Nisu devizne rezerve smanjene, već uvoz raste

25.05.2019. god.

Pad pokrića uvoza deviznim rezervama nije nastao zbog pada rezervi, već zbog višeg uvoza, ali ne uvoza potrošne robe, kako je bilo ranije, kaže guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković

„U pitanju je investicijama pokrenut uvoz, odnosno uvoz opreme i repromaterijala koji doprinose rastu industrije kao pokretača privrednog rasta”, ističe Tabaković i izjavi za Tanjug.

Povodom tvrdnji pojedinih analitičara da su „u periodu od 2013. do početka ove godine devizne rezerve NBS, prema mesečnom uvozu, sa osam puta smanjene na pet puta”, guvernerka podseća da su na kraju 2018. godine bruto devizne rezerve bile na nivou od 11,3 milijarde evra.

„Takođe, treba imati u vidu da je uvoz u prethodnom periodu porastao u velikoj meri zbog rasta cena energenata, koje su podigle njegovu nominalnu vrednost, kao i većeg količinskog uvoza zbog većih potreba privrede, ali i perioda remonta rafinerije…sve ono što je NBS više puta isticala”, dodaje Tabakovićeva.

Ukazujući na konstantno veći priliv stranih direktnih investicija kojima se, kako ističe, četiri godine za redom u potpunosti pokriva deficit tekućeg računa, Tabakovićeva dodaje da to znači da „praktično nema potrebe za novim eksternim zaduživanjem zemlje za pokriće deficita tekućeg računa”.

„Zato je i relevantnost pokazatelja pokrića uvoza deviznim rezervama manja, ali ga svakako treba pratiti. Dodatno, smatra se da su devizne rezerve na adekvatnom nivou ako pokrivaju tri meseca uvoza robe i usluga, a sada je taj procenat gotovo dvostruko veći od standarda”, kaže Tabakovićeva.

Naglašava da ono što se još previđa, a možda je najvažnije, jeste struktura deviznih rezervi u pogledu njihove „upotrebljivosti”, odnosno stvarne mogućnosti za korišćenjem u slučaju eventualnog eksternog šoka – razlika između bruto i neto deviznih rezervi.

„Neto devizne rezerve su ono što je NBS i državi stvarno na raspolaganju. Razliku između bruto i neto rezervi čine obaveze prema bankama po osnovu devizno izdvojene obavezne rezerve, kao i obaveze prema MMF, koje su ranije bile značajan deo rezervi, a sada ih nema”, objašnjava guvernerka.

Kao primer navodi da su krajem 2011. godine, iako su bruto rezerve bile na nivou od 12,1 milijardi evra, neto devizne rezerve iznosile činile svega 55 odsto ukupnih rezervi sa iznosom od svega 6,7 milijardi evra.

Obaveze prema bankama po osnovu devizne obavezne rezerve, kako precizira, iznosile su 3,6 milijarde evra, dok su obaveze prema MMF iznosile 1,6 milijardi evra.

„Neto devizne rezerve povećavaju se iz godine u godinu, u najvećoj meri po osnovu aktivnosti NBS na deviznom tržištu – kupovinom deviza ili veoma opreznim pristupom u korišćenju deviznih rezervi, tako da su prema poslednjim podacima na nivou od 9,4 milijarde evra, odnosno čine preko 80 posto ukupnih rezervi”, kaže Tabakovićeva.

Naglašava da su neto devizne rezerve povećane za 2,8 milijardi evra, ili za preko 40 procenata, sa 6,6 milijardi koliko su iznosile krajem 2012. na sadašnih 9,4 milijarde evra.

„Samo ova dva pokazatelja ukazuju jasno na to u kojoj meri je 'snaga', odnosno upotrebljivost deviznih rezervi ojačana od 2013. godine”.

Obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu, napominje Tabakovićeva, nema još od 2016. godine, a devizna obavezna rezerva banaka je smanjena i trenutno iznosi oko dve milijarde evra.

„Ceo esej bi se mogao napisati i o tome s kojim odlivima sa deviznog tržišta smo se susretali u periodu 2013-2016. godine i kakvim turbulencijama su Srbija i NBS bile izložene iz međunarodnog okruženja. U tom periodu stabilnost je očuvana, a devizne rezerve su korišćene oprezno i pametno, tako da sada nemamo problem njihove visine”, konstatuje guvernerka.

Prema njenim rečima, u poslednje dve godine rezerve povećavamo u ambijentu snažnijeg razduživanja države u deviznom znaku, na domaćem i međunarodnom tržištu.

„I pored toga što se devizna sredstva iz rezervi koriste za te svrhe, rezerve su veće nego ranije, a prilivi u njih zdravi i dugoročniji. Da li posle svih analiza i svega navedenog neko misli da se i povećanje zlata u rezervama radi bez unapred pripremljene detaljne analize svih aspekata na tržištu i potencijalnih rizika i prednosti?”, upitala je na kraju u izjavi za Tanjug, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Tanjug / Politika

Izvor
foto: Foto: Ruslan Krivobok / RIA Novosti/ vostok.rs