Borac bez straha pre 20 godina otrčao u legendu

07.05.2019. god.

U 18.55 časova u Operativni centar Prištinskog korpusa stigla je informacija da je kod sela Kačikol, 6. maja, poginuo slavni atletičar Goran Raičević, rođen 26. juna 1963. godine u Kruševcu. Bio je u 3. bataljonu 354. pešadijske brigade i od prvog dana istakao se hrabrošću. Poginuo je kao pripadnik izviđačke jedinice koja je u pratnji komandanta bataljona išla na zadatak. Vozilo u kome se nalazio Goran sa drugovima naišlo je na zasedu terorista, koji su posle ispaljene mine iz ručnog bacača, otvorili jaku vatru iz pešadijskog i snajperskog oružja. Tom prilikom su smrtno pogođeni Goran i vozač, a osam vojnika je teško ranjeno.

Goran Raičević poginuo je mesec dana po dolasku na Kosovo i Metohiju. Prema izjavi komandanta jedinice odbio je da ide na odmor. Ostao je u jedinici i poginuo braneći svoju zemlju. Otišao je u legendu kao hrabri Rajko, kako su ga drugovi zvali, i veliki atletski as.

Oženjen je Jelenom, takođe atletičarkom, sa kojom ima blizance - kćerku Katarinu i sina Nikolu.

„Sećam ga se i kao dečaka“, kaže komandant Treće armije general-pukovnik Nebojša Pavković, „koji je pobedio na krosu 'Politike' i kasnije kada je, kao atletičar 'Partizana', pobeđivao na ovom i drugim krosevima i uličnim trkama u gradovima širom Jugoslavije.

Pod utiskom sam saznanja o pogibiji atletskog asa Gorana. Prisećam se razgovora sa načelnikom Štaba Treće armije generalom Ljubišom Stojimirovićem koji me je informisao o dolasku vojnog obveznika Raičevića na Kosovo i Metohiju, u sastav 354. pešadijske brigade. Odazvao se pozivu na mobilizaciju 8. aprila 1999. godine, iako je imao mogućnost da kao vrhunski sportista bude oslobođen. Pored toga, bio je u timu za učešće na maratonu u Grčkoj. Između nacionalnog sportskog dresa i unoforme Vojske Jugoslavije izabrao je uniformu i otišao na ratište. Zapisane su reči koje je tom prilikom izgovorio: 'Kako da ne odem, šta bi rekli moji iz Strojinaca, da sam kukavica, da sam izneverio svoju decu, svoj narod i sebe. Idem, jer mi je to dužnost“.

Kontraadmiral u penziji, Boško ANTIĆ