RT: Maduro na Dan nezavisnosti pozvao na dijalog, dok ga je Gvaido nazvao „diktatorom“

06.07.2019. god.

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro pozvao je na pomirenje i razgovore s opozicijom koju podržavaju SAD i koja je u više navrata pokušavala da ga ukloni s vlasti, dok je njen vođa Huan Gvaido osudio Madura zbog "diktature".

"U Venecueli ima prostora za sve nas", rekao je Maduro u govoru na Dan nezavisnosti u petak grupi visokih vojnih zvaničnika u Karakasu, nastavljajući da podržava nastavak posredovanih razgovora sa svojim neposlušnim suparnikom, koji se samoproglasio "predsednikom" u januaru uz podršku Vašingtona. "Svi moramo da se odreknemo nečega da bismo postigli dogovor", rekao je Maduro.

Poslednja runda razgovora u Oslu, otkazana je nakon smrti bivšeg mornaričkog kapetana Rafaela Akoste u zatvoru, sedmicu nakon što je uhapšen zbog optužbe za izdaju zbog planiranja svrgavanja Madura. Dok opozicija tvrdi da je Akosta mučen u pritvoru, komandant vojske Remiđio Sebalos je saopštio da vojska „žali zbog događaja vezanih za gubitak penzionisanog pomorskog zvaničnika“, te je rekao da vlada istražuje šta je dovelo do Akostine smrti.

Gvaido je iskoristio priliku da osudi Madurovu vladu, održavajući miting povodom Dana nezavisnosti tokom kojeg je pozvao svoje pristalice da krenu prema zgradi komande vojne obaveštajne službe - mestu gde je Akosta navodno mučen. To je bilo njegovo prvo veće javno obraćanje pristalicama od neuspelog pokušaja državnog udara 30. aprila, u kojem se njegov poziv na masovno dezerterstvo (i njegovih pokrovitelja u SAD-u) nije uspeo ostvariti.

„Više nema validnog eufemizma koji bi okarakterisao ovaj režim, osim diktature. Sistematsko kršenje ljudskih prava, represija, mučenje… To je jasno identifikovano u (UN) izveštaju”, rekao je Gvaido novinarima u petak.

Izveštaj, od strane šefa UN-a za ljudska prava Mišel Bačelet, kritikovan je od strane vlade zbog njegovog "selektivnog" usredsređivanja na "navodna ubistva od strane bezbednosnih snaga" i značajnog odstupanja od tona komentara koje je Bečelet saopštila Maduru prošlog meseca, što je nagovestilo da ona razume centralnu ulogu koju su američke sankcije odigrale u stvaranju ekonomske katastrofe u Venecueli.

Izveštaj UN-a „još jednom ne vidi žrtve [nasilnih opozicionih grupa] i štiti one koji su odgovorni za nasilje koje su učinili toliku štetu zemlji“, navodi se u saopštenju Odbora za žrtve Guarimbasa, žaleći jer je Bečelet prekršila obećanje koje je dala na sastanku s njima tokom prošlomesečne misije utvrđivanja činjenica da ispriča njihovu priču.

Izveštaj UN-a takođe izgleda da je u suprotnosti sa specijalnim izvestiocem UN-a o negativnom uticaju sankcija Idrisa Džazairija, koji je u maju izvestio da su američke sankcije u središtu stradanja Venecuele, a Centar za ekonomska i politička istraživanja, ekonomiste iz Kolumbije Džefrija Sačsa, naveo je u aprilu da su sankcije direktno uzrokovale preranu smrt 40.000 Venecuelaca od 2017. do 2018. godine.

Predstavnici Madura i Gvaida sastali su se nekoliko puta u Oslu kako bi razgovarali o potencijalnom izlazu iz ekonomske i političke krize u Venecueli, iako se njihovi stavovi prema razgovorima veoma razlikuju. Dok Gvaido i američki Stejt department insistiraju da je jedino moguće rešenje uklanjanje socijalističkog lidera, Maduro je ranije ove sedmice izjavio da će dve strane postići "veliki sporazum o uzajamnom razumevanju i miru, dijalogu i demokratiji za Venecuelu" krajem godine.

Izvor
foto: © Reuters / Handout / Ivan Alvarado / RT/ vostok.rs