Valutni lavirinti

Ministri finansija velike dvadesetorice na sastanku u Južnoj Koreji složili su se sa tim da kursevi valuta treba da se oslanjaju na ekonomske pokazatelje, a ne da budu rezultat manipulacija. Ipak eksperti kažu da su ovi pregovori još jednom potvrdili prostu istinu: svoja košulja je telu bliže.
 

Dokument koji je usvojen posle sastanka sadrži nekoliko ključnih tačaka. Prema tradiciji bila je doneta odluka da se bori protiv protekcionizma. Zemlje su još jednom došle do zaključka da ekonomiju može da podstanke potražnja, da treba umanjiti budžetski deficit. Drugi poziv je smanjenje disproporicije platežnog bilansa. SAD su predložile da se uspostavi plafon za disbalans spoljne trgovine od 4% unutrašnjeg bruto proizvoda – sada u Kini obim izvoza skoro za 5% premašuje uvoz, a ubuduće ova cifra može da dostigne 8%. To je čvrsto vezano sa problemima potcenjenosti valuta mnogih zemalja u razvoju. A to znači sledeću tačku – veštačko obescenjivanje valuta. Ministri su pozvali zemlje da se suzdrže od takvih koraka. Jer samo u septembru Japan, Južna Koreja i Tajvan su se potrudili da oslabe svoje nacionalne valute i da učine robu privlačnijom. To je prirodni proces, istakao je u intervjuu za Glas Rusije ekspert Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose RAN Dmitrij Smislov:
 

Život je takav da on nehotice tera zemlje da se prilagođavaju valutnu poltiku svojim nacionalnim interesima, i u konkurentnoj borbi oni koriste određene mere. Teško ih je nazvati valutnim ratovima, ali ove preotivrečnosti u valutnoj sferi postoje i postojaće ubuduće. Tu će mnogo zavisiti od ukupnog stanja ekonomije. U uslovima krize zaoštrava se težnja zemalja da poboljšaju svoj položaj na račun drugih.
 

Ako pažljivo pročitamo predložene mere, videćemo koliko jedne tačke protivreče drugima. Tako budžetsko stimulisanje zaposlenosti i potražnje preti uvećanjem deficita budžeta. Što se tiče uvođenja reda u spoljnoj trgovini, kako je pokazala nedavna praksa, ništa osim trgovinskih barijera na putu jeftine strane robe jednostavno ne postoji. Između ostalog, na aktualnom samitu Amerika nije propustila mogućnost da još jednom zatraži od Kine da ojača juan za 20%. Ova mera će pomoći da se izbegne isti taj disbalans u trgovini između Kine i drugih zemalja. Peking je na to izjavio da je uspostavljanje sličnih normi manipulacija valutom.
 

U odlukama donetim u Južnoj Koreji može da se otkrije mina sa odloženim paljenjem. U konačnom dokumentu rečeno je da zemlje treba da sprovode monetarnu politiku koja će doprinositi stabilnom tempu rasta ekonomije i cena. U praksi to znači da Federalni rezervni sistem SAD osigurava snažan priliv valute u zemlje u razvoju, na tržištu se formiraju finansijski mehuri, vlasti ovih zemalja počinju da slabe svoju valutu. To još jednom dokazuje da se za sada ne može bez aktivnog mešanja vlasti u ekonomiju, smatra Dmitrij Smislov:
 

Nekakve mere delovanja CB na tržiše kurseve će postojati i dalje. Postoji nacionalni interes. Ako se nekako pogorša ekonomski položaj, naravno vlasti zemlje su primorane da pribegavaju nekakvim specijalnim merama i one se trude da to čine. Ali istovremeno postoje mehanizmi međunarodnog regulisanja. Svi se kunu da neće dopustiti ni valutne, ni trgovačke ratove, da neće dopustiti protekcionizam, da će držati kurs usaglašavanja makroekonomske devizne politike i to je u izvesnoj meri zaista tako.
 

Usaglasiti svoju politiku za sada ne polazi za rukom čak ni najbližim saveznicima. Nemačka je taktično primetila da višak američkih dolara, koje aktivno štampa Federalna služba za rezerve nije ništa drugo do veštačko smanjenje kursa valute. Ali najvažnije je da sve ove diplomatski odmerene formulacije ne mogu da sakriju pravo stanje stvari. Kako pokazuju anketiranja, sve više ljudi nezadovljno je svojim prihodima i smatra da će se situacija samo pogrošavati.