Paštrik – grobnica i spomenik heroja: Iz ratnog dnevnika komandanta Treće armije

25.05.2019. god.

Bitka za Košare bila je strašna. Uz velike žrtve, od 9. aprila do 14. juna zaustavili smo proboj terorista ka Drenici. Ali, bitka na Paštriku, koja je trajala od 26. maja do 14. juna, u našim borbenim dokumentima zabeležena je kao najteža. Pored pripadnika terorističke OVK i regularne vojske Albanije, tukli smo se i protiv strateške avijacije SAD koja je samo 16, 27. i 31. maja na naše položaje izručila oko 200 najrazornijih bombi koji su planinu pretvrile u „mesečavo tlo“.

General Nebojša Pavković, Na Kosmetu smo izdržali udare iz stratsfere, Novosti, 20.6 2017.

31. maj 1999.

Nastavljam da prelistavam prispelu poštu i dokumenta. Među njima je i kliping sa informacijama o angažovanju specijalnih snaga NATO na Kosovu i Metohiji. Neki strani pisani mediji tvrde da Komanda specijalnih snaga u agresiji na SR Jugoslaviju angažuje pripadnike britanskog SAS-a, francuske Legije časti i komandose: američke „Zelene beretke“, turske specijalce i druge. Zadatak ovih snaga je da prikupljaju informacije, navode avijaciju, izvode diverzije i sabotaže, kidnapuju komandanate i vojnike. Raspolažu većom količinom novca kojim pridobijaju lokalno stanovništvo za saradnju i odavanje podataka o rasporedu jedinica, sistema PVO, tenkova i artiljerije.

Prema pisanju britanskog „Bi-Bi-Si njuz“-a, pripadnici SAS-a nalaze se na Kosovu i Metohiji i angažovani su za navođenje aviona „Harijer“ laserskim markerima. Kreću se u grupama od četiri do osam ljudi, naoružani savremenim automatskim oružjem, protivtenkovskim sistemima i poteznim minama usmerenog dejstva.

Američki časopis ''Džejn difens vikli'' piše da su „Zelene beretke“ angažovane u pograničnom području i da se ubacuju u jedinice OVK, pri čemu koriste i njihove oznake.

U francuskom listu „Lakroa“ navodi se da su specijalci NATO opremljeni sa „Dži-Pi-Es“ i najsavremenijim uređajima za održavanje veze sa operativnim centrima i komandama, putem satelita. Ubacuju se na Kosovo i Metohiju sa teritorije Makedonije i povezuju sa teroristima OVK. Angažuju se na prikupljanju obaveštajnih podataka, posebno o rasporedu oklopno-mehanizovanih jedinica, artiljerije i sistema PVO.

Posebnu pažnju privlači mi tekst u kome strani mediji ocenjuju naše specijalne jedinice. U najčitanijim, „Vašington post“-u, „Bi-Bi-Si Njuz“-u i „Indipendens“-u navodi se da su „specijalci VJ dobro pripremljeni za otkrivanje i hvatanje komandosa NATO-a i da VJ uspešno plete mrežu za hvatanje uljeza. Zbog toga specijalci NATO-a ne mogu uspešno da obavljaju postavljene zadatke, kao što su radili u Iraku i drugim ratištima“. Mislim da su ocene realne jer u dosadašnjem toku agresije nije bilo ni ''S'' od njihovih specijalaca.

Oko 17.00 časova Lazareviću se javlja pukovnik Delić. Razgovaraju desetak minuta. Po Lazarevićevoj reakciji zaključujem da se na Paštriku vode teške borbe. Kada je završio, kaže da je u 17.00 časova počeo novi napad avijacije po jedinicama na Gorožupu i da je prvi udar, sa devet projektila, izvršen po položajima jedinica oko porušene Karaule „Gorožup“, na samoj graničnoj liniji i po dubini po zaseoku Šeh-Mahala. Napad pešadije počeo je odmah posle prvog vazdušnog udara. Iznad Paštrika neprekidno leti oko 12 do 15 aviona i bombarduju područje između granične linije i sela Planeja. Trenutno se najteže borbe vode na pravcima Gorožupska bačila–objekat Vrapče i Gorožupska bačila – selo Ninaj – selo Planeja. Naša artiljerija preciznim vatrama sprečava uvođenje svežih snaga na pravcima selo Pogaj – Gorožup – selo Binaj i selo Lešaj – Gorožupska bačila. Najefikasnije su vatre višecevnih bacača raketa koje unose paniku među teroriste. Pukovnik Delić nije izvestio o posledicama po jedinice, osim da u selu Ninaj ima na desetine srušenih kuća, u kojima ima i zatrpanih vojnika. Grupa za raščišćavanje sa mašinama probija se ka ovoj poziciji.

