RT: „Ponovo smo na ratnom putu“: 30 godina nakon pada Berlinskog zida Evropa izdaje svoje nade - Vili Vimer

10.11.2019. god.

Tri decenije nakon pada Berlinskog zida, jednog od simbola Hladnog rata, Evropa ostaje podeljena jer je izabrala konfrontaciju umesto zajedničke budućnosti, smatra Vili Vimmer, bivši nemački državni sekretar za odbranu.

Nemačka obeležava 30 godina od pada Berlinskog zida - simbol podele možda i ne samo za Nemce, već i za sve evropljane, koji su bili podeljeni na kontinentu između Zapadnog i Sovjetskog bloka. Rušenje zida se od tada pretvorilo u simbol ponovnog ujedinjenja Nemačke. Ipak, sama Evropa nije uspela da postigne istinsko jedinstvo koje je bilo san ljudi koji su ga srušili 9. novembra 1989. godine.

Vimer je takođe dugogodišnji član nemačkog parlamenta i bivši potpredsednik Skupštine OEBS-a, koji je u vreme ponovnog ujedinjenja bio i visoki funkcioner u nemačkom Ministarstvu odbrane i nadgledao integraciju oružanih snaga Zapadne i Istočne Nemačke.

Smatra da su umesto stremljenju „zajedničkoj kući“ koja bi objedinila sve evropske nacije, političari nacrtali nove granice, postavljajući svoje zemlje nau put ka naovim sukobima. Nade koje su ispunile srca ljudi nakon završetka Hladnog rata konačno su srušene, rekao je Vimer, dok je današnju evropsku i NATO politiku prema Rusiji nazvao "katastrofom".

RT prenosi nekoliko njegovih mišljenja o tom pitanju.

Anglosaksonska strategija „podele“ umesto Gorbačvljeva „Zajednička kuća“

Razlog novog Hladnog rata je potpuno jasan. Da smo sledili politiku [poslednjeg sovjetskog lidera] Mihaila Gorbačova, [bivšeg nemačkog kancelara] Helmuta Kola i čak [bivšeg američkog predsednika] Džordža V. Buša, ušli bismo u eru saradnje. Iz tog razloga spominjem „zajedničku evropsku kuću“ - veliku ideju Mihaila Gorbačova.

To je vrsta anglosaksonske politike da se ne sarađuje na evropskom kontinentu - uglavnom između Rusa, Francuza, Poljaka i Nemaca. Oni žele da se sukobe u ovoj oblasti i zbog toga su protiv svih obećanja. Kao rezultat toga, NATO je proširen na Istok.

Bio sam odgovoran za organizaciju nemačkih oružanih snaga na nemačkoj teritoriji nakon ujedinjenja. Nismo želeli strane trupe u bivšoj Istočnoj Nemačkoj. Nismo želeli da imamo britanske ili francuske trupe tamo, želeli smo da imamo samo nemačke. Želeli smo da objasnimo svetu da ne postoji želja za proširenjem NATO-a do novih granica sa Rusijom koje su stvorene 1992. godine.

To je bilo protiv svih ideja koje smo imali nakon ponovnog ujedinjenja. Ono što se događa sada je neka vrsta anglosaksonske politike koja je stvorena još pre Prvog svetskog rata. Opet smo na putu rata. To je uveliko protiv volje našeg naroda.

To je takođe protiv volje Holanđana, Francuza, Španaca i Italijana. Mi to vidimo kao katastrofu da se američki predsednik koji je voljan sarađivati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom - predsednik Tram mora suočavati sa tako katastrofalnom politikom koju organizuje duboka država SAD, a koja je protiv naših nacionalnih interesa i nacionalnih interesa svih ostalih zapadnih evropljana.

Ostaci Berlinskog zida nisu samo simbol ponovnog ujedinjenja Nemačke ili kraja podele u Evropi. To je simbol propuštene nade i zaboravljenih očekivanja kada je u pitanju sjajna ideja Mihaila Gorbačova da pomogne u izgradnji zajedničke evropske kuće.

Dok god živimo, nemački narod će se sa velikom zahvalnošću sećati sovjetskog generalnog sekretara i njegovog lidera, kao i ruskog stanovništva. Uvek smo govorili da je ključ za ponovno ujedinjenje Nemačke bio u Moskvi. Moskva nam ga je predala i zato se moramo suočiti sa odgovornošću za budućnost.

Ponovno uspostavljene veza sa Rusijom

Uloga Mihaila Gorbačova još uvek je slična ulozi svetaca Nemaca. Ljudi u Njemačkoj vole gospodina Gorbačova i sviđa im se njegova ideja zajedničke evropske kuće. Mi u Nemačkoj to doživljavamo kao katastrofu da zajedno sa NATO-om ponovo pripremamo nekakvo zajedničko evropsko ratište.

Gorbačov je vrsta heroja za Nemce. Puno putujem u svim delovima Nemačke i kada dođem u istočni deo vidim još jedno veliko pitanje za njih. Dvadeset godina nakon ujedinjenja bilo je vrlo teško razgovarati s njima o Rusima i njihovom odnosu prema Rusiji. Skoro da su ignorisali takve razgovore zbog prošlosti.

Ali, kad sada dođete u Rostok, Drezden ili Lajpcig, oni ponovo uče ruski jezik, odlaze u pozorišta da gledaju ruske predstave i slušaju rusku muziku. Ponovo su uspostavili veze sa Rusijom, i ako bi mogli raditi ono što žele, bili bi veliki ekonomski partneri Rusije ovih dana.

Stvari su se zaista promenile za Rusku Federaciju i za Rusiju. Ljudi u Drezdenu, glavnom gradu Saksonije, apsolutno su ponosni što je ruski predsednik Vladimir Putin jednom bio tamo u službi. To je stvarnost ovih dana, uprkos onome što o tome pišu mejnstrim mediji.

Izvor: Vostok / RT