Pisac o ... piscu
U Rusiji se priprema izdavanje školskog udžbenika za književnost, koji teško da ima analoga u svetu. Nisu ga napisali stručnjaci-istoričari književnosti, već najpoznatiji savremeni pisci, pesnici i dramaturzi.
Preko četrdeset „najboljih pera“ savremene Rusije – a među njima su: Andrej Bitov, Ljudmila Petruševska, Dmitrij Bikov i Olga Slavnikova – prihvatili su se pisanja eksperimentalnog udžbenika, koji se sastoji od članaka o klasicima ruske književnosti – od Puškina do Solženjicina. Naravno, svaki od autora ima svoje razloge za bavljenje ovim poslom. Dobitnicu nagrade „Ruski Buker“, Olgu Slavnikovu, na primer, ni dan-danas ne napušta „školska trauma“, koju je dobila u toku izučavanja književnosti u sovjetsko vreme. Tada su profesori književnosti učenicima po pravilu nametali određeni komplet predstava o piscu i malo su se zanimali za lično mišljenje đaka. Danas nema takvog dogmatizma. Međutim, postoji drugi problem: deca, pubertetlije, slabo čitaju lepu književnost. O tome se zabrinuto priča ne samo u Rusiji, već i u drugim zemljama. Kako vratiti zanimanje omladine za klasiku? „Nije potreban apstraktan, suvoparan pogled istoričara umetnosti, već vrlo lično govorenje pisaca o svojim omiljenim autorima.“ Ovakvu sigurnost u intervjuu za „Glas Rusije“ izrazio je predstavnik peterburške izdavačke kuće, koja izdaje udžbenik, Vadim Levental.
„Nismo ograničavali slobodu naših autora, nismo im sugerisali šta i kako da pišu,“ kaže stručnjak. „Na primer, danas se na internetu može naći članak o Puškinu, koji je za udžbenik napisala poznati dramaturg Ljudmila Petruševska. Članak je izazvao talas negodovanja kod prvih čitalaca: „Zar se učenicima može ponuditi toliko ličan pogled na Puškina?“ To je zaista jedan od najsubjektivnijih članaka u zborniku,“ ističe Vadim Levental. „Petruševska Puškinovu biografiju prenosi u sebi svojstvenom pripovedačkom maniru. I to je mnoge pogodilo. Međutim, čini mi se da je to upravo baš dobro.
Izdavač skreće pažnju na originalne preokrete u člancima drugih autora. Tako pisac Sergej Nosov predstavlja Fjodora Dostojevskog kao stvaraoca ogromne galerije portreta čudaka, koji se sreću u realnom životu. Roman Senčin u kontekstu savremenih pretnji tumači stvaralaštvo Leonida Andrejeva, koji je živeo početkom HH veka, i koji je između ostalog, pisao i o terorizmu.
Međutim, sami autori članaka o klasicima književnosti ne vide preveliku subjektivnost u svojim radovima i u esejima svojih kolega. Dmitrij Bikov, dobitnik glavne ruske nagrade za književnost, „Velika knjiga“ je, na primer, u intervjuu za „Glas Rusije“ istakao:
„Ja sam još i profesor u školi s prilično dugim stažem i sad samo što sam došao sa časa,“ kaže Dmitrij. „Apsolutno sam siguran da se ova knjiga može posmatrati kao udžbenik za književnost, dobili smo vrlo korisnu knjigu. U principu, pisci se po pravilu ne bave demagogijom kad govore o književnosti. Ja sam pokušao da u kratkoj formi izložim situaciju vezanu za savremeno čitanje Maksima Gorkog, pokušao sam da odgovorim na pitanje, koji je razlog njegove fenomenalne slave za života i poštovanja posle smrti. Bilo mi je zanimljivo da analiziram njegov uspeh na početku HH veka: koju je on to koncepciju ponudio svetu da su se svi zaljubili u njega?
Ali, da li u školama zaista jedva čekaju ovaj udžbenik? Moskovska profesorka Irina Semjonova je u intervjuu za „Glas Rusije“ odgovorila:
„Udžbenik, koji su napisali pisci je uvek zanimljiv. Zato što verovatno svaki autor bira za sebe nešto što mu je drago i blisko i deli s drugima svoje misli. To je zanimljivo kao eksperiment.
Pozitivna strana eksperimenta se, priznaju stručnjaci, sastoji još i u tome što čitajući razmišljanja o klasicima, učenici saznaju imena savremenih pisaca, koji će možda jednom takođe postati klasici.
- Izvor
- Golos Rossii, © kollaž: «Golos Rossii»/ vostok.rs
- Povezane teme
- nagrada
- kljiževnost
- Puđkin
- Solženjicin
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.