Dolar i juan: šta stoji iza konflikta?

Nesuglasice između SAD i NR Kine povodom kursa kineske valute ponovo su se primetno zaoštrile.Ovog puta inicijativa nove runde pritiska na Peking pripada američkim kongresmenima. Zakonodavci SAD predložili su da se uvedu zaštitne carine na kineske robe, ljuti zbog „sniženog“ kursa juana. Odgovarajući nacrt zakona odobrio je donji dom Kongresa.

Prekori i pretnje takve vrste na adresu Kine nisu novost. Simptomatično je nešto drugo: ove godine osnovni razlog za protekcionistička raspoloženja u Vašingtonu nisu toliko stanje bilateralne američko-kineske trgovine i kurs juana, koliko jadna situacija u ekonomiji SAD i dalje slabljenje njenih pozicija u svetskoj privredi. Poznata situacija: unutrašnje teškoće – traganje za spoljnim uzrocima. Parlamentarci nekada vodeće industrijske države, primetimo to, složno glasaju za slabljenje „njegovog visočanstva dolara“.

Razjašnjavajući pitanje o „snižavanju“ kursa juana potrebno je, svakako, navesti statističke podatke o kretanju kurseva valuta azijskih zemalja, koje konkurišu sa NR Kinom (pored ostalog i na američkom tržištu). Uzmimo poslednjih pet godina, uključujući krizne 2008-2009. godinu (tabela 1.)

Tabela 1.

Prosečni godišnji kurs valuta u azijskim zemljama i teritorijama (u odnosu na dolar SAD)

Izvor: Key Indicators for Asia and the Pacific 2010. ADB. P. 201.

Lepo se vidi, da je među azijskim konkurentima u godinama krize Kina praktično bila jedina zemlja, koja je povećala kurs valute. Slika u petogodišnjem periodu otprilike je ista. Delimično se ponovila slika azijske krize iz 1997-1998. godine, kada su susedi NR Kine, koji su devalvirali svoje valute, bili veoma zahvalni Pekingu što je zadržao rigidnu vezanost juana za dolar i na slabljenju izvozne ekspanzije.

Dodatnu jasnost daju podaci o odnosu unutrašnjih cena u azijskim zemljama u odnosu na američki pokazatelj (tabela 2). Na relativni nivo cena, kao što je poznato, neposredno utiču promene kursa valute i inflacija.

Tabela 2.

Nivo cena u azijskim zemljama i teritorijama (u % prema nivou cena u SAD)

Izvor:Key Indicators for Asia and the Pacific 2010. ADB. P. 203.

Ovi podaci sasvim uverljivo svedoče o značajnom smanjenju cenovne konkurentne sposobnosti Kine u poslednjih pet godina. Razloga za to su dva – u povećanju kursa juana i relativno visokoj inflaciji u 2007-2008. godini. U rezultatu, na čitavom nizu tržišta, pa i u pogledu tekstilne produkcije, kineska preduzeća počinju gubiti konkurenciju sa proizvođačima iz Vijetnama i zemalja Južne Azije.

Navedene cifre govore i o drugoj značajnoj tendenciji – suštinskom izjednačavanju nivoa cena u zemljama Istočne Azije (izuzev Japana) uz očuvanje u celini raspona sa SAD. Taj raspon je strukturnog karaktera, skopčan sa posebnim i istorijski dugotrajnim stanjem u SAD i dolara u svetskoj ekonomiji. I teško da on može biti prevladan za kratko vreme.

Takođe ispada da Kina nipošto nije i jedina zemlja na čiju adresu bi trebalo adresirati nezadovoljstvo američkih kongresmena u pogledu cena i deviznog kursa. Na protiv, rigidno vezivanje juana za dolar u periodu krize je i doprinosilo, po mišljenju mnogih finansijskih stručnjaka, izvesnoj stabilizaciji situacijena deviznim tržištima.

Ove godine cene u NR Kini se, primetimo to, povećavaju, što zajedno sa obnovljenom prošlog leta postepenom revalvacijom juana (ona je prekinuta u leto 2008. godine, kada je juan bio rigidno vezan za dolar) nastavlja da čini usporeniji uticaj na izvoz kineskih roba i stimuliše širenje uvoza. Dovoljno je primetiti da je u prvih osam meseci ove godine uvoz Kine porastao za više od 45 procenata uz kudikamo manje dinamični rast izvoza (35%). Iz tog razloga i dalje se smanjuje u apsolutnom izrazu pozitivni saldo spoljne trgovine Kine (on je izneo tek nešto više od 100 milijardi dolara za osam meseci). Pri tom se uvoz roba iz SAD povećao za više od 34 procenta, iako je i izvoz na američko tržiušte porastao za 31 procenat.

Pozitivni saldo Kine u trgovini sa SAD ove godine, po svoj prilici, zadržaće se na nivou prethodne godine (143 milijarde dolara), ili će nešto premašiti taj pokazatelj (u prvih osam meseci aktive NR Kine u trgovini SAD iznele su oko 110 milijardi dolara). To je uobičajena veličina za kinesko-amerčku trgovinu: u 2008. godini ovaj pokazatelj iznosio je 171 milijardu dolara, a u 2007. – 163 milijarde dolara.

Deficit SAD u trgovini sa Kinom, ukupno gledano, nije nešto naročito impozantan. U 2008. godini sumarni trgovinski deficit SAD dostigao je 840 milijardi dolara, a u 2009. godini smanjen je na 517 milijardi dolara. Ove godine u prvih šest meseci ta suma je iznosila 320 milijardi dolara.

Drugim rečima, deficit spoljne trgovine SAD nije izazvala samo Kina, niti je on pak izazvan „snižavanjem“ juana, već je izazvan ukupnim smanjenjem konkurentne sposobnosti američke industrije (što, prirodno, brine američke kongresmene) i navikom da se živi na visokoj nozi, plaćajući i dalje, za sada, dolarima račune za naftu i mnogo štošta još. Tražiti od NR Kine 20-procentnu, ili čak 40-procentnu revavvaciju preteći merama koje očigledno izlaze iz okvira ideologije slobodne trgovine i principa STO, - čin je ne samo malo dostojanstven, nego i neperspektivan.

Drastično povećanje kursa juana predstavljalo bi ne samo još jedan udarac po preduzećima, pa i oiima sa inostranim kapitalom, koja rade u Kini za izvoz, nego i još jedan šok za međunarodne finansije. Pripremajući sličan korak Peking bi, prirodno, počeo da se žurno oslobađa gigantskih dolarskih rezervi, što pri današnjoj konjunkturi predstavlja opasnost od kraha svetske ekonomije.

Aleksandar Salicki,