Drugi krug izbora u Ukrajini - udarac evropskoj demokratiji?

09.04.2019. god.

U Ukrajini je 31. marta održan prvi krug predsedničkih izbora. U prvom krugu, poznati glumac Vladimir Zelenski osvojio je 32% glasova, a drugo mesto zauze sadašnji šef države Petro Porošenko sa 16% osvojeni glasova. Treće i četvrto mesto zauzeli su Julija Timošenko (14%) i Jurij Bojko (10%). Zanimljivo, iako je većina stručnjaka predviđala da će Zelenski i Porošenko proći u drugi krug, malo njih je očekivalo ovakvu razliku.

Međutim, što se tiče podataka iz socioloških istraživanja, svi oni se toliko razlikuju da se nijedan od njih teško može smatrati objektivnim. Na kraju krajeva, ankete su isto sredstvo pritiska na birača, kao i druga izborna agitacija. Mnogi u prvom krugu neće glasati za očiglednog kandidata gubitnika, pogotovo ako je njihov broj tako velik, te će dati svoj glas za "manje zlo" u prvom krugu. Stoga nije iznenađujuće da su rezultati prvog kruga bili donekle neočekivani, pogotovo nakon jasno naručenih rezultata socioloških studija, koje su dale drugo mesto Juliji Timošenko i Juriju Bojku. Međutim, drugo mesto je sasvim sigurno zauzeto od strane sadašnjeg predsednika Ukrajine, Petra Porošenka.

Međutim, to nije sprečilo da 1. aprila, dan posle izbora, Timošenkova i Bojko daju zajedničko saopštenje da je Petro Porošenko prevarom zauzeo drugo mesto, te otišao u drugi krug izbora. U isto vreme, ukrajinska policija, iako je otkrila mnoga kršenja (vidi ilustraciju), međutim, “nije primetila” glavne šeme falsifikovanja izbora. I zaista, kako je Petro Porošenko, koji je na početku izbora po različitim i nedovoljno objektivnim anketama sa 8 na 12% glasova prikupio 16% glasova. Odgovor, po mišljenju njegovih protivnika je jednostavan i očigledan. On je uzeo od svakog predsedničkog kandidata po 1-2%, koristeći prethodno testirani algoritam za falsifikovanje i kupovinu glasova.

Ovo objašnjava olimpijsku smirenost Petra Porošenka i njegovog tima pre drugog kruga izbora. Algoritam je razrađen, a zadatak je da 21. aprila dobije pet do sedam odsto više glasova od konkurenta i zadrži vlast nad Ukrajinom još pet godina, a gospodinu Zelenskom je dodeljena uloga “kandidata protiv svih”, kako u prvom, tako i u drugom krugu. Tako i lavra Ronalda Regana, glumca američkih vesterna, koji je postao prvi predsednik Sjedinjenih Američkih Država, a zatim simbol američke pobede u Hladnom ratu, ne sija Vladimiru Zelenskom. Do 21. aprila čeka ga sepet kompromisnog materijala, uključujući brojne izjave stručnjaka o nesposobnosti Zelenskog da vodi zemlju, njegovu potpunu podređenost oligarhu Kolomojskom i, najverovatnije, njegove veze sa Kremljem. Ako razmislite o tome, zašto je on gori od drugih? Talentovani komičar koji je stvorio svoju malu medijsku imperiju, formirao je oko sebe tim glumaca i producenata, našao novac za najskuplji izborni video u istoriji - serijal "Sluga naroda", u kojoj je glumio nastavnika istorije, koji je postao predsednik Ukrajine samo na talasu protesta. Hoće li medijski biznismen voditi zemlju gore nego čokoladni magnat? I što je najvažnije, hoće li ga ljudi pratiti na Majdan, kao što je bio slučaj 2004. i 2014. godine? Očigledno, u sedištu Petra Porošenka, očekuju da neće te se pripremaju da 21. aprila u potpunosti pokrenu razrađeni algoritam masovne prevare, zasnovan na veoma jednostavnoj metodologiji.