Informacije o događajima na Paštriku postaju zabrinjavajuće. Preko radio- uređaja slušamo razgovor potpukovnika Konjikovca koji upozorava potpukovnika Lemića da ide u zaklon. Ovaj odgovara da iz podruma nema vezu sa jedinicama PVO i da ostaje na poziciji. Čuju se eksplozije različitog intenziteta i dejstva automatskog oružja.

U 17.30 časova sa 10 projektila avijacija je dejstvovala po rejonu rasporeda 68. vojnoteritorijalnog odreda u rejonu sela Radeša, istočno od Dragaša. Odmah zatim, u 17.36 časova ponovljeno je bombardovanje položaja jedinica Prvog motorizovanog bataljona 549. motorizovane brigade u rejonu sela Gorožup sa devet avio-bombi.

U 18.00 časova prekida se veza sa Isturenim komandnim mestom „549“ na Gorožupu i Paštriku. Ne znam šta se dogodilo. General Lazarević sam okreće telefone i pokušava da se čuje sa Delićem. Posle desetak minuta javlja se pukovnik Delić. Izveštava da je veza prekinuta, ali da povremeno čuje razgovor potpukovnika Đokića, koji daje uputstva za raščišćavanje ruševina. Veza se prekida i sa Komandom 549. motorizovane brigade.

Nervoza raste. Ponovo počinjem da shvatam šta znači imati vezu u pravom trenutku, a informaciju „u realnom vremenu“. Čekam uspostavljanje veze. General Lazarević daje uputstva operatorima kako da premoste nastali prekid na vezama.

U međuvremenu, Komanda Niškog korpusa izveštava da je avijacija agresora dejstvovala po jedinicama 78. motorizovane brigade. U 17.54 časova sa dva projektila gađani su položaji odbrane Oklopnog bataljona 78. motorizovane brigade u rejonu sela Borovac, južno od Bujanovca, a četiri minuta kasnije napad na ovu jedinicu ponovljen je i u rejonu sela Samoljica. Posledica nema.

Sa Komandnog mesta Treće armije iz Niša javlja se NŠ, general-major Stojimirović. Zabrinut je jer nema potpune informacije šta se dešava na Paštriku. Kaže da u Komandu Armije stižu razne glasine. Kratko ga informišem i naređujem da izvesti ŠVK, s obzirom da su i dalje nezainteresovani. Koristi priliku da me informiše da u toku sutrašnjeg dana na Kosovo i Metohiju dolazi ekipa ŠVK u vezi sa mojim zahtevom vrhovnom komandantu na referisanju 17. maja u Beogradu. Izveštava i da su iz Sedme pešadijske brigade u Vojni sud, pri Komande Armije, privedena 22 vojna obveznika, dezertera, od kojih su tri osuđena i, po svom zahtevu, vraćena na Kosovo i Metohiju. Protiv ostalih je podignuta optužnica i sprovodi se istraga. Nemam vremena da razgovaram o tome, kažem mu da kontroliše pružanje pomoći u Varvarinu i da „potera“ veziste da reše prekide na vezama.

Prekidam vezu sa Stojimirovićem jer preko zvučnika čujem glas uzbuđenog potpukovnika Konjikovca. Objašnjava Lazareviću da je u 18.00 časova avijacija sa više projektila pogodila kuću u kojoj je razmešteno Istureno komadno mesto „549“ u Šeh-Mahali.

''Dva bombardera B-52 izbacili su tone avio-bombi na nas, koje su zbrisale sve kuće u selu. Komandno mesto je uništeno, a oko tridesetak vojnika je zarobljeno u ruševinama. Potpukovnik Đokić, ja i još nekoliko vojnika pokušavamo da dođemo do njih. Sa njima je i bolničarka.

