Kada su na osnovu plana "Barbarosa" fašističke trupe Nemačke, Italije i njihovih satelita napale 22. juna 1941. godine SSSR, japanska vlada je donekle bila iznenađena. U japanskoj vrhuški se 10 dana neprestano raspravljalo o daljim potezima. Zorge je obavestio Moskvu da "nemački ambasador Oto veruje da će Tokio za mesec-dva započeti pripreme za vojne operacije protiv SSSR". Japanci su bili donekle uvređeni što ih Hitler nije blagovremeno obavestio o svojim konkretnim planovima, a sada zahteva od njih da se upuste u sukob protiv Rusa. Smatrali su da im je potrebno najmanje šest meseci da bi pripremili napad. Njihova severna, Kvantunska armija je još pamtila poraz od Sovjeta. Rane su još bile sveže i ožiljci poraza nezaceljeni.
Deo japanskog političkog vrha se zalagao za momentalno otpočinjanje rata protiv SSSR. Na sednicama Državnog saveta, koje su održane krajem juna i početkom jula 1941. godine, takvu odluku su predlagali ministar inostranih poslova Macuoka, ministar unutrašnjih poslova Hiranuma, član Vrhovnog vojnog saveta princ Asaki i drugi. Njima se usprotivio ministar vojnih poslova Tođo argumentima da Japan nema jakih vojnih snaga na severu, piše Marko Lopušina za Novosti.
Savetovanju 2. jula je prisustvovao i sam car. Tada je doneta odluka da se otpočnu pripreme za sukob protiv SSSR, ali vreme za takav napad nije bilo određeno. Međutim na istom sastanku je utvrđeno da se vojne operacije nastave u Jugoistočnoj Aziji. Usvojen je i "Tajni program nacionalne politike imperije". U njemu je pored ostalog utvrđeno:
"Mada je naš odnos prema nemačko-sovjetskom sukobu određen duhom osovinskog pakta, mi se ipak trenutno nećemo mešati u taj sukob, ali ćemo po sopstvenoj inicijativi otpočeti tajno naoružavanje protiv SSSR. Ukoliko se nemačko-sovjetski rat bude odvijao u korist Nemačke mi ćemo primeniti to naoružanje, rešiti severni problem i obezbediti stabilnost na severnim područjima."
Tajna špijunska organizacija "Ramzaj" je 14. septembra 1941. obavestila Crvenu armiju da Japanci neće napasti Sovjetski Savez sve dok Moskva ne bude zauzeta, dok kvantunska vojska nije tri puta jača od sovjetske vojske na Dalekom istoku i ne započne građanski rat u Sibiru. Ta informacija je omogućila da se transportuje sovjetska vojska sa Dalekog istoka i pomogne odbranu Moskve.
Tokom bitke za Staljingrad agent Rihard Zorge je obavestio Sovjetski Savez da će Japan napasti ako Nemačka zauzme Staljingrad, jer će na taj način Sovjetski Savez biti odsečen od snabdevanja naftom i od snabdevanja od strane saveznika preko Irana.
Kako je rat napredovao sovjetski špijuni su sve teže održavali agenturnu mrežu, jer su Japanci pojačali kontrolu radi stanica. Japanska tajna služba je već bila presrela mnoge njegove poruke i hapšenja su pripremljena. Zorgeov špijunski prsten je probijen 1941. godine. Rihard Zorge je uhapšen 18. oktobra. Hocumi Ozaki je uhapšen 14. oktobra 1941. godine, a Vukelić 18. oktobra. U početku su Japanci verovali da je Zorge agent Abvera, jer je imao nacističku prošlost. Abver je negirao da je on njihov agent. Zorgea su mučili, ali nije otkrivao veze sa Sovjetskim Savezom.
Iako je Zorge pokušao da opovrgne Vukelićevo i Mijagijevo učešće, Vukelić je 28. septembra 1943. osuđen na smrt. Bio je utamničen u tokijskom zatvoru Sugamo, a odatle je kada mu je smrtna kazna zamenjena doživotnom 5. aprila 1944. prebačen u zatvor Abaširi na ostrvu Hokaido. Vukelić je iz zatvora slao 155 pisama supruzi Jošiko na engleskom jeziku, ali su ih Japanci cenzurisali. Nije preživeo hladnu zimu, a supruga Jošiko je bila informisana o njegovoj smrti 13. januara 1945.
