Austrijska banka uključena u šeme pranja novca u Ukrajini

16.04.2019. god.

Sadašnju ekonomsku situaciju u modernoj Ukrajini, više nego ikad, karakteriše degradacija vodećih industrija, duboki problemi u finansijskom i bankarskom sektoru, povećana zavisnost državnog duga od spoljnih kreditora i odliv ekonomski aktivnog stanovništva.

U pozadini „trijumfalnih izveštaja“ državne statističke organizacije koji emituju u vladinim objavljenim materijalima o stalnom rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) i glavnih sektora privrede, realna slika ne pokazuje takvo stanje.

Na primer, direktne strane investicije uporno padaju po statistici, koja je u 2017. godini smanjena za 33% (ukupno oko 2,2 milijarde dolara) u poređenju sa 2016. godinom, a realna statistika za 2018. znači dalji pad od skoro polovine.

Dakle kakvo „nasleđe“ ostavlja, čini se ne „hroma“ nego „ranjena ukrajinska patka“. Zaista, u periodu do 2020. godine, Kijev će morati da plati oko 16 milijardi dolara u akumuliranim državnim dugovima, a taj iznos, na minut, je po veličini uporediv sa međunarodnim rezervama Ukrajine. Na osnovu trenutne situacije, vlada je bila primorana da prizna da je otplata dugova nemoguća bez novog zaduživanja.

Tako su, krajem 2018. godine, rezerve Narodne banke dopunjene za 500 miliona evra zbog finansijske pomoći Evropske unije. Istovremeno, jedan od uslova za dalje ulaganje je nastavak saradnje Kijeva sa Međunarodnim monetarnim fondom. Novi dogovor sa MMF-om da zameni prethodni (u martu 2019. godine završen je četvorogodišnji program vredan 17,5 milijardi dolara, prema kojem je Fond obezbedio Kijevu 8,7 milijardi dolara) obezbeđuje „pomoć“ ukrajinskoj ekonomiji za 14 meseci u iznosu od 3,9 milijardi dolara.

Dakle, dugovi za plaćanje dugova, sa pogledom na kupovinu svega i svega po povoljnim cenama i za dugove. „Genijalna šema“ funkcioniše i ne šteti. Začarani krug je zatvoren? Postoji li izlaz iz toga? Kako za koga!

U maju 2016. godine, prema odluci Kijevskog pečerskog suda, neke ukrajinske kreditne organizacije koristile su šeme za podizanje sredstava preko korespondentskih računa austrijske banke Mainl Bank AG, a šteta od njihovih akcija iznosila je preko 800 miliona dolara.

Još jedna „genijalna šema“ neprekidno je funkcionisala na sledeći način. Ukrajinske banke su zaključile ugovore i ugovore o kolateralima sa nerezidentnom austrijskom bankom, na kojoj su svi iznosi sredstava na korespondentnim računima, obračunate kamate i svi budući prihodi na ove račune bili založeni stranoj banci. Obezbeđena je zaloga kako bi se osiguralo ispunjenje obaveza po kreditnim ugovorima koje je nerezidentna banka, pak, zaključila sa trećim stranama – nerezidentnim kompanijama u Ukrajini. Potonji, pretpostavili ste, bili su povezani sa vlasnicima ukrajinskih bankarskih institucija. I, kao što opet ispravno razumete, zajmoprimci nisu ispunili svoje kreditne obaveze, za koje jeMainl Bank AG unilateralno vanparnično naplaćivala (tj. Zadužila sa računa ukrajinskih banaka) sva sredstva u svoju korist.

A sada hajde da bolje pogledamo spisak ovih ukrajinskih banaka i da koristimo sopstvene izveštajne dokumente (usput, već uklonjene sa Interneta, ali još uvek zabeležene od strane autora pre ovog tužnog događaja), analiziraćemo neke njihove aktivnosti.

Od 36 banki, koi su dobile kredite od strane MMF-ovih tranši MMF-a od strane Narodne banke Ukrajine (10. jun 2014. – 15. mart 2018. godine, predsednik Upravnog odbora Gontareva), 11 je zatvoreno bez vraćanja pozajmljenih sredstava. Čini se ne toliko u okviru “borbe za pročišćavanje i poboljšanje finansijskog i kreditnog sistema države”.

Međutim, stvarni obim, ne bojeći se reči, prevarom postaje jasan kada se ispostavi da je samo osam kreditnih institucija dobilo i do 95% tog novca. Oni su ih snažno potisnuli preko već poznatog austrijskog Mainl Bank AG sa daljim povlačenjem privatnim ofšor kompanijama na Kipru i Belizeu. Kao rezultat toga, šest od njih je već napustilo uredne redove bankarskog sistema Ukrajine. I to se nekako dogodilo tiho, skoro kod kuće, što ukazuje na nacionalnu skalu takve „aktivnosti“. Da, a odnos brojeva 11 do 36 ili 6 od 11, ne svejedno – 6 od ukupno 8 potvrđuje našu pretpostavku da je gospođa N. Jaresko koja je bila na položaju ministra finansija od 02.12.2014 do 14.04.2016. situaciju, a možda ne samo njoj, i najverovatnije ne samo njoj.