Prvi metod je kupovina glasova uz pomoć piramide izbora. Osnova "piramide" izbora čine ljudi - šefovi okružnih uprava, direktori škola, policijski službenici i drugi vladini zvaničnici koji su angažovani na podmićivanju birača. Za potkupljivanje svakog glasača u prvoj fazi izdvojeno je 1000 grivni (40 evra). Samo podmićivanje se vrši putem registracije takozvanog sporazuma sa biračem. Nakon njegovog sklapanja, "glasaču" se izdaje (obično šalje poštom) plastična kartica sa njegovim imenom i "QR" kodom. Potom sledi njena aktivacija, nakon čega je podmićeni birač dobio prvi deo novca - 500 grivni (20 evra). Isto toliko mu je obećano nakon glasanja. Činjenica glasanja mora biti potvrđena istim "QR" kodom. Prema informacijama dostupnim ukrajinskim novinarima, sistem je raspoređen u oko 150 izbornih jedinica. Na osnovu gore navedenih podataka, lako je izračunati da je "piramida" dala Porošenku oko dva miliona glasova. Pored toga, pomoćnici Petra Porošenka, koristeći svoju moć, prisilili su regionalne novine da izdaju dodatna izdanja sa člancima koji su agitovali za Petra Porošenka. Objave ovih novina nigde nisu uzimana u obzir u smislu kršenja izbornog zakonodavstva Ukrajine. Na primer, tužilaštvo grada Čerkasi, otvorilo je krivični postupak protiv redakcije lista "7 dana" pod pritiskom pomoćnika Petra Porošenka, a koje je objavilo članak pod naslovom "Tomos - to sam ja", a u kojem se opisuje kako je Petro Porošenko lično organizovao prijem Tomosa koji priznaje nezavisnost Ukrajinske pravoslavne crkve.

Drugi način je da se promeni broj glasova korišćenjem elektronskog sistema brojanja „Izbori“. U delu izbornih komisija na dan glasanja bili su prisutni i pripadnici Službe bezbjednosti Ukrajine (SBU). Prema zvaničnoj verziji, oni su trebali da štite kompjuterski sistem “Izbori”. Međutim, prilikom prebrojavanja glasova i njihovog slanja putem kompjuterskih terminala u nacionalni sistem „Izbori“, službenici SBU-a, pod izgovorom da se osigura tajnost glasanja, izbacili su posmatrače iz prostorija u kojima se nalaze terminali. I šta su tamo radili, niko ne zna! Možda je promenjen broj glasova?

Treći metod je stvaranje lažnih servera za prebrojavanje glasova. Trik je da se organizuje takozvani "tunel", preko kojeg se podaci iz izbornih komisija ne šalju prvo na server Centralne izborne komisije (CIK), nego na lažni tranzitni server. Tamo se podaci o glasanju mogu ispraviti u korist jednog ili drugog kandidata. Nakon toga, tako uređeni podaci se šalju u CIK, koji "istininto" objavljuje falsifikovane rezultate.

Postavlja se prirodno pitanje zašto je, uz prisustvo takvih algoritama, štab Porošenka dozvolio toliku razliku između Porošenka i Zelenskog. Odgovor, međutim, leži na površini. Porošenko je biznismen i ne želi da troši novac i energiju. Dobio je upravo onaj rezultat koji je potreban. Nisu utvrđene značajne povrede, najbliži kandidat je 3% razlike glasova, a međunarodni posmatrači su videli sliku prilično pristojnih izbora. A takođe i određena nepredvidljivost izbora, koja se može u putpiunosti otpisati u drugom krugu ... - Pa, šta želite, Porošenko će reći nakon izbora, ljudi više vole da njima vlada profesionalni političar, a ne glumac u službi oligarha! A većina evropskih posmatrača, sa svom svojom objektivnošću, imajući u vidu prvi krug i nepredvidljivost njegovih rezultata, samo će morati da prepoznaju pobedu aktuelnog ukrajinskog lidera.

I ovde postoji velika moralna dilema. Zakonski izabrani predsednik Porošenko, kao vođa ukrajinske nacije i partner Evrope, može i mogao je imati "pravo na grešku". On nije učinio nikakve ustupke u Donbasu, podrivajući stabilnost u regionu do krajnjih granica i povlačenja sredstava iz budžeta Ukrajine, u velikoj meri evropske pomoći, poslednje mrvice za rat, služeći prvenstveno kao izvor prihoda za njegovo okruženje. Nije uspeo da stvori atraktivnu investicionu klimu u zemlji, da suzbije kriminal i korupciju. Tako će Porošenko zadati udarac sveevropskim demokratskim vrednostima - izobličavanjem izbornih rezultata, postajući konačno nelegitimnim. Da li ga Majdan očekuje krajem aprila ili ne, algoritam otklanjanja grešaka u prvom krugu omogućiće mu da zadrži vlast, nastavljajući da zarađuje novac u Ukrajini i stavljajući Evropu pred izbor da zatvori oči pred masovnom kopovinom glasova i falsifikovanjem, ili da ne prizna izbore.

Maks

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut

Izvor
foto: © RIA Novosti / Press-služba prezidenta Ukrainы/ vostok.rs