Srbska sportistkinja 10 dana „preživljavala“ u sibirskoj divljini

01.11.2019. god.

Ana Duduković je kancelarijska službenica, ali to ne znači da vodi dosadan i nepokretan život. Ana se bavi različitim veslačkim sportovima: raftingom, vozi kajak, član je srbskog nacionalnog „dragon bout“ tima (kanu za dvadesetoro ljudi). Letos je posetila rafting kamp „Bela voda Sibira“ na Altaju, koji organizuje Rossotrudničestvo, a za Russia Beyond je ispričala šta je sve tamo doživela.

„U Ruskom Domu u Beogradu saznala sam o programu New Generation. Ovaj program uključuje više različitih seminara i konferencija, ali ja sam bila oduševljena rafting forumom „Bela voda Sibira“ na Altaju, zato što volim veslački sport i prirodu. Da ne govorim koliko volim Rusiju! Ova prilika je bila ostvarenje mog sna!“

facebook.com/ana.dudukovic

Može se zaista reći da je to bilo pravo čudo, jer se Ana pre samog rafting foruma vratila sa turističkog putovanja u Moskvu i Sankt Peterburg.

„Fantastično je šta sve može da se vidi u Rusiji! Ovo je velika zemlja, a nisam mogla sama da organizujem putovanje u Sibir, tako da ova prilika da vidim Altaj me je oduševila.

Ja sam videla i rusku prestonicu i potpuno divlju netaknutu prirodu Rusije.“

facebook.com/ana.dudukovic

Ljudi iz celog sveta koji su doputovali u kamp „Bela voda Sibira“ se nisu bavili samo raftingom: planinarili su, obilazili kulturne spomenike i znamenitosti.

„Priroda Sibira je fascinantna. Pitali smo našeg vodiča gde da uzmemo vodu? A on kaže: Vi možete slobodno da pijete iz reke, voda je ovde kristalno čista!“

facebook.com/ana.dudukovic

Anu su oduševili neobuhvatni prostori Rusije.

„Recimo, mi smo tamo u Sibiru u Altajskoj republici bili smešteni u tri različita kampa, i iz poslednjeg kampa pored reke Katunj putovali smo u grad Tomsk. I putovali smo 900 kilometara! I to je za Rusiju sasvim normalno! A za nas Srbe je to zaista mnogo. Ponegde smo išli potpuno neprolaznim putevima!“

facebook.com/ana.dudukovic

Ana je sa Rusima lako komunicirala jer zna ruski jezik, učila ga je u školi. Ali na nju je jak utisak ostavilo to kako u Rusiji ljudi različitih nacionalnosti i vere žive u slozi: pagani, muslimani, pravoslavni hrišćani i katolici.

facebook.com/ana.dudukovic

„Imali smo priliku i da upoznamo narod sa Altaja. Oni su nam dolazili u kamp, predstavili su njihove instrumente, muziku, tehniku grlenog pevanja, pričali nam o svojoj kulturi. Posetili smo kraj, gde živi muslimanska zajednica, pa pravoslavna, hrišćanska, videli smo kako žive Kozaci... Ljudi u Rusiji žive zajedno, dobro se slažu, pomažu jedni drugima.“

facebook.com/ana.dudukovic

Ana je imala mogućnost da uporedi Moskvu, Sankt Peterburg i mali sibirski Tomsk.

„Tomsk je potpuno drugačiji, ali isto lep, univerzitetski grad i meni je mnogo značilo da vidim kako izgleda običan grad u Sibiru. Jedan od organizatora Aleksej je bio rodom iz Tomska tako da je bio pravi domaćin i lepo je nas ugostio.“

facebook.com/ana.dudukovic

I naravno, Ana je imala još jednu mogućnost da se uveri da su Rusi i Srbi bratski narodi. Srbi su svuda nailazili na toplu dobrodošlicu i radovali se što u inostranstvu sada mogu više da saznaju o Rusiji.

„Najčešća reč u kampu je bila 'brate, brate!' Nas su Rusi neverovatno dočekali. Znate, dobri ljudi se odmah prepoznaju.

facebook.com/ana.dudukovic

A još mi je bilo drago kad sam saznala da je u našoj grupi najviše ljudi iz Srbije. Ali bili su i iz Kazahstana, Norveške, Kostarike, Čilea, Uzbekistana, Francuske, Bosne.

Zaista, te kulturološke razlike se nisu osetile, funkcionisali smo kao velika porodica, ujedinili su nas Rosotrudničestvo i Rusija. I do sada smo svi u kontaktu.“

Ana oduševljeno govori o divljim sibirskim šumama i svima koji planiraju putovanje na Altaj savetuje da se spreme za pravu avanturu.

facebook.com/ana.dudukovic

„Živeli smo u šatorima, u divljoj sibirskog prirodi i ja smatram da je to najbolji način da se upoznaš sa ruskim istokom. To je bio izazov, mi nismo imali struju, kupatilo, to je bilo pravo preživljavanje! Ja čak i mislim da onaj, ko nije neki istinski ljubitelj divlje prirode, nema potrebu da ide u Sibir, a za ljude poput mene to je bilo uživanje. Ja sam ponela nezaboravna iskustva. Već planiram novo putovanje za Rusiju! Želim iduću godinu da se prijavim kao volonter u ovom kampu, želim da doživim nove lepe trenutke u potpuno divljoj nestvarnoj prirodi!“