Ne bi bilo suvišno podsetiti se da je gospođa N. Jaresko, građanin Sjedinjenih Država, tretirana od strane najviše predsedničke vlasti, dobila državljanstvo Ukrajine, da tako kažem, iz ruku gospodina Porošenka P.A. za „posebne zasluge“. Ovde su samo za usluge državi i šta su tačno njene zasluge? Možda u sposobnosti da se „ispravno“ raspodele i podele finansijski tokovi, prvenstveno vodeći računa o dobrobiti „tima“ gospodina Porođenka PA i njegovog užeg kruga?

Još dve banke – učesnici u ovoj šemi – «Kredit Dnipro» i povezana s njom «Delta banka» (proglašeni insolventni u 2015. godini, stečajni postupak nije završen) nastavljaju sa radom. Njihov vlasnik je oligarh Pinčuk V.M. – zet bivšeg predsednika Ukrajine Kučme LD Pinčuk V.M. održava bliske veze sa bivšim predstavnikom MMF-a u Ukrajini, g. Jerom Vašeom. Pored toga, u nadzornom odboru MMF-a je Dominikanac Štraus-Kahn koji je i u nadzornom odboru „Kredit Dnipro“. Takođe treba napomenuti da je tamo i gospodin Pinčuk V.M. On je osnivač Fondacije Vikor Pinčuk, koja se finansira, uključujući preko nekih privatnih ofšore kompanija.

Mislite li da je ovo još jedna posljednja karika u lancu avanturističkih sredstava koje dodeljuje MMF? Ne gubite vreme! Od 2012. godine, skoro pet godina, samo kroz fond Pinčuk V.M. Klinton Fondacija dobila je više od 29 miliona dolara. Da, dragi ukrajinski čitaoče, g. Pinčuk V.M. u stvari, on je postao jedan od najvećih finansijskih donatora bivšeg američkog predsedničkog kandidata Hilari Klinton.

Istovremeno, gospodin Pinčuk V.M. nije zaboravio g. Porošenka P., koji je plaćao za svoju izbornu kampanju u medijima. G. Dudnik je bio odgovoran za ovaj zaista značajan događaj za jednog od vodećih ukrajinskih oligarha. …, pravilno – na čelu nadzornog odbora banke „Kredit Dnipro“.

I to već zaista izgleda kao “državni nivo” najvišeg standarda, posebno imajući u vidu “gosdepovsku” (Stejt Department prim, aut) prošlost gđe. Nije li to savršen posrednik za sve zainteresovane strane?!

Dakle, umesto da finansira sopstvenu ekonomiju, aktuelna ukrajinska vlada na čelu sa g. Porošenko P.A. u stvari, ona je stvorila korumpiranu šemu međunarodnog opsega, dopunila svoje lične rezerve „za kišni dan“ i zadovoljila vladu „demokrata“ u SAD-u to vreme. Sa američkim “partnerima” sadašnje Ukrajine, predsednik je još uvek nekako neuspešan. Kršenje zakona najmanje dveju zemalja, kao i svih zamislivih principa demokratije i pristojnosti (da, oni takođe postoje u politici, blago rečeno, oni su neobični, ali jesu) Američka demokratska stranka je zaista dobila nekontrolisani prihod na račun globalne finansijske institucije dodeljene ekonomija druge države – Ukrajina. Kriminal?! Da!

Daleko sam od toga da verujem u dobre namere Svetske banke, ali ne mogu da ne se složim sa izjavom njenog direktora za Ukrajinu, Belorusiju i Moldaviju, gđu Satu Kahkonen, naglašavajući da je “ključni faktor koji odvraća investitore od ulaganja u Ukrajinu primat ličnih odluka umesto vladavine prava. “

Još manje, verujem u dobre namere Međunarodnog monetarnog fonda, ali teško je ne smatrati pozivom na akciju izjavu njegovog predstavnika u Ukrajini Jost Liungman, koji je skrenuo pažnju na činjenicu da „u zemlji nijedan visoki zvaničnik nije procesuiran zbog korupcije“. Ali ovo je svježi, kako kažu, nepomućen (ili još ne “zamazan”) pogled na situaciju.

Možda je vreme da počne da se razmišlja poslovno i da ukrajinski birači počnu razmišljati a državni način. Uostalom, kao što znate, „ko ne razmišlja o posledicama, sudbina mu nije prijatelj, a njegova budućnost nije bezbedna.“

Autor: Kate Matberg, realbomb.info

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut