RT: „Specijalni status u NATO-u“: Zašto Mađarska, Slovačka, Hrvatska i Slovenija stvaraju zajedničku komandu snaga za specijalne operacije

27.10.2019. god.

Ministri odbrane Hrvatske, Mađarske, Slovačke i Slovenije potpisali su memorandum o razumevanju u vezi sa stvaranjem regionalne komande snaga za specijalne operacije. Ceremonija je održana u sedištu NATO-a u Briselu. Štaviše, pretpostavlja se da će se Austrija, koja nije članica saveza, kasnije moći pridružiti ovim četiri zemljama. Ranije je šef mađarskog ministarstva obrane Tibor Benko izjavio da će zapadni Balkan postati jedno od prioritetnih područja delovanja komande. Prema mišljenju eksperata, sa ovom se strukturom NATO želi fokusirati na rad sa zemljama koje nisu pristupile toj organizaciji.

Ministri odbrane Mađarske, Slovačke, Hrvatske i Slovenije potpisali su memorandum o razumevanju u vezi sa uspostavljanjem Regionalne komande za posebne operacije (R-SOCC). Ceremonija potpisivanja održana je u sedištu NATO-a u Briselu (sve četiri države su članice ove organizacije).

„Cilj ove nove inicijative je stvaranje komande specijalnih snaga spremnih i sposobnih da odgovore na pretnje i izazove koji se javljaju unutar i van okolnih područja. Međudržavna saradnja u ovoj oblasti omogućiće nam da specijalne snage koristimo na što efikasniji, operativniji i što više koordinisani način. Uz potpuno udruživanje doprinosa zemalja učesnica, ova nova komanda pružiće prednosti daleko veće u odnosu na ono što su njene pojedinačne komponente sposobne“, saopštila je zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirčea Joane, koja je bila prisutna potpisivanju.

Napomenuo je da je memorandum potpisan samo osam meseci nakon odobrenja odgovarajućeg protokola o namerama. Prema Joan-u, to ukazuje da zemlje saveza "traže plodonosnu međudržavnu saradnju."

Ministar odbrane Mađarske Tibor Benko detaljnije je govorio o ciljevima i zadacima R-SOCC-a.

"Na osnovu našeg razumevanja potreba NATO-a, ovde bi trebalo da počne rad u centralnoevropskom regionu stvaranjem komponentne komande snaga za specijalne operacije uz aktivnu podršku stručnjaka iz Slovačke, Hrvatske, Slovenije, a kasnije i Austrije", rekao je ministar.

Podsetimo da Austrija nije članica NATO-a i da je neutralna država. Treba napomenuti da je Benko u februaru, nakon što je potpisao pismo namere, najavio da će zapadni Balkan, u kojem takođe nisu sve države članice saveza, biti jedno od prioritetnih područja R-SOCC-a. Dakle, govorimo o strukturi čije aktivnosti neće biti ograničene na okvire zemalja članica NATO-a, kažu stručnjaci.

Prema odobrenom planu, regionalna komanda snaga za specijalne operacije započeće s radom u januaru 2021. godine. Očekuje se da do 2024. godine bude uspostavljena saradnja snaga za specijalne operacije sve četiri zemlje i potpuno funkcionisanje R-SOCC-a.

Teritorija "bez vlasnika"

Memorandum potpisan u Briselu može se posmatrati kao pokušaj prevazilaženja teškoća sa kojima se NATO suočio na Balkanu, kažu eksperti. Georgih Engelhart, istraživač Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, podseća da je savez počeo da obraća pažnju na svoje južne granice nakon događaja u Ukrajini 2014. godine. SAD i njihovi evropski saveznici bili su zabrinuti da na Balkanskom poluostrvu postoji nekoliko zemalja koje nisu članice NATO-a i istodobno imaju prilično bliske veze sa Rusijom.

„To se pre svega odnosi na Srbiju i Crnu Goru. Ali uopšte, činjenica da se poluostrvo pokazalo „bez vlasnika“ u geopolitičkom smislu ne može, a da ne brine Brisel i Vašington“, rekao je on u intervjuu za RT.

Prethodno je savez preduzeo nekoliko koraka u ovom pravcu. Pregovori koji su trajali dugi niz godina o pristupanju Crne Gore NATO-u uspešno su završeni. Pored toga, zahvaljujući posredovanju Brisela i Vašingtona, bilo je moguće okončati dugogodišnji grčko-makedonski spor oko imena Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Preimenovana je u Severna Makedonija, a Grčka je ukinula veto na prijem zemlje u NATO.

