Poklon ruskih brodograditelja dopao se Englezima

Legendu Kraljevskih vojno-pomorskih snaga Britanije - čuvenu krstaricu Belfast, restaurirali su ruski brodograditelji. Oni su postavili na brodu nove jarbole. Prema proračunima britanske strane, rekonstrukcija je koštala preko 300 hiljada funti sterlinga. Ali Engleze ona neće koštati ni penija. Remont broda je znak zahvalnosti Rusije za pomoć koju je Velika Britanija ukazala za vreme Drugog svetskog rata. U tim teškim godinama Kraljevska flota je organizovala severne konvoje, koji su dostavljali preko Arktika vojni teret i hranu za SSSR.
 

Laka krstarica Belfast je jedini artiljerijski brod u Evropi koji je očuvan od tog rata. Izgrađena je 1938. godine. Za vreme Drugog svetskog rata bila je jedan od najboljih borbenih brodova sveta. Početkom 70-ih godina prošlog veka postala je muzej, našavši večno sidrište na Temzi u Centru Londona.
 

Ali vreme ne štedi vojne relikvije. Po priznanju engleskih muzejskih radnika, trup broda skoro je u potpunosti pojela rđa, a jarbolimi se umalo nisu srušili. Novac za obnovu, a to je skoro pola miliona dolara, nikako se nije nalazio. Rusija je smatrala da je njen dug da pomogne svojim saveznicima ih antifašističke koalicije. Obnovom jarbola pozabavili su se tručnjaci Peterburškog preduzeća Severno brodogradilište. Oni su morali po arhivskim crtežima da naprave lake, skoro čipkane, konstrukcije galvnih rabola, govori u intervjuu za Glas Rusije glavni tehnolog Severnog brodogradilišta Jevgenij Ponužaev:
 

Osobenost se sastojala u tome što smo svu dokumentaciju dobili u engleskim djumima. Dalje sve to je bilo prevedeno u ruski metrički sistem, razrađeni su novi crteži, pripremljeni detalji i izvršeno je sklapanje. Što se tiče montaže novih jarbola, oni nisu mogli da se postave odmah, pošto je bilo potrebno demontirati stare. A za čitavo vreme ekpluotacije vrlo snažno su korozirali. I nisu mogli u potpunosti da se skinu u jednom mahu. Na kraju smo morali da ih režemo u malim delovima i da postepeno skidamo dizalicom.
 

Po rečima inženjera, ništa manje teškoća izazvala je i operacija transporta novih jarbola visokih 20 metara. Morala je da bude izrađena složena konkstrukcija po delovima. I zatim kao Leko kockice sve da se sklopi na mestu. Ipak, bez podizanja Tauer-bridža nije moglo. Previše su veliki bili fragmenti peterburških jarbola. Nesumnjivo, tako veliki radovi nisu ostali neprimećeni, nastavlja Jevgenij Ponužaev:
 

Naravno, svi radovi su se vodili na otvorenim delovima krstarice i izazivali su živo interesovanje kako građana, koji su se nalazili na obali, tako i turista koji su u to vreme plovili parobrodima po Temzi.
 

Između ostalog, u periodu radova ploveći muzej nije zatvaran i primao je na palubu mnogobrojne turiste. Mnogi od njih su isticali usaglašeni rad ruskih i engleskih remontnih radnika. Čak čuvena jezička barijera nije mogla da naruši grafik radova na obnovi. Rusi i Englezi su razgovarali jezikom gestova. Britanci su se pokazali gostoljubivim domaćinima, i posle nekoliko dana rada prema majstorima sa Neve počeli su da se ophode sa velikim poštovanjem, kaže glavni tehnolog Severnog brodogradilišta Jevgenij Ponužaev.
 

Na molbu britanske strane, postavljanje jarbola bilo je završeno dve nedelje pre prvobitno prijavljenih rokova. I 19. oktobra, održano je svečano otvaranje obnovljenog Belfasta. Svi koji su gradili i montirali nove jarbole uvereni su da je posao odlično ispao. A kako ga ne bi urekli, pred postavljanje jarbola, po davnašnjoj pomorskoj tradiciji, ispod osnove radnici su postavili monete: ruskre rublje i britanske funte. Mornari smatraju da će ovaj dobar znak doneti uspeh čuvenoj krstarici.