Čujemo ih. Čujemo zapomaganje ranjenih. Problem predstavljaju prašina i gasovi od kojih ne može da se diše“, rekao je Konjkovac, posle čega se veza prekinula.

General Lazarević odmah zove i dobija na vezi pukovnika Delića. Smiren i pribran, Delić ponavlja priču. Laza ga prekida. Pita šta je preduzeo da izvuče zatrpane ljude. „Prema Šeh-Mahali probija se kapetan Dimitrijević sa grupom vojnika, a iz Prizrena su krenule sanitetske ekipe, grupe za raščišćavanje i cisterne sa vodom“, objašnjava Delić. Ponavlja da avijacija i dalje gađa naše položaje i objašnjava da se jedinice na prednjem kraju dobro drže i da su zaustavljeni svi pokušaji probijanja fronta. Lazarević mu naređuje da po svaku cenu zaustavi prodor i da se vojnici što pre izvuku iz ruševina i sklone na bezbedno mesto. Naglašava mu da ne isključuje radio- uređaj. Na Komandnom mestu opet muk. Generalima Lazareviću i Đakoviću kažem da je sada najvažnija borba za živote zatrpanih ljudi i borba za vreme. Problem je što avijacija otežava kretanje i manevar i što svaki pokret donosi nečiju smrt. Pitanje je kako i da li će se pomoć probiti do zatrpanih vojnika. „Bilo bi pogubno za sve nas da ostanu živi zatrpani u toj kući, 'grobnici' na Paštriku.“

Na Komandno mesto dolazi Drecun. Iznenađen sam, jer sam mislio da je na Paštriku. Pozdravlja se sa svima i kaže da je došao da preda „materijale“ za Beograd. Vidim da nije informisan o poslednjim događajima. U tom trenutku ponovo se javlja Konjikovac i referiše Lazareviću da je počelo spasavanje zatrpanih vojnika. Objašnjava da su pronašli rupu koju proširuju rukama i izvlače vojnike koji nisu ranjeni. „Ima nekoliko povređenih, ispod betonske ploče, koju ne možemo da podignemo. Čekamo da stigne mašina iz Prizrena. Ima pet-šest poginulih. Ne znam tačan broj. Uništeno je i desetak vozila koja su prevozila municiju do jedinica na prvoj liniji. Izvestiću o novim saznanjima“, završava Konjikovac.

Ubrzo zatim javlja se i Delić. Kaže da je situacija po dubini odbrane bataljona složena, i da se „prva linija“ dobro drži. Na putu za Šeh Mahalu avijacija je uništila dve cisterne sa vodom i neprekidno bombarduje jedinice. Lazarević još jednom naređuje da se zatrpani vojnici moraju po svaku cenu izvući iz ruševina.

Situacija iz minuta u minut postaje sve dramatičnija i teža. Kažem glasno: „Sada je sve u rukama starešina i vojnika, herojskog Prvog motorizovanog bataljona 549. motorizovane brigade. Niko, pa ni mi, im ne može pomoći. Neprijatelj je podmukao i rešen da ubije sve naše ljude da bi se dokopao Prizrenskog polja. Da nije tako, zar bi za uništenje jednog bataljona angažovao strategijske bombardere. Zapamtimo svi u ovoj prostoriji da se gore, na toj planini, noćas vodi borba za život, za ljude i Kosmet. Gore se rešava ishod odbrane zemlje“.

Posada Karaule „Gorožup“

Prvi reaguje Drecun. Slomljen i potišten, pominje imena boraca koje je upoznao na Gorožupu, strahujući za njihov život. Skoro je zaplakao. Traži da odmah krene nazad za Prizren. Ne dozvoljavam. Odlažem to za sutra ujutro.

