Svet je video francuski bunt

Senat Francuske je podržao penzionu reformu, koja za 2 godine produžava vreme odlaska u penziju. U odgovor su organizatori akcija protesta, koje se u Francuskoj održavaju već preko 2 nedelje, izjavili da nemaju nameru da se predaju i da spremaju nove opštenarodne štrajkove - 28. oktobra i 6. novembra.
 

U akcijama protesta učestvuje do tri i po miliona ljudi. Francuska svakodnevno gubi 300 miliona evra. Avioprevoznici kažu da ih sadašnji štrajkovi koštaju više od prolećne erupcije vulkana Ejaflatlajakudl, koji je koštao skoro 200 miliona evra. Samo je naftno-hemijska industrija zemlje izgubila preko milijardu evra i svaki novi dan je košta još 100 miliona. Od 12. oktobra je zatvoren naftni terminal u luci Marsej, stalo je 10 od 12 fabrika za preradu nafte u Francuskoj. Ne radi skoro trećina benzinskih pumpi u zemlji. A oni koje rade toče benzin samo za 40 evra. Štrajkači su blokirali veći dao skladišta nafte i naftnih prerađevina, terminale za prijem nafte i koncentrovanog gasa. Počela su isključenja struje. U samom Marseju štrajkuju đubretari i grad se postepeno pretvara u ogromnu deponiju. U međuvremenu su se akciji pridružili radnici muzeja. Zatvorene su ekspozicije u Luvru i Versaju. U Marseju i Tuluzu su učesnici manifestacija blokirali prilaze železničkim i autobuskim stanicama i aerodromima. Kasne i otkazuju se avionski letovi. Na autoputevima su zastoji dugački po nekoliko kilometara. Na kraju je kolaps u saobraćaju doveo u pitanje opstanak desetina hiljada kompanija. Stručnjaci ističu da akcije protesta, koje traju od septembra, nanose ozbiljne udarce ekonomiji, koja je tek počela da se oporavlja posle globalne ekonomske krize. Uzrok, zbog kojeg su nastupi dobili tako masovan karakter u intervjuu za „Glas Rusije" objasnila je Anžela Šarlton - urednik agencije novosti „AP" (AR) u Parizu:
 

Za prosečnog franuskog radnika 60 godina predstavlja simbol. Za njih je vrlo važno da godine za penziju ostanu na nivou od 60 godina. Oni smatraju da se, ako se u penziju ne ode sa 60 godina, ruši ceo sistem socijalne sigurnosti i da će se ispostaviti da kod njih vlada isti sistem kao američki, gde je na snazi divlji kapitalizam i nema zaštite.
 

Drugim rečima, situacija je sledeća. Danas Francuzi mogu da odu u prevremenu penziju sa 60 godina. Ako odu u penziju s 65 godina i imaju staž od najmanje 41 godine, dobijaće punu penziju. Ako je staž manji penzija će biti nepotpuna. Na predlog Nikolo Sarkozija ovi rokovi se produžavaju za 2 godine. Dakle, 62 i 67 godina. Predsednik Francuske Nikolo Sarkozi lično govori penzionerima o tome da su reforme neophodne:
 

 U našoj zemlji ima 15 miliona penzionera i nemamo dovoljno novca da plaćamo penziju jednom i po milionu od njih. Sad moramo da pozajmljujemo ove sume.
 

Događaji u Francuskoj su pokazali da je svetska finansijska kriza previše mnogostrana da bi se sve strane odjednom obuhvatile. Stručnjaci smatraju da Evropa u protekle dve godine ne radi ništa drugo osim da krpi rupe nastale u sistemu socijalnih garancija. Tako je bilo i u Grčkoj, sad je u Francuskoj. Na kraju su se u klupku problema isprepletale socijalne obaveze i demografski problemi, istakao je u intervjuu za „Glas Rusije" rukovodilac Centra za komparativna politička istraživanja ekonomskog fakulteta RAN Boris Šmeljov:
 

Francuska nije u stanju da ponese breme socijalne odgovornosti ida plaća dostojnu penziju svojim radnicima. Iz toga potiče odluka da se unekoliko odgodi odlazak u penziju, što daje određene ekonomske prednosti i malo smanjuje pritisak na budžet zemlje. U celoj Evropi, i u samoj Francuskoj, nastaje situacija kad socijalne obaveze, koje je država preuzela na sebe prema radnicima, kao teško breme padaju na ekonomiju te zemlje. I ove socijalne obaveze se sve teže mogu ispunjavati, između ostalog, i zbog toga što stanovništvo stari, a smanjuje se broj novih mladih radnika.
 

Simptomatično je to što mnogi analitičari penzionu reformu u Francuskoj ne kritikuju zbog njene strogosti, već zbog nedoslednosti. Oni aludiraju na to da neće proći ni 10 godina, i moraće da se pišu novi zakoni. Inače ekonomija neće izdržati. Sadašnje mere predstavljaju upravo ovaj životno neophodni minimum. I s tim se slažu čak i neki od protestanata. Drugo je pitanje što buntovnički duh, po kojem je francuska omladina poznata, i odlučnost sindkata, zasad ne daju šanse da se ni na jedan dan zaustave akcije, koje Francusku potresaju skoro dve nedelje.