Papa u Skoplju: Ljudi danas žive u virtuelnom svetu, zaboravljajući na stvarnost

08.05.2019. god.

Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja je tokom svoje posete Severnoj Makedoniji odaslao iz Skoplja poruke mira, suživota i veće ljubavi prema Bogu i ljudima.

Papa je iz Bugarske doputovao u Skoplje, gde su ga hlebom i solju dočekali makedonski predsednik Đorđe Ivanov, koji odlazi, i premijer Zoran Zaev.

Po dolasku je najpre razgovarao sa predsednikom Ivanovim i premijerom Zaevim u vili Vodno, a zatim se u Spomen-kući Majke Tereze sastao sa verskim liderima.

Papamobilom se potom odvezao do Trga Makedonija, gde ga je dočekalo oko 15.000 ljudi iz Severne Makedonije i susednih zemalja, ponajviše iz Hrvatske, a među njima je bila i nekadašnja hrvatska premijerka Jadranka Kosor.

O prvoj poseti jednog pape Severnoj Makedoniji izveštavalo je 300 novinara iz celog sveta.

Zvuk orgulja je najavio dolazak pape Franje, dok je vetar širio miris tamjana, preneo je skopski „Kanal 5“. Misa je trajala gotovo dva sata.

U svojoj poruci papa je pomenuo savremeni način života koji nas je, kako je rekao, učinio zatvorenicima.

Prema njegovim rečima, ljudi danas žive u virtuelnom svetu, zaboravljajući na stvarnost. Neosetljivi su, kaže, i ravnodušni.

Tokom susreta sa makedonskim zvaničnicima papa je rekao da su posebne karakteristike Severne Makedonije njeno multireligijsko i multietničko društvo i nastojanje što bržeg integrisanja u Evropsku uniju.

Papa je rekao i da sve zemlje Zapadnog Balkana, uz poštovanje osnovnih ljudskih prava i različitosti, treba da budu članice EU.

Poglavar Rimokatoličke crkve je izrazio zahvalnost vlastima u Skoplju za prihvat velikog broja migranata, što je, kako je ocenio, na delu pokazana solidarnost u teškom trenutku za one kojima je bilo potrebno.

Predsednik Severne Makedonije Đorđe Ivanov, koji odlazi, tokom susreta sa papom Franjom u vili Vodno je istakao da je poseta poglavara Rimokatoličke crkve toj državi došla u trenutku kada je makedonsko društvo duboko podeljeno, a makedonska država teško ranjena zbog neispunjenih obećanja i očekivanja, te razbijenog poverenja u međunarodnu zajednicu.

Ivanov je u obraćanju papi Franji umesto ustavnog imena te države koristio termin Republika Makedonija.

Informišući poglavara Rimokatoličke crkve o trenutnoj političkoj situaciji, Ivanov je ocenio da je ona neizvesna.

Rekao je i da bi papina poseta mogla da pomogne u, kako je kazao, u duhovnoj obnovi zemlje.

„Dekadentna blokada na našem evropskom putu dovela je do političkih i moralnih kriza koje su smanjile naš duhovni imunitet i narušile istinite i trajne vrednosti. Crkva i džamija služe za zloupotrebe kao graničari, tvrđave za obeležavanje i odbranu zamišljenih teritorija, kao da zaboravljaju da smo svi ljudi bez obzira na našu veru“, rekao je Ivanov.

Premijer Zoran Zaev je posetu prvog čoveka Rimokatoličke crkve i države Vatikan ocenio kao istorijsku i kao veliko priznanje za Makedoniju i njenu ulogu koju je dobila u globalnoj zajednici progresivnih zemalja.

„Vatikan, Evropa i ceo svet prepoznali su vrednosti, lepotu različitih kultura, etničkih zajednica i religija koje žive u jednakom društvu za sve“, rekao je Zaev na konferenciji za domaće i strane medije povodom papine posete.

Istakavši da je papina poseta Severnoj Makedoniji snažan podsticaj i podrška za sve građane, rekao je Zaev.

„Poseta pape Franje nije rezultat mitologije. Njegova poseta je odraz povoljnog vremena, zahvaljujući istorijskim vezama iz ranog hrišćanskog perioda kada je papa Adrian Drugi blagoslovio i posvetio religiozne knjige braće Svetog Ćirila i Metodija, sa kojima je kasnije postalo hrišćanstvo slovenskih naroda u Evropi“, rekao je Zaev.

Inače, današnji dan je u Makedoniji proglašen neradnim i sve je bilo podređeno poseti poglavara Rimokatoličke crkve.

Bezbednosne mere su bile podignute na najviši nivo. Na Trg Makedonija, gde je papa održao misu, ulazilo se sa ulaznicama, a na ulazima je građanima oduzimano sve što bi moglo da predstavlja opasnost ili da bude zloupotrebljeno, od četki za kosu, do voća i flaša sa sokovima.

Tokom održavanja mise 27 građana je potražilo medicinsku pomoć.

Tanjug