Događaji sustižu i „gaze“. U 18.30 časova sa tri projektila ponovo su gađani položaji Oklopnog bataljona 78. motorizovane brigade u rejonu sela Borovac, a u 18.45 osam avio-bombi palo je na položaj odbrane Druge tenkovske čete Oklopnog bataljona 549. motorizovane brigade u rejonu sela Pirane, jugoistočno od Orahovca. U 18.53 gađane su jedinice Mehanizovanog bataljona 252. oklopne brigade u rejonu jugoistočno od Orahovca, a u 19.00 repetitor na objektu Plačkovica, severozapadno od Vranja.

Na Gorožupskom pravcu avijacija ne prekida napade. U 19.25 časova sa šest projektila gađala je vatreni položaj Brigadne artiljerijske grupe „549“ u rejonu sela Vlašnja, zapadno od Prizrena. Deset minuta kasnije, sa dva projektila ponovljeno je dejstvo po jedinicama Drugog lakog pešadijskog bataljona 58. lake pešadijske brigade i repetitoru na objektu Brankovo brdo, kod Zubinog Potoka. U isto vreme sa šest razornih bombi srušena je zgrada Komande 492. vazduhoplovne baze, aerodromsko skladište ubojnih sredstava, Operativni centar i tehnička radionica.

Na Dnevniku najviše vremena posvećeno je bombardovanju specijalne bolnice za plućne bolesti, „Sanatorijum“, u jugoistočnom delu Surdulice. Sa lica mesta prikazani su stravični prizori nastradalih ljudi – starih, bolesnih i izbeglih iz Hrvatske, uz komentar da je grad bombardovan sa više projektila, od kojih su neki eksplodirali na objektima bolnice, u čijem krugu se nalaze i objekti „Doma staraca i nezbrinutih lica“ i zgrada kolektivnog smeštaja izbeglih i prognanih lica. Odmah posle bombardovanja bolnice, u pomoć su pritekli pripadnici Opštinskog štaba Civilne zaštite i veliki broj građana i vojnika. Zbog velikog razaranja, spasilačke ekipe teško dolaze do povređenih, koji se odmah transportuju u Zdravstvene centre u Surdulici i Vranju. Prema prvim izveštajima istražnih organa, poginulo je 13 lica, 38 je povređeno, a pet se vodi kao nestalo.

Dok se emituje prilog, posmatram Drecuna. Ovo je za njega još jedan šok, s obzirom da se radi o gradu u kome je odrastao i u kome živi njegova porodica.

Potresan prilog je i svedočenje građana o tragičnom razaranju Novog Pazara i ubijanju stanovnika, među kojima i malog Simić Marka, rođenog 1997. godine. Najveća razaranja stambenih zgrada i porodičnih kuća je u ulicama Stevana Nemanje i M. Jovanovića.

U prilogu o noćašnjim dejstvima NATO avijacije po postrojenjima za prenos električne energije navedeno je da je to do sada najrazornije dejstvo po kapacitetima Elektroprivrede Srbije, u kome su potpuno uništene tri najveće i važne trafo-stanice u Termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, Nišu i Novom Sadu. Raketiranjem dalekovoda Obrenovac – Beograd prekinuto je snabdevanje većeg dela Beograda i delova Vojvodine, dok su Niš i centralni deo Srbije ostali bez struje. U toku napada na Beograd, jedna žena je poginula u Ripnju, a oko 20 civila je povređeno. U Nišu su ponovo, sa pet avio-bombi, od kojih jednom kasetnom, bombardovana postrojenja „Elektro-istok,Niš-2“.

U drugom delu Dnevnika preneta je informacija da je najgledanija televizija, „Bi-Bi-Si“ u udarnom terminu prenela izveštaj o bombardovanju Varvarina, u kome je rečeno da je „uništen most koji je glavna komunikacija između Srbije i Kosova.“

Ovu laž i besmislicu demantovao je sa lica mesta reporter Skaj-Njuz-a,Tim Maršal, izjavom: „Još jedan most manje – još jedna greška više. Most u Varvarinu je veoma čudna meta. Uglavnom ga koriste pešaci, jer je uzan i ne može da služi za prolaz tenkova. Mrtvačnice su pune, a scene isuvišne stravične da bismo ih prikazali“.

Bio je ovo najbolji primer kako mediji o jednom istom događaju imaju različit pristup, što samo potvrđuje da u svetu ne razmišljaju svi kao čelnici Alijanse, i da je istina samo jedna.

