INTERVJU : MIšel Zubenica

Da li smo svedoci nekih novih odnosa između SAD i Srbije?

 

Odnosi između Srbije i SAD su svakako bolji nego pre 20 godina, što je izuzetno važno, jer bez obzira na geopolitičke promene u svetu, SAD su i dalje dominatna globalna supersila. Iako ima tema oko kojih se dve zemlje ne slažu, izuzetno raduje unapređena ekonomska, kulturna i vojna saradnja. Svaka zemlja, da bi mogla da bude dovoljno cenjena u međunarodnim odnosima, mora da ima jake i moćne saveznike, a SAD su prva adresa koja se pita kada je reč o svim svetskim problemima. Što se Srbije tiče, mi imamo jako istorijsko i tradicionalno partnerstvo sa američkim prijateljima i potrebno je raditi na tome da se negativna slika Amerike u Srbiji promeni, i obrnuto, jer su naše dve zemlje bile saveznici u oba svetska rata, a takođe i u Hladnom ratu i to nikad ne treba zaboraviti.

 

Da li administracija Donalda Trampa ima više razumevanja za Srpske stavove u odnosu na Obaminu?

 

Da, i to se vrlo lako može primetiti. Najbolji primer je pitanje Kosova i Metohije, jer Vašington prvi put nakon rata na Kosovu želi da čuje i srpsko mišljenje a ostavlja i određeni prostor za kompromis između Beograda i Prištine. To do sada nije bio slučaj, jer je svih ovih godina Vašington bio najveći sponzor kosovske nezavisnosti i ultimativno je smatrao  da Srbiji preostaje samo da prizna realnost da je Kosovo “nezavisna država”. Savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Donalda Trampa je gospodin Džon Bolton, koji je jedan od retkih američkih političara koji se i prethodnih godina suprostavljao ideji nezavisnog Kosova, a bio je i protiv intervencije NATO snaga na SR Jugoslaviju. Međutim, treba reći da bez obzira na veće razumevanje trenutne administracije, SAD vrlo retko menjanju svoju spoljnu politiku i stavove  jer oni imaju izgrađen sistem sa unapred određenim planovima i ciljevima koji se sprovodi bez obzira ko je u tom trenutku predsednik u Beloj kući.

 

Pojedini mediji najavljuju da pitanje KiM "mora da se reši do leta 2020 godine, zbog izbora u SAD". Koliko je takav scenario realan?

 

Što se duže bude odugovlačilo rešenje pitanja Kosova, to će ovaj problem biti sve veći teret za sve strane. Danas smo daleko od normalne komunikacije između Beograda i Prištine pre svega zbog jednostranih poteza Vlade Ramuša Haradinaja na Kosovu koji je uvođenjem taksi na robu iz centrane Srbije zamrzao dijalog. Međutim, bez obzira na sadašnju sitaciju, smatram da nakon izbora na Kosovu koji će se održati na jesen i pod povećanim pritiskom iz Vašingtona, dijalog može da se odmrzne krajem ove godine što bi bio prvi preduslov za postizanje nekog dugoročnijeg dogovora sledeće 2020. godine.

 

Da li među političarima na Balkanu postoji neka vrsta prećutnog dogovora, te pred svake izbore vidimo "renesansu" starih nacionalnih tema i sukoba?

 

Apsolutno postoji. Usled katastrofalnih rezultata u oblastima koje se direktno tiču života građana u državama na Balkanu, nesposobni političari iz ovog regiona potežu za jedinim preostalim mehanizmom kako da mobilišu svoje glasače a to je nacionalizam i pitanja koja su odavno trebala da budu samo deo prošlosti. Najbolji primer za ovu tezu je Republika Hrvatska, čiji političari hteli to ili ne, moraju da koketiraju sa nacionalističkim krugovima i da vode agresivnu kampanju pre svega prema Srbima, jer je to osnovni preduslov kako bi zadržali ili došli na vlast. 

 

 

Da li je proces EU integracije i reformi u Srbiji ipak sada malo usporen i u drugom planu?

 

Činjenica da jeste, i postoji krivica na obe strane. Srbija je mogla da više učini kako bi poboljšala standarde iz određenih poglavlja a EU je ipak mogla da bude blaža u oceni jer je Srbija neke stvari mnogo bolje uradila nego neke države koje su ušle u EU. Ovde su međutim ključna dva faktora zbog čega su usporene evropske integracije. Jedan je problem Kosova koji je preduslov da Srbija napreduje na ovom putu i evropski predstavnici sve vreme insistiraju na tom poglavlju 35. A drugi faktor je, koji je i najbitniji, da sama EU u ovom trenutku nije spremna na proširenje i da se  Brisel mnogo manje bavi ovom temom. EU je zaokupljena svojim problemima i sve dok ne izvrši unutrašnje reforme ne možemo očekivati nove države članice. To smo nekoliko puta mogli da čujemo pre svega od francuskih predstavnika, naročito od predsednika Francuske Makrona prilikom nedavne posete Srbiji. Ipak bez obzira na ovakvu situaciju, Srbija mora da nastavi put ka EU zbog sebe i svojih građana, jer su reforme po evropskih standardima put do naprednijeg društva.

 

Ivan Trajković