Zašto je SSSR potpisao pakt sa Hitlerom?

U jesen 1939. godine Josif Staljin je potpisao Sporazum o nenapadanju sa Hitlerovom Nemačkom. Taj sporazum je sadržao i tajni protokol koji se ticao podele Poljske i Baltičkih država. Bio je to ciničan potez, ali je pomogao Sovjetskom Savezu da dobije na vremenu pre početka rata sa Hitlerom.

Joakim fon Ribentrop, ministar spoljnih poslova nacističke Nemačke, otišao je u Moskvu 23. avgusta 1939. godine i time šokirao međunarodnu zajednicu. Samo nekoliko meseci ranije nije se moglo zamisliti da ministar Trećeg rajha poseti Moskvu kako bi razgovarao o miru sa Staljinom i Vjačeslavom Molotovom (ministrom spoljnih poslova SSSR-a).

Činilo se da su ultralevičarski SSSR i ultradesničarska nacistička Nemačka prirodni neprijatelji. Hitler je stalno govorio kako će Rajh dobiti „Lebensraum” (životni prostor) na Istoku, što je podrazumevalo da će zauzeti teritoriju Sovjetskog Saveza. Sa druge strane, SSSR se pozicionirao kao glavna antinacistička sila i u štampi kritikovao nemački nacizam otkako je Hitler 1933. godine došao na vlast.

Kako se kasnije sećao američki ambasador u Moskvi Čarls Bolen, čak je i zastava sa kukastim krstom, koju su Sovjeti postavili na aerodromu dočekujući Ribentropa, ranije korišćena samo u antinacističkim filmovima snimljenim u Moskvi. A sada su Moskva i Berlin razgovarali o miru. I još o ponečemu.

Brza odluka 

Narodni komesar za spoljne poslove Sovjetskog Saveza V. M. Molotov potpisuje sporazum o prijateljstvu i granici između SSSR-a i Nemačke. Prisutni: J. V. Staljin i prevodilac Ministarstva spoljnih poslova V. N. Pavlov.

Public domain

Hitler je požurio da pošalje svog ministra spoljnih poslova u Moskvu. Tokom proteklih godina njegov Rajh se proširio – izvršen je Anšlus Austrije (mart 1938), anektirana Sudetska oblast u Čehoslovačkoj (septembar 1938) i okupirani preostali delovi Čehoslovačke (mart 1939). Sada je na redu bila Poljska i Hitleru su bile preko potrebne garancije da SSSR neće zaratiti sa Nemačkom.

Stvar je bila hitna jer je napad na Poljsku bio planiran za 25. avgust. Armija je bila spremna, a sve naredbe izdate. Zato je Hitler morao brzo da dejstvuje. „I odlučio je da ide na sve ili ništa”, piše u „Istoriji međunarodnih odnosa” objavljenoj pod redakcijom Anatolija Torkunova, rektora Moskovskog državnog univerziteta za međunarodne odnose (MGIMO). „On se 21. avgusta 1939. obratio Staljinu i zamolio da primi Ribentropa najkasnije 23. avgusta”.

Staljin je pristao. Sve je prošlo glatko: trebalo im je samo nekoliko sati da postignu dogovor. Tokom noći su Ribentrop i Molotov potpisali sporazum i uz njega tajni protokol.

Podela zemlje 

Pakt je sam po sebi bio uobičajeni sporazum o nenapadanju. SSSR i Nemačka su izjavili da će se uzdržavati od svakog čina nasilja i svakog saveza sa zemljama koje nisu prijateljski nastrojene prema drugoj strani, i da će biti neutralni ukoliko drugu stranu napadne treća država.

Adolf Hitler među vojnicima tokom borbi za Varšavu.

Narodowe Archiwum Cyfrowe

Nemačka je pogazila ovaj sporazum nakon 22 meseca, kada je 22. juna 1941. napala SSSR svim raspoloživim sredstvima. Za Hitlera su međunarodni sporazumi bili obični papirići, a to je važilo i za Staljina. „Potpisujući pakt, i Hitler i Staljin su bili sigurni da je rat [između SSSR-a i Nemačke] neizbežan”, piše Torkunov. Najvažnija stvar u tom paktu je bio tajni protokol koji je pomogao Staljinu i Hitleru da postignu dogovor o budućoj sovjetsko-nemačkoj granici.

„U slučaju teritorijalno-političke reorganizacije oblasti koje čine Poljsku republiku, granica sfere interesa Nemačke i SSSR-a će se protezati otprilike duž reka Pise, Nareva, Visle i Sana”, piše u protokolu. „Pitanje u kojoj meri to odgovara zajedničkim interesima vezanim za očuvanje nezavisnosti poljske države može biti konačno rešeno samo u toku budućeg političkog razvoja”.

Poljska pod okupacijom nacističke Nemačke (Trećeg rajha) i SSSR-a (21/10/1939-22/06/1941).