O događajima na Paštriku nije bilo izveštaja u Dnevniku. Drecun nije stigao da pripremi materijal.

Posle Dnevnika, pre 21.00 čas, odlučujem da napustim Komandno mesto „Grand“. Avijacija počinje da bombarduje Kasarnu „Kosovski junaci“. Bombardovanje traje do 21.50 časova. Neposredno pre polaska za Gračanicu dobijam izveštaj iz Komande Niškog korpusa da je predgrađe Vranja, Buniševce, bombardovano sa 14 razornih projektila. Prema proceni generala Nikolića, avijacija „traži“ lansere raketnog sistema R-65 „Luna“, koji nisu na položajima.

Na putu za Gračanicu ponovo se događa „slučaj“ da avijacija gađa Kasarnu „Kosovski junaci“. Međutim ovoga puta naša kolona je kod sela Ajvalija, dva kilometra od Gračanice. Na Komandnom mestu “Kišnica“ pukovnik Stefanović Radojko, operativac Korpusa, izveštava Lazarevića da dejstva avijacije na Paštriku još traju. U 20.22 časa gađani su vatreni položaji Brigadne artiljerijske grupe „549“ i selo Vlašnja, istočno od Prizrena, na koje je bačeno šest razornih projektila, a neposredno pre našeg dolaska, u 2.,04 časa, sa dva projektila gađano je selo Gorožup. Avijacija je počela da koristi osvetljavajuće bombe.

Dejstvo strategijskog bombardera B-52 po selu Planeja

Lazarević razgovara sa Delićem koji ga izveštava da je iz ruševina izvučeno 17 vojnika i tri teža ranjenika, koji su smešteni u zaklone i vrtače, na obali Belog Drima. U toku je evakuacija ranjenih vojnika u Prizrensku bolnicu. Međutim, poginuli borci su još pod ruševinama i njihovo izvlačenje počeće odmah po svanuću. Položaje na graničnoj liniji jedinice uspešto brane, a sve jedinice su popunjene municijom i hranom.

''Drugovi! Ne možete da shvatite kakav fanatizam izbija iz tih hordi. To nisu ljudi, normalni vojnici, to su zveri. Nerazumno je sa kojom mržnjom kidišu na naše vojnike“, javlja se Drecun, i nastavlja da objašnjava: „Ima drogiranih, pijanih i ludih, koji jednostavno srljaju u smrt. Video sam i crnce i mudžahedine među njima. Uz urlike i dreku uspevaju da se probiju i do 30 metara od naših rovova, ali ih naši vojnici dočekuju minama razornog usmerenog dejstva. Mine ih na tom odstojanju jednostavno pretvaraju u meso i prah. Ni to ih ne sprečava da nasrću. Imaju na desetine i stotine mrtvih, i ranjenih koji urliču od bolova, ali to ne utiče na naše junake. Provociraju vojnike povicima 'gde ste četnici, dođite da vas koljemo'. Ej, ljudi, to treba videti i preživeti. Ja ne znam kako da opišem naše golobrade borce koji sve to gledaju, slušaju i doživljavaju, ali ne uzmiču ni korak nazad. Stariji i iskusniji dobrovoljci su sa njima i svojim ponašanjem im podižu moral. Siguran sam da će izdržati i neće dozvoliti teroristima da uđu na Kosmet. Spremni su da svoje živote polože na granici, pa i da svojim mrtvim telima spreče prodor na svetu srpsku zemlju“, objašnjava Drecun.

Zadubljen u njegovu priču, osećam kako mi se koža ježi. Prekidam ga rečima: „Drecune, ti i Toma ste jedini koji ste to doživeli i zabeležili. Naročito ti. Imaš veliku obavezu da se tim junacima odužiš, tako što ćeš napisati samo istinu o njima, njihovom herojskom držanju i o događajima na Paštriku, koji predstavljaju najteže trenutke i dane tokom agresije NATO. Zabeleži njihova imena, nadimke, imena roditelja, žena i devojaka, o kojima pričaju u tim teškim trenucima. Zabeleži i nešto veselije, o njihovom druženju, osim o životu u krvavim rovovima i užasnim ratnim scenama. Oni ne smeju da se zaborave. Svi znamo da se vojnici posle rata zaboravljaju i odbacuju kao 'popušena lula'. Nemoj to da dozvoliš“.