Ali dalje u procesu širenja saveza nastupila je pauza. Srbija je zainteresovana za pristupanje EU, ali ne želi da uđe u NATO. Pored toga, Beograd sprečava ulazak delimično priznatog Kosova u savez, a NATO izuzetno nerado uzima zemlje koje imaju potencijalno sukobljene odnose sa svojim susedima, kaže Engelhart. Republiku Srpsku vodi položaj Beograda, koja je deo Bosne i Hercegovine i blokira ulazak ove države u NATO.

„Što se tiče Severne Makedonije, oni su jasno stavili do znanja: sa njihovog stanovišta, ulazak u savez i Evropsku uniju usko su povezani. Ako želite da vidite zemlju u NATO-u, uzmite je istovremeno u EU. To je stav Skoplja. I tu se pojavio problem jer brojne evropske zemlje nisu htele da prihvate ovu zemlju u Evropsku uniju“, navodi Pavel Kandel, šef Centra za etničke i političke sukobe Instituta za Evropu Ruske akademije nauka.

U julu su pregovori o pridruživanju Severne Makedonije, kao i Albanije EU, odgođeni. Francuska, Holandija i Danska usprotivile su se njihovom prijemu u Evropsku uniju, navodeći činjenicu da Albanci i Makedonci ne sprovode aktivno potrebne reforme. Šef Ministarstva odbrane Severne Makedonije Radmila Šekerinski priznala je da se ratifikacija protokola o ulasku zemlje u NATO može odložiti na neodređeno vreme.

Stoga je Brisel odlučio da pojača kontakte sa Balkanom kako ne bi izgubili interesovanje za evroatlantske integracije. Unutar EU intenziviran je proces pridruživanja Šengenskom sporazumu. Posebno je Evropska komisija pohvalila Hrvatsku za njene napore.

Mere je preduzeo i NATO. Tako su se leti održale najveće vojne vežbe u istoriji Severne Makedonije tokom pod nazivom "Odlučni udarac". Pored makedonske vojske, u njima je učestvovalo i nekoliko hiljada vojnika iz Sjedinjenih Američkih Država, Crne Gore, Albanije, Litvanije i Bugarske.

"Ojačati jugoistočni bok"

Pojava komande za specijalne operacije u regionalnim komponentama uglavnom je pokazne prirode i ima za cilj da pokaže da NATO posebnu pažnju posvećuje svojim članicama u istočnoj Evropi, kažu eksperti.

„Stvaranje R-SOCC-a je element razvoja infrastrukture saveza u istočnoj Evropi uopšte i posebno na Balkanu. Nova organizacija će komunicirati sa drugim državama koje nisu članice NATO-a. Reč je pre svega o interakciji na nivou moćnih struktura, “kaže Engelhart.

Prema ekspertu, stvaranje R-SOCC-a je u skladu sa strategijom lidera NATO-a. Cilj je da članstvo u savezu postane privlačno za male države i manje opterećuje za velike.

„Mađarska, Slovačka, Hrvatska i Slovenija dobili su u NATO-u poseban, privilegovani status, zasebnu strukturu u okviru koje se mogu realizovati. Istovremeno, oni će se baviti onim pitanjima koja bi SAD, Nemačka i Velika Britanija mogle da reše. Ispada da je to američki `podugovor`. Otprilike ista stvar postoji i na ostalim bokovima NATO-a. Na primer, na Baltiku je naglasak stavljen na pitanja sajber sigurnosti“, kaže Engelhart.

Govorimo o NATO Centru za sajber odbranu, koji je stvoren u Estoniji. Pored toga, na Baltiku se održavaju vežbe za borbu protiv sajber napada.

Kandel veruje da je stvaranje R-SOCC-a pokušaj NATO-a da „ojača svoj jugoistočni bok“ i učini proces donošenja odluka u savezu operativnijim na lokalnom nivou.

„Pojavljuje se struktura koja ima za cilj autonomno delovanje ... Jedan od dugogodišnjih problema saveza je njegova sporost u donošenju odluka. To se više puta osećalo kada se NATO suočio sa potrebom da koristi snage. Savez se sastoji od 29 zemalja, od kojih svaka ima svoje interese i razumevanje šta i kako treba učiniti“, zaključuje Engelhart.

Izvor: Vostok / RT