RT: „Potpuna laž“: SAD se nikada nisu potrudile da osiguraju „sakofag“ nuklearnog otpada u Pacifičkom regionu

18.05.2019. god.

Izvor: Vostok / RT

SAD nisu uspele da spreče curenje iz privremenog skladišta nuklearnog otpada "Runit Dum" u okean, ostavljajući stanovnike Enevetak atola na Maršalovim Ostrvima i radnike na obezbeđenju uklanjanja posledica sa nizom zdravstvenih problema.

"U toj kupoli nikada nije bilo nikakvih obloga", rekao je Ernest Dejcis, nekadašnji radnik na uklanjanju posledica, tvrdeći da američka vlada očigledno nikada nije planirala da zameni privremenu kupolu sa stalnom zaštitnom strukturom koja bi bila pravilno zapečaćena od zračenja i curenja.

„Niko nije rekao ništa o tome da se vratimo i uklonimo ili učinmo trajnim. Rečeno nam je da je to trajno."

“Ne mislim da je ikada [namera američke vlade] bila da dodatno očisti ostrvo. To je bilo preskupo”, rekao je za RT Bruk Takala Abraham, koji živi na Maršalovim Ostrvima.

Sjedinjene Američke Države su detonirale 43 atomske bombe oko Maršalovih Ostrva 1940-ih i 50-ih godina. Visoko kontaminirani ostaci koji su ostali nakon testiranja oružja, bačeni su u krater bombe širine 100 metara na atolu Enevetak. Američki vojnici su je zapečatili betonskom kapom kako bi stvorili strukturu zvanu "Runit Dum". Rad je, međutim, sproveden bez ikakve adekvatne bezbednosne procene za ljude koji su radili na čišćenju.

"Oni ljudi koji su bili uključeni u čišćenje ... nisu dobili odgovarajuću zaštitu od radioaktivnih elemenata", rekao je Abraham.

Štaviše, vlada se nikada nije ni potrudila da prouči dugoročne zdravstvene probleme onih koji su izloženi radijacijskom otpadu.

„Nije bilo studije zračenja na nas. Neki su odlazili sa ostrva davali urino i pretpostavljam da su ga trebali testirati”, priseća se Dejvis, koji je otišao pre završetka projekta.

“Neki od dozimetara koji su nam dati, jednostavno nisu radili. Tako da ne možemo reći da je rađena bilo kakva studija o radijaciji. Nakon trogodišnjeg procesa dekontaminacije koji je započeo 1977. godine, američka vlada proglasila je južna i zapadna ostrva na atolu dovoljno bezbednim, što je omogućilo stanovnicima Enevetaka da se vrate, a radnici na čišćenju da se vrate kući. Međutim, ljudi koji sada žive na ostrvu kažu da je kupola počela da curi skoro odmah nakon što su inženjeri otišli.

“Otpad je oduvek cureo. Čišćenje čitavog atola nije bilo kompletno”, pre nego što je stanovništvu bilo dozvoljeno da se vrati, rekao je Abraham za RT.

"To je samo deo radijacije koja postoji na atolu. Velika količina otpada je bačena direktno u okean. Otpad je bačen i u otvorene jame na drugim ostrvima."

To je samo deo radijacije koja postoji na atolu. Velika količina otpada je bačena direktno u okean. Otpad je bačen i u otvorene jame na drugim ostrvima.

Tokom godina, stanovništvo Enevetka počelo je da oseća štetne efekte zračenja. “Radijacija utiče na nas svakodnevno. Imamo mnogo bolesti u našoj zajednici od raka do oslabljenog imunološkog sistema, kao i drugih nezaraznih bolesti”, objasnio je Abraham.

"I još uvek se bore sa transgeneracijskim efektima zračenja."

"Većina nas je dobila neku vrste bolesti, bez obzira da li je rak. Mnogi od nas imaju perifernu neuropatiju na nogama, a da nisu dijabetičari", podsetio je Dejvis, dodajući da su mnogi od oko 8.000 ljudi koji su uključeni u proces dekontaminacije umrli. "Rekli su nam da nećemo više biti izloženi radijaciji osim možda dva ili tri rendgenska snimka godišnje, što je bila potpuna laž."