Poslednji udar iz vazdušnog prostora, četvrti, agresorska avijacija izvršila je u 23.55 časova sa četiri projektila po Kasarni „Kosovski junaci“ u Prištini. Ne znam više šta gađaju tamo.

Konačno, stiže „Vanredni borbeni izveštaj“ iz Komande 549. motorizovane brigade. Kada ga je pročitao, Lazarević ga daje meni. U njemu pukovnik Delić izveštava o događajima koji su mi bili poznati. Ono što mi je važno, još nema tačne podatke o gubicima i pretpostavlja da ima oko desetak poginulih, a siguran je da ima 35 ranjenih, od kojih tri teže. U vezi s tim, izveštava da će u toku sutrašnjeg dana, sa početkom u 4.00 časa, ranjeni vojnici biti prebačeni u Vojnomedicinski centar Priština i traži da se obezbedi sanitetski autobus za njihovo prevoženje u Vojnu bolnicu Niš.

Razgovaram sa načelnikom Štaba, Stojimirovićem, pre nego što ću zvati Operativni centar ŠVK. Informišem ga o događajima na Paštriku, a on me izveštava da je rukovodsvo opštine Čačak za sutra pozvalo građane na „antiratni miting“. Tražim da preduzme mere i da organi bezbednosti ispitaju pozadinu tog mitinga. Izveštava i da su stabilizovane veze u Armiji i da je do prekida dolazilo zbog intenzivnog izviđanja i ometanja sistema veza, koje je bilo usmereno na zonu Armije. Bez obzira na to, u toku dana su obrađena 824 telegrama, od kojih 495 polaznih i 329 dolaznih.

O funkcionisanju pozadinskog obezbeđenja referiše pomoćnik, general-major Mladenović. Ocenjuje da na nivou Armije funkcioniše bez problema i naglašava da je veliki utrošak protivpešadijskih mina – 300 komada i ručnih bombi – 110 komada zbog događaja na Paštriku. Na kraju referiše da su u jedinicama Armije u toku dana na opravci materijalno-tehničkih sredstava angažovane 33 ekipe sa 116 mehaničara i da Tehnička uprava ŠVK rešava zahtev Komande Armije za popunu 850 guma za 18 tipova vozila.

U zbirnom „Pregledu događaja“ za ovaj, šezdeset deveti dan agresije, zapisano je, da je avijacija gađala jedinice i objekte u zoni Armije sa 360 raznih projektila i avio-bombi, što je više za 70 u odnosu na jučerašnji dan. Od toga su 340 raznih projektila, raketa i avio-bombi, a ostalo četiri kasetne, šest svetlećih bombi i 10 puta topovi 30 mm „Vulkan“.

Gađano je 27 naseljenih mesta, sedam saobraćajnica, tri repetitora, jedan civilni aerodrom, dva mosta, jedan predajnik i dva energetska postrojenja – u Obrenovcu i Nišu. U napadu avijacije agresora u zoni Armije poginulo je 20, a ranjeno 88 civila.

Pored civilnih, gađano je 15 vojnih objekata, od kojih četiri kasarne, dve karaule, dva skladišta, jedan poligon – strelište i šest vatrenih položaja i rejona rasporeda jedinica.

Najviše projektila i avio-bombi bačeno je na jedinice Prištinskpg korpusa – 280, i to na 13 naseljenih mesta, od kojih na tri grada – Priština, Peć, i Prizren, i na osam vojnih objekata, od kojih su neki gađani tri do pet puta.

Na zonu i jedinice Niškog korpusa bačeno je 60 projektila i bombi, na 14 naseljenih mesta, od kojh na šest većih gradova – Niš, Leskovac, Vranje, Vladičin Han, Pirot i
Surdulica, dva zdravstvena i sedam vojnih objekata.

U toku dana, prema pristiglim izveštajima, život je izgubilo 18, ranjena su 73 i nestalo jedno lice.

Za štampu pripremio

Boško Antić, kontraadmiral u penziji