RT: Vrhunac oskudice: Vitalni resursi za čiji nestanak čovečanstvo nije spremno

Prema nekim procenama, čovečanstvo trenutno koristi resurse za 50 posto brže nego što se mogu obnoviti, ali o nekoliko velikih udara na resurse se malo govori, a koji bi mogli promeniti način na koji živimo nepovratno.

Pritisak na resurse nafte i metala odavno je poznat, ali predstojeće manje poznato pitanje snabdevanja drugim ključnim materijalima koji su u velikoj meri nezapaženi izvan industrije vađenja, moglo bi dovesti do naglog rasta cena, velikih nazadovanja u tehnologiji i čak globalnog sukoba narednih decenija.

Pogled na neke u bliskoj budućnosti „skrivene“ udare na snabdevanje resursima.

Helijum

Takođe ne postoje uporedivi supstituti za helijum, element koji omogućava čovečanstvu da održava temperature blizu apsolutne nule (-273,15 C, -459,67 F) i koji je neophodan za naučna, industrijska i medicinska istraživanja.

MRI skeniranje, istraživanje superkonduktora, silikonske pločice za potrošačku elektroniku, optička vlakna, vođene rakete, pa čak i Veliki hadronski kolajder trebaju helijum. Ukratko, potreban nam je helijum, kao i nekoliko koraka..., ako je ijedan preduzet, za sprečavanje globalnog nedostatka helijuma.

 

Helijum se formira raspadanjem radioaktivnih materijala kao što je uranijum i torijum i često se može naći u ležištima prirodnog gasa, ali odvajanje od prirodnog gasa je u mnogim slučajevima veoma skupo. Kao rezultat toga, cena helijuma je porasla za 250 posto u posljednjih nekoliko godina.

 

Toliko je važan da se nalazi na listi unutrašnjih poslova SAD-a kao kritični element za nacionalnu bezbednost.

Pesak

File photo: © Pixabay / annca

Pesak je primarna komponenta u betonu, asfaltu i staklu, kao i drugim građevinskim materijalima, a istovremeno je sastavni deo silicijuma koji se koristi u elektronskoj industriji. Zahvaljujući revoluciji u frakiranju, industrija nafte i gasa takođe je povećala potražnju za peskom.

 

To je drugi najčešće korišćeni resurs na planeti iza vode.

 

UN procenjuje da će dve trećine svetske populacije živeti u gradovima do 2050. godine, što će zahtevati ogroman porast u građevinskim i infrastrukturnim projektima, od kojih će svi zahtevati ogromne količine peska.

Povrh toga, porast nivoa mora u svetu će zahtevati još više peska, jer su betonske barijere najkorisnije u sprečavanju poplavljivanja obale. Kada se pesak izvlači iz rečnih korita i obala, to dodatno pogoršava poplave, što dovodi do začaranog kruga.

 

Važno je napomenuti da se specifična vrsta peska koristi u građevinskoj industriji, pesak koji sadrži raznovrsnu, nepravilnu mešavinu zrna, za razliku od sitnijeg, krupnijeg i jednostrukog zrna peska koji se nalazi u svetskim pustinjama kao što je Sahara.

 

Fosfor

 

File photo: © Pixabay / freejpg

Fosfatna stena, koja se nalazi u samo nekolicini zemalja, uključujući SAD, Kinu i Maroko, je element koji je od vitalnog značaja za đubrivo i sastavni deo za buduće osiguravanje hrane za čovečanstvo. I polako odlazi.

 

Samo Maroko kontroliše tri četvrtine preostalih fosfatnih rezervi na svetu, a očekuje se da će se zalihe isrpceti između 2035. i 2075. godine na osnovu procena trenutnog korištenja i projektovanog nivoa potrošnje.

 

Trenutno ne postoji poznata zamena za fosfor u proizvodnji hrane. Ne može se proizvesti ili sintetizovati u laboratoriji. Nagli skok cena fosfata od 800 posto u 2008. godini doveo je do nemira i samoubistava poljoprivrednika u zemljama širom sveta.

Međutim, donekle dobre vesti su da se fosfor može ponovo iskoristiti nakon upotrebe i da se može recirkulirati više puta (u razumnom roku) kada se primene efikasne tehnike za uklanjanje iz ljudskog i životinjskog otpada i ostataka hrane i useva.

Izvor: Vostok / RT