Dvotaktni motor za Evropu?

Berlin i Pariz protiv čitave Evrope; EU optužuje Nemačku za neodgovornost; Nemački plan za dužnike razjario evropljane. Takvi i slični naslovi popunili su stranice evropske štampe uoči dvodnevnog samita EU, otovrenog 28. oktobra u Briselu, posvećenog pitanjima pooštravanja kontrole potšovanja zahteva Pakta stabilnosti i rasta od strane zemalja članica EU.
 

Eksplozija finansijskih strasti u velikoj Evropi desila se prosle sastanka evropske trojke u francuskom Dovilu, koju su činili lideri Francuske, Nemačke i Rusije. Tamo je nemački kancelar Angela Merkel predložila da se liše prava glasa prilikom donošenja odluka zli prekršioci granica budžetskog deficita i državne zaduženosti, utvrđenih u EU. Sarkozi, koji se ranije razmimoilazio sa svojom berlinskom gošćom u metodama lečenja „grčke bolesti“, ovog puta nije sporio. U zamenu za to gospođa kancelar se složila sa njim da se sankcije protiv prekršilaca ne primenjuju automatski, kao što je bilo ranije, već da ih utvrđuje Evropski savet.
 

U napad na dovilske inicijative jurnuli su mal te ne pretičući jedni druge ostali lideri zemalja EU i predstavnici njenih rukovodećih struktura. Oštrije od drugih izjasnila se evropski komesar za pitanja pravde Vivian Reding, čiji su demarš mnogi eksperti nazvali zaglušujućim skandalom. Itupati sa himeričnim idejama o novim sporazumima po meni je neodgovorno, izjavila je ona bez bilo kakvih diplomatskih uvijanja. Jasno da je među glavnim kritičarima ideje lišavanja dužnika prava glasa grčki premijer Jorgos Papanderu, jer upravo zbog finansijske katastrofe u ovoj zemlji umalo nije krahirala čitava zona evra. Nedopustivom je smatrao ovakvu meru i šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozu. A po rečima ministra inostranih poslova Luksemburga Žana Aselborna, dvotaktni motor – aluzija na alijansu Nemačke i Francuske – danas ne odgovara Evropi.
 

Istina, kako smatraju neki komentatori, ideja Merkel da se prekršioci Pakta stabilnosti liše prava glasa bili su samo taktički manevar, kako bi se uz larmu progurao predlog o mogućnosti unošenja popravki u Lisabonski dogovor. Jer Nemačka i Francuska zajedno unose više od 50% u antikrizni fond u visini od 750 milijardi evra. Taj spasilački kišobran će se zatvoriti 2013. godine, i potreban je nekakav stalni mehanizam kontrole za ubuduće. Akutelnim dogovorom on nije predviđen. Na kraju, prema saopštenju predsednika Evropskog saveta Hermana Van Rompeja, lideri zemalja EU saglasili su se sa neophodnošću da se unesu ograničavajuće izmene u dgovor. Osim toga, usvojen je po ocenama eksperata neviđeni akcioni plan za jačanje finansijske discipline. Između ostalog, mogu biti blokirani bankarski depoziti zemalja još pre nego što one premaše nivo budžetskog deficita od 3% unutrašnjeg bruto proizvoda.
 

Poznati ruski politikolog, šef odeljenja zemalja i regiona Instituta za Evropu Vladislav Belov smatra francusko-nemačke inicijative opravdanim i sazrelim.
 

Stav je dosledan, kaže Belov. On je razdražujući za mnoge članove EU, ali zaslužuje poštovanje. Zato što bez reformisanja mehanizama koji su usmereni na kontrolu finansijske dispicline, ni zona evra ni EU nemaju perspektivu. Nemačka ima probleme, i Francuska ima probleme. Ipak, inicijativama njihovih lidera može se dati, po meni, vrlo pozitivna ocena.
 

A što se tiče ironije povodom dovtaktnog motora, tu se mogu navesti reči Angele Merkel iz njenog istupanja u parlamentu 27. oktobra. Da, to je istina, rekla je ona: nemačko-francusko jedinstvo još nije sve za Evropu. Ali istina je i to da bez nemačko-francuskog jedinstva mnogo toga bilo bi ništa. Kako pokazuje istorija, to nije samo lično mišljenje gospođe kancelara.