Zašto Peterburg uživa status kulturne prestonice Rusije

Tri godine zaredom, od 2016. do 2018, jedan isti grad je pobeđivao u konkursu World Travel Awards, u nominaciji za „vodeću kulturnu destinaciju“, i to je bio ruski grad Sankt Peterburg. Očigledno je da žiri ovog konkursa tretira grad na Nevi kao kulturnu prestonicu celog sveta, a ne samo Rusije.

Peterburžani su prilično flegmatični prema tom statusu i doživljavaju ga kao nešto što se podrazumeva. „Kulturna prestonica je stari brend Peterburga. Ako to potvrđuje i međunarodna zajednica, onda mi to pozdravljamo“ – tako je prvu nagradu 2016. godine prokomentarisala Olga Fedorčenko, predsednica udruženja turističkih vodiča i prevodilaca Peterburga. Grad na Nevi je prvi put proglašen za kulturnu prestonicu pre samo dvadeset godina.

„Kulturno krštenje“

 

Getty Images

Boris Jeljcin je prvi upotrebio taj izraz za Peterburg. Bilo je to 1997. godine. Tada je on „peto dugme“ Centralne televizije, koje je od davnina pripadalo Peterburgu, predao moskovskom kanalu „Kultura“. „Očigledno mu je bilo neprijatno pa je hteo da kaže nešto lepo“, ironično je taj događaj prokomentarisao istoričar Lav Lurje. Ali formulacija je zaživela i zaista je postala brend ovoga grada.

Termin je zapravo dosta neobičan. Retko koja zemlja ima zasebnu „kulturnu prestonicu“. Na primer, glavni gradovi Velike Britanije, Italije ili Francuske su prestonice ovih zemalja u svakom smislu, pa i po broju i kvalitetu pozorišta, muzeja, izložbi i drugih atributa kulture. Zašto je u Rusiji Sankt Peterburg izuzetak?

Imperijalističko nasleđe

Ovaj veličanstveni grad je veoma blizak Evropi. Osnovao ga je Petar Veliki 1703. Bio je to glavni grad Rusije od 1712. do 1918. godine. U Peterburgu su živeli imperatori dinastije Romanov, i iz njega su upravljali zemljom. Sankt Peterburg je sagrađen u vreme kada je samobitna ali „zabačena“ Rusija postala velika evropska sila. On je postao simbol te prekretnice, tog zaokreta Rusije prema zapadnoj kulturi.

 

Getty Images

„Peterburg je jedan od najlepših gradova na svetu. Za njegovo arhitektonsko savršenstvo nisu zaslužni samo ruski, nego i francuski i italijanski neimari. Svi oni su stvarali remek-dela koja se organski uklapaju u tipičan peterburški ambijent, i svi oni su ovde ostali zauvek“, piše filolog Irina Arnoljd u radu „Identitet Peterburžana“.

Carski Peterburg je bio magnet za talentovane i ambiciozne ljude iz cele zemlje, i zato je upravo on „pokupio kajmak“ sa moćnog kulturnog preporoda 18. i 19. veka. „Svi značajni pisci, pesnici, slikari, arhitekte i kompozitori pre ili kasnije su nalazili put do prestonice“, priča za portal Russia Beyond Jelena Bobrova, novinarka i vodič peterburškog projekta Peterswalk posvećenog organizovanju ekskurzija. „Ti ljudi su upravo ovde stvarali, patili (kao Dostojevski, na primer) ili uživali. Spomenici, zgrade, spomen-ploče – sve to podseća na ličnosti koje su važne Rusiji“.

Sjaj i beda

Lenjingrad pod opsadom.

Vsevolod Tarasevič/MAMM/MDF/russiainphoto.ru

Dvadeseti vek je bio težak za žitelje Peterburga / Petrograda / Lenjingrada. Boljševici su premestili prestonicu u Moskvu, posle čega su mnogi stvaraoci napustili Peterburg. Jedni su otišli na Zapad, a drugi u Moskvu, za novom vlašću. Težak udarac je bila i opsada u Velikom otadžbinskom ratu koja je trajala od septembra 1941. do januara 1944. godine. Tada je grad, prema različitim izvorima, izgubio od 600.000 do 1,5 miliona ljudi. Do samog kraja sovjetskog perioda vlast je bila nemilosrdna prema Peterburgu. Cenzura je bila sveopšta, a intelektualci koji ne podržavaju režim gotovo da su živeli u ilegali.

 

Benjamin Patersen

U novoj Rusiji je „Piter“ dobio status kulturne prestonice, ali grad i dalje ima mnogo problema. „Šta mi imamo osim Ermitaža?“, pita se peterburški reditelj Jurij Mamin? „Svaki grad ima svoje spomenike, i neki su od njih drevni, ali mu to nije dovoljno da postane kulturna prestonica sveta“.

Peterburg je i dalje ruski grad koji u sebi ima najviše „evropskog“ – i u pogledu lokacije, i u pogledu arhitekture. Međutim, i dalje ima masu problema o kojima mediji redovno pišu. Centar grada je preopterećen automobilima i pretrpan reklamom, a zimi ima velikih poteškoća sa čišćenjem snega. Iza idealnih fasada se skrivaju mračni ulazi i đubrišta, a istorijska zdanja su oronula i trošna. Sa druge strane, upravo taj spoj veličanstvenosti i oronulosti stvara jedinstvenu peterburšku atmosferu kojom se njegovi stanovnici ponose kao što se ponose Ermitažem i Marijinskim teatrom.

 

Legion Media