Lonio17 (CC BY-SA 4.0)

„Budući politički razvoj” je zbrisao Poljsku sa karte sveta. Prvog septembra 1939. godine armija od 1,5 miliona vojnika Vermahta ušla je u Poljsku sa zapada, za dve nedelje uništila poljsku armiju i zauzela Varšavu. Crvena Armija je 17. septembra takođe ušla u Poljsku sa istoka ne naišavši praktično ni na kakav otpor i zaposevši sve teritorije u granicama svoje sfere uticaja.

Staljin je zapravo imao cilj da povrati teritorije koje su nekada pripadale rasparčanoj Ruskoj imperiji. U tom smislu je istorijski potpuno razumljiva bila težnja da se sovjetsko-finska granica pomeri i udalji od Lenjingrada. Iz istog razloga je Moskva 1940. godine „privolela“ tri Baltičke države (Estoniju, Letoniju i Litvaniju) da se prisajedine SSSR-u i time do kraja realizovala svoju teritorijalnu ekspanziju, tako da se mogla neometano pozabaviti Japanom na Dalekom istoku, sa kojim je u aprilu 1941. godine takođe potpisala sporazum o nenapadanju koji Japanci pod uticajem poraza na Halkin Golu nisu smeli prekršiti čak ni 1941-1942, kada je Sovjetskom Savezu bilo najteže.

Nije bilo mnogo izbora

Ovaj protokol nije bio objavljen, ali teško da je držan u velikoj tajnosti. Informacija je procurila iz nemačkih diplomatskih krugova, tako da je ubrzo ceo svet bar podozrevao o čemu su se Moskva i Berlin dogovorili. „Sve je prisutnije uverenje da su... Nemačka i Rusija postigle dogovor o podeli Poljske i da baltičke države pripadaju sferi ruskog uticaja“, napisao je Guardian samo nekoliko dana posle potpisivanja sporazuma. SSSR je to negirao sve do 1989. godine.

Narodni komesar za spoljne poslove Sovjetskog Saveza V. M. Molotov (levo) i ministar spoljnih poslova Nemačke Joakim fon Ribentrop se rukuju posle potpisivanja sporazuma o prijateljstvu i granici između SSSR-a i Nemačke.

Public domain

Danas je stav ruskog političkog vrha o potpisanom paktu uravnotežen: Rusija tu nema čime da se ponosi, ali nema čega ni da se stidi. „SSSR je... u više navrata pokušavao da formira antifašistički blok u Evropi, ali su svi ti pokušaji propali“, rekao je Vladimir Putin 2015. godine. „I kada je Sovjetski Savez shvatio da je ostavljen nasamo sa Hitlerovom Nemačkom, on je preduzeo korake da izbegne direktnu konfrontaciju“.

Ciničan pristup

Za razliku od Putina, zapadni mediji i naučnici po tradiciji kritikuju pakt kao loš i nemoralan potez. „Naravno, pakt je bio ciničan ugovor sa đavolom u interesu naše zemlje“, kaže istoričar Aleksej Isajev. Ali on je zaista pomogao SSSR-u da se pripremi za rat. „Naša strateška situacija se popravila 1939. godine. Između stare i nove granice je bilo 300 kilometara, što je davalo SSSR-u opipljivu prednost u pogledu vremena i rastojanja“, konstatuje Isajev.

Sovjetski Savez nije bio prva evropska sila koja je potpisala sličan „ugovor sa đavolom“. Engleska i Francuska su kao dve vodeće demokratske države u Evropi stalno popuštale Hitleru. Dozvolile su mu da ponovo naoruža Nemačku, da uveća njenu armiju i anektira Austriju. Štaviše, na Minhensoj konferenciji u septembru 1938. su izvršile neposredan pritisak na svoju saveznicu Čehoslovačku da prepusti Hitleru Sudetsku oblast. Za razliku od Staljina, Britanac Nevil Čemberlen i Francuz Eduard Daladje nisu imali nikakve koristi od svojih dogovora sa Hitlerom, samo su još više provocirali agresora da osvaja sve više teritorija.

Nedeljnih „Muha“, Varšava: „Pruski naklon Moskvi“. Satira na pakt Ribentrop – Molotov. Karikatura.

Public domain

„Politika popuštanja je bila pogrešna i kontraproduktivna jer nije bilo moguće zadovoljiti neograničene apetite nacista“, tvrdi Torkunov. „Moskva je dejstvovala isto toliko cinično kao i London i Pariz, samo što je imala ozbiljniju motivaciju“. Drugim rečima, Staljin je zauzimanjem teritorija i dobijanjem na vremenu dejstvovao nemoralno ali racionalno, dok su Čemberlen i Daladje pokušajima da odobrovolje Hitlera dejstvovali nemoralno i glupo.

Znamo kako se sve to završilo. Hitlera nisu mogli zaustaviti nikakvi sporazumi. Bio je potreban Drugi svetski rat sa 60 miliona žrtava da se on zaustavi i da se spreči antiutopijska budućnost, koja bi nastupila da je on pobedio. Što se tiče pakta Molotov – Ribentrop, on je u istoriji zabeležen kao jedna od mnogih neslavnih stranica predratnog perioda.

Oleg Jegorov / Russia beyond