-Maklaj. Kada je to bilo potrebno, uzimao je u ruke oružje.

Kada je ratoborno pleme napalo selo gde je on živeo, razorilo njegovu kolibu, ubilo čoveka koji se u njoj krio, Mikluho-Maklaj se latio oružja. Pri tome on nije mogao na nekoga da računa. Njegove sluge-Papuanci su se bojali ljudi iz tog plemena. Ispalo je da je on sam istupio protiv tih bandita, uhvatio čoveka, krivog za ubistvo. Naučnik ga je našao u čamcu, izvukao odande, stavio mu uz glavu pištolj i predao holanskim kolonijalnim činovnicima. Međutim, taj je čovek bio trostruko veći i snažniji od naučnika. U svojim dnevnicima ded piše: da je trebalo da se bori, on bi se borio.

Interesovanje prema delatnosti velikog naučnika, koji je upoznao svet s dalekim plemenima Okeanije, ne jenjava ni danas. U arhivu Ruskog geografskog društva se čuvaju zapisi od neprocenjive vrednosti, dnevnici i prepiska tog naučnika.  Uskoro će svi ti materijali, koji u potpunosti nikada nisu bili objavljeni, biti izdani.