Pet razdoblja kada se Rusija našla na granici nestanka

Rusko carstvo je nastalo u 16. veku, kada je veliki knez moskovski Ivan IV Grozni krunisan za cara. Ubrzo nakon toga carstvo je doživelo prvu veliku političku krizu.  

1. Smutno doba i poljska invazija

Sin Ivana Groznog, Fjodor I Ivanovič, umro je 1598. godine, ne ostavivši naslednika. Time je dinastija Rjurikoviča okončala svoju vladavinu. Moć Borisa Godunova, brata Fjodorove žene Irine, koji je nasledio presto, bila je nestabilna. Usledila je velika glad i brojni ustanci su potresli zemlju. 1605. godine, posle Godunovljeve smrti, počelo je Smutno doba.

 

Vladimir Hotinenko RENOVA-MEDIA, 2007

Tokom ovog perioda na prestolu se smenilo nekoliko ličnosti, među kojima su bili Lažni Dimitrije I i Lažni Dimitrije II, zatim Vasilije IV Šujski (koji je vladao od 1606. do 1610.), i Savet od sedam boljara, koji su smenili Šujskog i pozvali Poljake u Moskvu.

Poljaci su planirali da Vladislav IV Vasa, sin njihovog kralja, Sigmunda III Vase, postane vladar Rusije. Prema njihovim planovima, ova zemlja nije trebalo da postane deo Poljsko-litvanske unije, već samo satelitska država. To je, međutim, značilo da bi Rusija gotovo sasvim izvesno izgubila svoj suverenitet.

Piter Paulj Rubens. Portret Vladislava Vasi, 1624.

Na sreću, narod je podigao ustanak pod vođstvom Kuzme Minjina i kneza Dmitrija Požarskog. Moskva je oslobođena od poljskih osvajača. Za novog cara izabran je Mihail Fjodorovič Romanov.

2. Kraj 17. veka

U 17. veku Rusija je u svoj sastav uključila Levoobalsku Ukrajinu, što je značilo da je dobila zajedničku granicu sa Otomanskim carstvom. Tako se Rusija priključila antiturskoj evropskoj koaliciji i prekinula sa izolacionističkim pristupom spoljnoj politici.

Postalo je jasno da je Rusija prilično nerazvijena u poređenju sa evropskim zemljama. U tom trenutku ona je imala sve što je potrebno da postane imperija koja može da se nosi sa evropskim državama, ali tradicionalistički pristup cara Alekseja (oca Petra Velikog) i njegovih doglavnika usporavao je razvoj zemlje.  

London, 1616.

Getty Images

Rusija nije imala efikasnu savremenu vojsku. Proizvodnja robe nije se dobro razvijala zbog zastarelih zakona i carina. Raskol u Ruskoj pravoslavnoj crkvi doveo je do podele na zvaničnu crkvu i Staroverce, što je unelo razdor među narod. Ustanci i pobune potresali su zemlju. Među njima je najzapaženiji bio ustanak Stenjke Razina, kada pobunjeni kozaci zamalo nisu zauzeli Moskvu.

Apolinarij Vasnecov. Kod Mjasnickih vrata Belog grada u 17. veku

Istoričari gotovo jednoglasno smatraju da bi bez Petra Velikog i njegovih pomalo ishitrenih i veoma surovih reformi Rusija bila poražena od Švedske sa njenom besprekornom vojskom i sposobnim Karlom XII, mada su njegovi planovi u slučaju pobede bili nejasni; znamo samo da je želeo da opkoli i zauzme Moskvu. Međutim, Petrova unutrašnja i spoljna politika su, uz pomoć nekih evropskih zemalja, uspeli Rusiju da izvuku iz krize. Obnovljena i osnažena, 1721. godine Rusija je zvanično postala imperija.

Godfri Kneler. Portret ruskog cara Petara Velikog, 1968.

3. Napoleonov pohod na Rusiju

Najveći neprijatelj Napoleonove Francuske bila je Velika Britanija, koja je u to doba bila velika kolonijalna sila. Kako bi otežao stanje u Britaniji, Napoleon je uveo kontinentalnu blokadu. Bio je to masovni embargo na britansku robu, koji su morale da poštuju sve evropske zemlje. Osim Rusije, koju je Napoleon planirao da osvoji za pet dana (od 1811). On nije planirao da menja ruski politički sistem. Verovatno je samo želeo da od Rusije načini satelitsku državu, kao što je učinio sa mnogim evropskim zemljama.

Mada je Napoleonova vojska od preko 600 hiljada vojnika efikasno promarširala kroz Rusiju i zauzela Moskvu, Napoleonu nije ostalo ništa drugo da osvoji. Ali tada je krenuo gerilski rat protiv Francuza u punom zamahu. Zalihe municije i namirnica bile su im ograničene, a putevi za snabdevanje neprekidno ugroženi, dok je ruska vojska čekala svoj trenutak za odmazdu. Zarobljen u spaljenoj Moskvi, Napoleon je pokušao da pregovara o miru, ali uzalud. Na kraju je morao da se povuče.

Adoljf Norten. Napoleonovo povlačenje iz Rusije

4. Revolucije 1917-1918.

1917-1918. godine Rusija je verovatno bila isto toliko blizu gubljenja suvereniteta kao i u Smutno doba. U Moskvi ili Sankt Peterburgu nije bilo osvajača, ali posle ubistva ruske carske porodice 14 stranih zemalja je upalo na rusku teritoriju. Severne teritorije, Daleki istok, Krim – mnogi delovi Rusije su bili napadnuti.

Međutim, napadači nisu imali jasan plan delovanja. Najverovatnije su samo čekali da vide koja strana će pobediti u ruskom Građanskom radu između boljševika i monarhista, koji su još bili odani imperiji i nadali se da će na vlast vratiti Romanove.

Vladivostok, Rusija. Vojnici i mornari iz mnogih zemalja postrojeni su ispred zgrade Štaba saveznika. Underwood & Underwood, 09/1918.

Takođe je tačno da bi, u slučaju da je propao pokušaj boljševika da preuzmu vlast, zemlja gotovo sigurno bila prepuštena totalnom haosu i izgubila svoj kontinuitet. To se ipak nije dogodilo, jer su boljševici odneli pobedu protiv Belih i sa neviđenom surovošću ih kaznili. U međuvremenu SSSR je već bio u povoju.

5. Drugi svetski rat

Za razliku od Napoleona, koji je planirao da u Rusiji postavi svog kralja i natera ovu zemlju da mu plaća porez i hrani njegovu vojsku, Hitler je planirao genocid i etničko čišćenje Rusije. Ova monstruozan Generalni plan za Istok podrazumevao je da građani koji su „u rasnom pogledu nezadovoljavajući” budu poslati u Sibir, na Daleki istok i u Latinsku Ameriku. Trebalo je da milioni ljudi bude uništeno u logorima smrti.

 

Getty Images

Tokom rata nacisti su počinili brojna zverstva nad građanima SSSR-a. Mnogi ljudi su transportovani u Nemačku kao roblje, a na hiljade ih je pogubljeno. SSSR je izgubio preko 27 miliona ljudi u ratu, a još milioni su ranjeni i ostali invalidi. Ipak, Sovjetski Savez je uspeo da zaustavi nacističku najezdu.