RT: Dok se Iran udaljava od Nuklearnog sporazuma, šta je sledeće?

Boreći se protiv američkih sankcija i neaktivnosti Evrope u trgovini, Iran pojačava obogaćivanje uranijuma. Koliko će Teheran daleko ići kako bi izvršio pritisak na Zapad i kako će evropljani odgovoriti?

Zajednički sveobuhvatni akcioni plan iz 2015. godine (JCPOA ili Nuklearni sporazum) postavio je maksimum za obogaćivanje uranijuma na 3,67%. Teheran je u ponedeljak prešao granicu, a portparol nacionalne nuklearne agencije objavio je da je dostignut nivo od 4,5 posto, te da se razmotra povećanje obogaćivanja uranijuma od 20 posto. Inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju potvrdili su ovu vest kasnije u ponedeljak.

Iran tvrdi da su ovi koraci „korektivni“ i dozvoljeni sporazumom iz 2015. godine. Teheran želi da evropske zemlje, potpisnice sporazuma, ispoštuju svoje trgovinske obaveze sa Iranom i da se trguju iranskom naftom - kršenjem američkih sankcija.

Šta Iran može učiniti sa 20% obogaćenog uranijuma?

Nivo obogaćivanja od 4,5 odsto „u potpunosti zadovoljava potrebe zemlje za energijom za elektrane“, izjavio je u ponedeljak portparol nacionalne nuklearne agencije Behrouz Kamalvandi. Ranije je jedina iranska nuklearna elektrana Bušer radila na uvoznom ruskom gorivu, obogaćenom do nivoa od pet posto.

Nivo obogaćivanja od 20 odsto je još uvek značajan korak ispod 90 procenata potrebnih za proizvodnju nuklearnog oružja, ali napredak do uranijuma za oružje nije linearan, rekao je Paul Herouk, stručnjak za Bliski istok. Kada dostignete 20%, kaže on, "skoro da ste tu".

FILE PHOTO: Workers monitor Iran's Bushehr nuclear power plant © Reuters / Iran Stringer

Međutim, nijedna zemlja ne namerava da napravi samo jedno nuklearno oružje, rekao je bivši šef verifikacione i bezbedonosne politike u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) Tarik Rauf za RT. Proizvodnja više od jednog oružja bi značila vraćanje starih centrifuga u akciju i moglo bi potrajati nekoliko godina. Za sada, Iran jednostavno "šalje signale da može podići ulog", rekao je Rauf.

Iran trenutno upravlja sa oko 5.000 "primitivnih" centrifuga, objasnio je Rauf. Pre stupanja na snagu JCPOA taj broj je bio blizu20.000. Ponovno pokretanje ovih centrifuga, izjavio je Kamalvandi u ponedeljak, mogao bi biti sledeći korak Irana.

Evropski odgovor

Sjedinjene Američke Države su prošle godine sankcionisale iransku ekonomiju kada su se jednostrano povukle iz JCPOA-a, a državni sekretar Majk Pompeo je odgovorio na najnovije povećanje obogaćivanja uranijuma obećanjem o "daljnjoj izolaciji i sankcijama". Britanija i Nemačka su upozorile Iran da obustavi svoje korake ka izlasku iz Sporazuma, dok je francuski predsednik Emanuel Makron pozvao Teheran da "nastavi dijalog", ali je zapretio nespecifičnim "posledicama" ako se obogaćivanje nastavi.

Iran’s latest expansion of its nuclear program will lead to further isolation and sanctions. Nations should restore the longstanding standard of no enrichment for Iran’s nuclear program. Iran’s regime, armed with nuclear weapons, would pose an even greater danger to the world.

— Secretary Pompeo (@SecPompeo) July 7, 2019

Oni verovatno neće “sankcionisati Iran”, rekao je Herouk za RT.

“Mislim da EU priznaje da Iran trenutno nije problem, da je to zapravo Donald Tramp i njegova administracija. Imali smo sporazum koji funkcioniše, Donald Tramp ga je u osnovi zdrobio."

Umesto da se bliže usaglasi sa Vašingtonom, Herouk vidi Evropu da nastavlja da "igra treću stranu", a da se u potpunosti ne složi ni s Vašingtonom ni s Teheranom.

Evropski lideri bi trebalo da "stave veći pritisak na SAD kako bi postigli dogovor", rekao je Udo Stajnbah, bivši direktor nemačkog Instituta za bliskoistočne studije.

"Što se duže ovo odvija, što duže imao američke sankcije i eskalaciju iranskih pretnji, to se EU više kreće prema položaju Sjedinjenih Američkih Država", dodao je on.

Hoće li Iran ići do kraja?

"Verovatno", rekao je Herouk. Imajući u vidu nedavne vojne tenzije između Irana i SAD-a, zajedno sa neumoljivom primenom sankcija od strane Trampove administracije, Iran treba samo da pogleda na istok da vidi koristi od posedovanja bombe.

"Na osnovu načina na koji je Donald Tramp stupio u interakciju sa Severnom Korejom i način na koji im je dao mnogo više poštovanja, daje Iranu podsticaj za nuklearno oružje", rekao je on.

"Kada se jednom pridružite nuklearnom klubu, tretirate se ozbiljnije."

Prema mišljenju većine stručnjaka, uključujući i Herouka, Iran bi teoretski mogao imati nuklearno oružje u roku od godinu dana.

Daniel Mekadams iz Ron Pol Instituta za mir i prosperitet vidi stvari drugačije. Umesto da se bori za bombu, on vidi korake Irana ka daljem obogaćivanju i skladištenju kao izračunat potez da se evropljani vrate za pregovarački sto. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Abas Mousavi izjavio je u ponedeljak novinarima da će Iran dati Evropi 60 dana da spasi JCPOA putem pregovora, te da više neće davati rokove.

"Oni to rade na veoma postepen i veoma metodičan način", rekao je Mekadams za RT. "To nisu dela ludaka."

Izvor: Vostok / RT