Početna stranica > Novosti
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
RT: „Baaaaaaa baj, dobro olakšanje“: Filipini poslali hiade tona smeća nazad u Kanadu
01.06.2019. god.
Filipini su počeli da vraćaju kontejnere punih smeća u Kanadu. Taj potez bi mogao okončati šestogodišnji spor između dve zemlje.
69 kontejnera u kojima se nalazi oko 2.500 tona kućnog otpada (uključujući plastične boce, kese, novine), prebačeno je preko noći na brod u luci Subik, severozapadno od Manile. Kontejneri su krenuli na putovanje prema kanadskom gradu Vankuver.
"Baaaaaaaaa baj, kako mi to kažemo ... Smeće je nestalo, dobro olakšanje", napisao je ministar spoljnih poslova Filipina Teodoro Loksin na Tviteru, objavljujući fotografiju broda koji odlazi.
"Baaaaaaaaa baj, kako mi to kažemo ... Smeće je nestalo, dobro olakšanje", napisao je ministar spoljnih poslova Filipina Teodoro Loksin na Tviteru, objavljujući fotografiju broda koji odlazi.
Baaaaaaaaa bye, as we say it. pic.twitter.com/VetL4fP4Nj
— Teddy Locsin Jr. (@teddyboylocsin) May 31, 2019
Pre tri godine, filipinski sud je proglasio uvoz 2400 tona kanadskog otpada nezakonitim. Bila je pogrešno označena kao plastika za recikliranje. Filipinski predsednik Rodrigo Duterte je tada naredio da se otpad vrati nazad, preteći da će ga baciti ispred kanadske ambasade u Manili, ili lično otploviti sa otpadom i ostaviti ga u kanadskim vodama. „Hajde da se borimo protiv Kanade. Proglasiću rat protiv njih”, rekao je on.
Otava je objasnila da je otpad koji se izvozi na Filipine u periodu od 2013. do 2014. bio privatna komercijalna transakcija obavljena bez pristanka vlade.
I’m crying. I’m gonna miss it so. Never mind. Another Filipino will find a way to import another batch. Boohoohoo. pic.twitter.com/RkdmhHPSdC
— Teddy Locsin Jr. (@teddyboylocsin) May 31, 2019
Zemlja je preuzela odgovornost za vraćanje smeća, ali nije ispunila rok. Filipini su potom opozvali svoje izaslanike u Otavi.
"Vlada Kanade preduzima sve potrebne mere kako bi obezbedila siguran i ekološki prihvatljiv transport, rukovanje i odlaganje otpada u Kanadi," izjavio je za Rojters Mark Džonson, portparol kanadskog ministarstva za okolinu i klimatske promene.
Portparol predsednika Dutertea, Salvador Panelo izjavio je kako se nada da će se veze s Kanadom sada vratiti u normalu. Ministar spoljnih poslova Filipina Teodoro Loksin je saopštio da je diplomatama kojima je naređeno da napuste Kanadu sada rečeno da se vrate.
"Plačem. Tako će mi nedostajati. Nema veze. Boohoohoo. ... Nešto više ima smeća između nas“, rekao je Loksin.
Ranije su ove godine, Filipini poslali 6.500 tona smeća u Južnu Koreju, što je pogrešno proglašeno plastičnim pahuljicama.
Sukob između zemalja u razvoju i razvijenih zemalja u pogledu uvoza smeća intenzivirao se poslednjih godina. Potonji su primorani da se u svom budućem tretiranju otpada oslanjaju uglavnom na sebe.
Kina, koja je godinama dobijala najveći deo plastičnih masa iz celog sveta, zatvorila je svoja vrata stranim otpadima 2018. godine. Od tada su velike količine otpadne plastike preusmerene u jugoistočnu Aziju, uključujući Maleziju, Indoneziju i, u manjoj meri, Filipine. Vašington je požurio da okrivljuje Peking, pozivajući ga da preispita svoju "katastrofalnu" zabranu uvoza stranog otpada.
Kina, koja je godinama dobijala najveći deo plastičnih masa iz celog sveta, zatvorila je svoja vrata stranim otpadima 2018. godine. Od tada su velike količine otpadne plastike preusmerene u jugoistočnu Aziju, uključujući Maleziju, Indoneziju i, u manjoj meri, Filipine. Vašington je požurio da okrivljuje Peking, pozivajući ga da preispita svoju "katastrofalnu" zabranu uvoza stranog otpada.
Situacija se pogoršala kada je Indija - drugi veliki uvoznik otpada - sledila primer Kine i zabranila uvoz čvrstog plastičnog otpada.
Malezija, glavna destinacija za plastični otpad nakon Kine, saopštila je u utorak da će vratiti tri hiljade tona otpada u zemlje porekla, uključujući Australiju, Bangladeš, Kanadu, Kinu, Japan, Saudijsku Arabiju i Sjedinjene Američke Države.
Prema statistikama Svetskog fonda za prirodu, godišnje se proizvede oko 300 miliona tona plastike. Mnogo toga završava na deponijama ili zagađuje more, što je postalo rastuća međunarodna kriza.
Prema statistikama Svetskog fonda za prirodu, godišnje se proizvede oko 300 miliona tona plastike. Mnogo toga završava na deponijama ili zagađuje more, što je postalo rastuća međunarodna kriza.
- Izvor
- foto: © Reuters / RT/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.