RT: Kritičari urlaju na dobitnika Nobelove nagrade Petera Handkea da „negira genocid“, ali smatraju da je doslovni nacist u redu

14.10.2019. god.

Ove godine Nobelova nagrada za književnost pripala je Peteru Handkeu, dramskom piscu sa neupitnim književnim ostvarenjima. Međutim, slučajno se sukobio politički stav sa zapadnim establišmentom, pa se sav pakao raspao.

Odluka Nobelove komisije da oda počast austrijskom autoru Peteru Handkeu dočekana je s užasnim besom, ne zbog nedostatka književnih zasluga, već zbog njegovog političkog aktivizma. Za aktiviste bosanskih muslimana i kosovskih Albanaca, zapadnih novinara i diplomata umešanih u jugoslovenske ratove devedesetih godina, scenarista filma „Nebo nad Berlinom“ je samo jeretik koji se usudio ustvrditi da su Srbi nepravedno demonizovani i govorio u slavu na sahrani predsednika Slobodana Miloševića 2006. godine.

„Nešto je krenulo strašno po zlu!“, saopštila je Vljora Čitaku, ambasador samoproglašenog Kosova u SAD-u, tražeći od istaknutih novinara i političara da joj se pridruže u negodovanju.

„Handkeova literatura ne postoji u umetničkoj izolaciji - izrazito je politička!“, izjavio je nemački diplomata Volfgang Isšinger, nazivajući „sramotnim“ što Nobelov komitet časti „pristalicu brutalnog i genocidnog diktatora“.

Jugoslovenski ratovi devedesetih bili su dovoljno strašni, govorim kao jedan od preživelih, a da njihovi užasi nisu preterano preuveličani u propagandne svrhe. Pa ipak, upravo su to oni koji naglašavaju svoje vrline, odričući se Handkea danas, da bi stekli status i bogatstvo.

Postojanje „zemlje“ Vljore Čitaku zasnovano je na ilegalnom agresivnom ratu u martu 1999. godine, koji je na kraju rezultirao okupacijom Kosova od strane NATO-a i uspostavljanjem etnički albanske države u toj srbskoj pokrajini. Isšinger je u to vreme bio zamenik ministra spoljnih poslova Nemačke, a pridružio se međunarodnom timu za posredovanje 2007. godine „sa samo jednim ciljem i idejom - da Kosovo postane nezavisno“.

Možda je najbolja ilustracija saopštenje "PEN Amerike", organizacije koja tvrdi da stoji „na preseku literature i ljudskih prava radi zaštite otvorenog izražavanja u Sjedinjenim Američkim Državama i širom sveta“.

"Zapanjeni smo izborom pisca koji je koristio svoj javni glas kako bi potkopavao istorijsku istinu i nudio javnu pomoć počiniocima genocida, poput bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića", navodi se u saopštenju.

Da bi nešto bilo istorijska istina, to treba dokazati - ako to želite ili vičete na druge, to ne znači istinu. Na žalost besnih, Milošević nikada nije bio osuđen za ništa, a Karadžića i druge srpske lidere je osudio sud koji je pokušao da redefiniše genocid kao ubistvo tri muškarca u jednom selu.

Da, tako je stvarno. Tako je i u predmetu pred Haškim tribunalom protiv generala Zdravka Tolimira, a vi to možete, a i trebalo bi da potražite predmet, zajedno sa briljantnim suprotnim mišljenjem hrabrog zambijskog sudije koji se usudio da govori protiv čitave ove farse.

Izvor: Vostok / RT