Johan Štraus – roman sa Rusijom

Žive samo u Rusiji! – ovaj oduševljeni uzvik pripada čuvenom austrijskom kompozitoru Johanu Štrausu. 25. oktobra navršava se 185 godina do rođenja neprevaziđenog kralja valcera, u čijem stvaralaštvu je postojao poseban ruski period – srećan i nesrećan istovremeno.
 

Poste Štrausa Rusiji započele su čim je njegovo ime steklo popularnost u Evropi. Kompozitor je imao 31 godinu, bio je pun životnih i stvaralačkih snaga, i on je pristao da nastupi sa redovnim koncertima za rusku publiku, tim pre što su se finansijske ponude ispostavile veoma privlačnim. Ko je pozvao Johana Štrausa i gde je on mogao da se čuje – o tome u intervjuu za Glas rusije govori Julija Kantor. Ona je vodeći naučni saradnik peterburškog muzeja Ermitaž, kao i organizator festivala Veliki valcer, posvećenog Štrausu. On se tradicionalno održava u Peterburgu.
 

Tokom 11 godina, tačnije 11 letnjih sezona, kralj valcera Johan Štraus gostovao je u prestonici Ruske carevine, tačnije u Peterburgu, govori Julija Kantor. I pozvala ga je direkcija železnice u Carskom selu ne iz muzičkih, već rekla bih, iz sasvim prozaičnih razloga – kako bi popularisala novi vid transporta u Rusiji. Prva linija carske železnice povezivala je dve rezidencije – Carsko Selo i Pavlovsk. Upravo zato prvi koncerti Štrausa su održani na tada čuvenoj Pavlovskoj železničkoj stanici. Savremena muzička tradicija festivala Veliki valcer rađana je po direktnoj analogiji sa 19. vekom. Tačnije koncerti se održavaju u onim muezjima oko Peterburga koji su bili carski i velikokneževski dvorci u kojima je Johan Štraus nastupao ili sa svojim orkestrom, ili sa peterburškim muzičarima. To su Carsko Selo, Pavlovsk, Petergof, Konstantinovski dvorac u Streljni, kao i sala Dovskog sabora u Peterburgu.
 

U jednom od tih blagoslovenih mesta Johana Štrausa su jednom upoznali sa devojkom, očaravajućom i čak neobičom sa njegove tačke gledišta: devojka je dobro komponovala muziku. To je bila mlada plemkinja Olga Smirnitska, jedna od prvih žena kompozitora u Rusiji. Johan se u nju zaljubio strasno, i kako mu se činilo, zauvek. Sada su njegovi sezonski angažmani u Rusiji dobili poseban smisao – označavali su sastanke sa voljenom.
 

O burnom karakteru romana čije detalje ne zna niko, što služi na čast zaljubljenima, danas se može suditi po pismima Štrausa upućenim Olgi. Evo jednog od njih: Mogu li se pronaći reči da opišu moja osećanja prema Tebi, kada sam čitao Tvoje oduhotvorene retke upućene meni! Uveravam Te da je to bio najsrećniji trenutak u mom životu... Tako uzmi moje srce kako bi ono mogli da Ti dokaže kako Te voli, akko bi ono bez ostatka dalo to što mu je poslao sam Tvorac! Olga! Od danas živim samo u jednoj nadi: da Te ne napustim nikada, da pripadam Tebi. I ako bude bilo potrebno prevladati teškoće, one treba da budu prebeđene, u protivnom ću prekratiti svoj život. I kunem se sveto da budem Tvoj, i neka me kazni Gospod ako ne održim svoju reč.
 

Avaj, pored sve egzaltirane spremnosti Johana Štrausa da prevlada teškoće po cenu života, nije mu pošlo za rukom najvažnije – da dobije blagoslov roditelja ruske neveste. Za njih on pre svega nije bio plemić, i što je još gore, predstavnik tuđeg naroda. To je i odlučilo sudbinu zaljubljenih. Odbijanje je stiglo od same Olge.
 

Ona se ubrzo udala za vojnog pravnika – i Johan se oženio, čak ne jednom. Ipak Štrausova ruska romansa je ipak imala srećan nastavak u stvaralaštvu kompozitora, koji je napravio niz odličnih muzičkih skica posvećenih Rusiji: U Pavlovskoj šumi, Rusko selo, Olga, Oproštaj od Peterburga. Izgleda da su ova ruska dela bila dobro zagrevanje pred stvaranje remek-dela, valcera Na lepom plavom Dunavu, koji je postao odgovor olovnoj Nevi.