Bašta ćirilice u varoši na Drini

26.05.2019. god.

Manifestacija „Ćirilična baština” glavni je događaj ovog vikenda u Bajinoj Bašti, uz poruku da naše vekovno pismo treba više koristiti

„Bajina Bašta se piše ćirilicom” ispisano je na majicama mladih volonterki koje učestvuju u organizovanju manifestacije „Ćirilična baština”, preksinoć otvorene u varoši kraj Drine. Ovde je ćirilica ovog vikenda najvažnija tema, pominje je i mlado i staro. Uz poruku da naše vekovno pismo treba više koristiti i ne zapostavljati.

Ustanovila je Bajina Bašta „Ćiriličnu baštinu” u skladu s opštinskom Deklaracijom o zaštiti i negovanju ćirilice, usvojenom početkom marta. S namerom da ta manifestacija postane tradicionalna, svakog 24. maja kada SPC slavi prosvetitelje Svetog Ćirila i Metodija.

Uoči njenog otvaranja najpre su ovdašnji osnovci, noseći krupna ćirilična slova, prošli glavnom ulicom do galerije ustanove „Kultura”, gde je „Ćirilična baština” prigodnim programom otvorena.

– Ovo je prva manifestacija ovakvog tipa u Srbiji, njen zadatak je da doprinese očuvanju ćirilice – kazao je otvarajući trodnevni događaj Milovan Jezdić, v. d. direktora ustanove „Kultura”.

Za ovu priliku ovde je postavljena izložba „Bašta ćirilice”, koja predstavlja dvadesetak zanimljivih ćiriličnih tipografskih pisama (fontova) u modernom dizajnerskom ruhu. Autori su profesori likovnih akademija Lazar Dimitrijević i Nemanja Dragojlović, a o izložbi je govorila istoričarka umetnosti Aleksandra Dimitrijević. Ona ističe da ovi ćirilični fontovi predstavljaju dokaz da se ćirilica može posmatrati kao likovni izraz sposoban da parira vodećem svetskom pismu latinici i ujedno šalju poruke za popularizaciju ćiriličnog pisma.

Dizajner Lazar Dimitrijević, rodom Bajinobaštanin, docent je na predmetima Kaligrafija i Tipografija u Kragujevcu. Autor je preko 40 tipografskih pisama, učesnik toliko izložbi kod nas i u svetu. Ćirilici je ozbiljno posvećen desetak poslednjih godina, oko polovine njegovih fontova su ćirilični.

– Kod nas ima malo dizajnera tipografskih ćiriličnih pisama. Pošto je manja potražnja na tržištu uglavnom nije isplativo jer treba uložiti veliki trud da bi jedno takvo pismo nastalo. Među ćiriličnim fontovima najpoznatiji je pod imenom „resavska” autorke Olivere Stojadinović, koji estetikom može da parira bilo kom latiničnom pismu. Poznati su i moj prvenac „bajka” namenjen dečjoj literaturi, font „mocart”, a među najpopularnijim je font „drina” koga sam nazvao po zavičaju iz koga dolazim. Ipak je, zahvaljujući razvoju tehnologija, moguće zarađivati i od kreiranja ćiriličnih fontova. Lepa je ćirilica, ona je egzotika za ljude sa strane, razlikuje se od ostalih pisama, a razlike treba negovati – rekao je Dimitrijević za Politiku, upozoravajući da se kod nas neretko pravi greška pri upotrebi ćiriličnih fontova tako što se koristi ruska ćirilica, različita od našeg nasleđa.

Na otvaranju „Ćirilične baštine” dodeljene su zahvalnice bajinobaštanskim firmama i ustanovama koje se ističu u podršci i negovanju ćirilice. Dobili su ih: trgovine „Lazić”, „Aleksandar” i „Mango”, ekspres restoran „Suncokret”, knjigovodstveni biro „Finpo” i volonteri gimnazije „Josif Pančić”, dok je specijalna zahvalnica pripala najmlađim, odeljenju I-2 OŠ „Sveti Sava”.

Manifestaciju „Ćirilična baština” obeležavaju i dva predavanja: istoričar Dejan Ristić govori ovde o jeziku i pismu kao delu identitetskog nasleđa, a profesorka srbskog Dragana Vasić o upotrebi ćirilice i lepoti ćiriličnih znakova. Nedeljno prepodne učesnike manifestacije dovodi u obližnji manastir Raču, sedište drevne račanske prepisivačke škole, gde će liturgiju i besedu o ćirilici održati episkop prof. dr Jovan (Purić).

Branko Pejović, Politika