- BRANKO Vukelić pod mukama nije izustio ni reč i umro je u japanskom zatvoru. Moskva je negirala bilo kakvu vezu sa svojim obaveštajcima, jer nije htela da kvari odnose s Tokiom. SSSR nije bio u ratu sa Japanom i jedinice Crvene armije s granice prema Japanu mogle su da se prebace u Evropu i suprotstave Nemcima - kaže njegov sin Hiroši Jamasaki Vukelić.
Iz čitave grupe jedino je preživeo bračni par Maks i Ana Klausen, koji su bolesni i do kraja iscrpljeni izvučeni iz japanske tamnice 8. oktobra 1945. godine. Oboje su neko vreme živeli u Moskvi, a zatim u DR Nemačkoj, gde su dobili visoka priznanja. Rihard Zorge je proglašen za narodnog heroja SSSR-a i dobio spomenik u Moskvi. Tek 5. novembra 1965. Branko Vukelić je u Moskvi kao borac protiv fašizmna posthumno odlikovan Ordenom Otadžbinskog rata prvog stepena od strane Prezidijuma Sovjetskog Saveza. Bila je to mala cena za muke koje Vukelić nije preživeo.
Japanci su dali veliki publicitet hapšenju grupe u kojoj je bio Branko Vukelić. Njegova porodica je proglašena neprijateljem naroda.
- Ja sam bio malen, pa nisam mnogo osetio, ali majka je veoma propatila. Neposredno posle rata Sovjetski Savez iako je bio pobednik, nije priznao Zorgeove zasluge. Kad je otac umro, nije bilo načina da moja majka Jošiko Vukelić dođe u Zagreb, gde je bila njegova majka, baba Vilma koja je u Drugom svetskom ratu izgubila dva sina. Obojica su bila komunisti. Branko je otišao u Japan i umro u zatvoru, a Rajko Vukelić je otišao u Sovjetski Savez i prošao još gore u staljinističkom logoru - svedoči Hiroši Jamasaki Vukelić.
Vukelićeva udovica Jošiko je o svom mužu i sinu javno progovorila tek u godinama kad je popustio Hladni rat i kad se na Zapadu, ali i u Japanu, na delatnost sovjetskih obaveštajaca, pa samim tim i na Vukelića, više nije gledalo kao na komunističku opasnost. Iz tog svedočenja se saznalo da je sin Hiroši Jamasaki Vukelić proveo detinjstvo sakriven, jer je njegova majka strepela da bi se mogao naći na meti zagriženih nacionalista.
Jošiko Vukelić se obratila za pomoć jugoslovenskoj Vladi i zatražila da njen i Brankov sin, dobije stipendiju za postdiplomske studije ekonomije u Beogradu. Sin velikog špijuna Hiroši Jamasaki Vukelić stigao je u glavni grad 1963. godine. Ali umesto ekonomiji, posvetio se prevodilaštvu i nastavi na Filološkom fakultetu.
- Kad sam došao u Beograd, među ljudima na istaknutim položajima bili su i neki koji su pre rata sarađivali s mojim ocem. Oni su i mene prihvatili, kao sina borca protiv fašizma. Tako da s te strane nisam imao problema. Oženio sam se Japankom Kajoko, koju sam ovde upoznao. Ona na Filološkom fakultetu predaje japanski jezik i književnost. Imamo tri sina. Branko je dobio ime po mom ocu, oženjen je i imamo unuka. Drugi sin je Mihailo, a treći Nebojša i završili su japanski i pedagogiju - otkrio je profesor Hiroši Vukelić svoju porodičnu stranu života.
PREVEO VUKOVA I ANDRIĆEVA DELA
Hiroši Vukelić preveo je na japanski jezik sabrana dela Ive Andrića i Vuka Karadžića, a na srbski jezik sva značajna dela japanske književnosti. Napisao je Japansko-srbski rečnik. U Japanu je objavio dve knjige posvećene uspomeni na oca. Jedna je knjiga novinskih tekstova koje je Branko Vukelić objavio u "Politici" uoči Drugog svetskog rata, a druga je zbirka pisama koje je njegov otac pisao supruzi iz zatvora.
