Lažni mesija i simulacija države!

Sve u Srbiji je simulacija. Niti imamo pravu i pravnu državu, niti prave institicuje. Nemamo ni parlamentarizam. Skupština je tu samo dekor, da se javnosti, kako domaćoj tako i stranoj, zamažu oči. Izbori su jedna obična predstava za javnost. Sve aktivnosti državnih funcionera su postale rijaliti program. Država čije funkcionisanje zavisi od jedne ružičaste televizije, od propagande sa te televozije, i od beskonačnih konferencija za novinare, ne može se nazvati ozbiljnom državom.
Vučić preko svojih medija formira javno mnjenje, to više nije nikakva novost, a i ne možemo mu previše zameriti na tome, jer su i prethodne vlasti činile isto. Ono što je ozbiljan problem, jeste to što Vučić preko svojih ružičastih medija formira svoj, i samo za sebe, podoban narod. Njemu nije dobar srbski narod. Njemu treba poslušan, podanični narod. Narod bez osećaja za slobodu. Treba mu stado, čopor, poslušne ovce. Suviše je slobodarskog duha u srbskom narodu. Zato Vučić mora da napravi novi narod. Narod po njegovoj meri ali i po meri njegovih zapadnih mentora. Narod koji će prihvatiti Vučića kao izabranog mesiju, kao proroka, i već ga je prihvatio kao takvog. Opozicija mora biti pacifikovana. Može da se bori za svoja prava ali samo gandijevskim metodama. Pokuša li drugačije, tu je Vučićeva policija da im objasni da ne može.
Vučićeva država je simulacija države. On je simulacija državnika, mesije, i proroka, 3 u 1. Napredna stranka je simulacija crkve, politički program naprednjaka je njihova Biblija. Vučić je više verski lider nego državnik. Njemu nije pretnja samo opozicija, već i crkva. Patrijarh mora biti lojalan, jer zna se ko je pravi patrijarh. Zna se koja je prava crkva i gde je prava vera.
Šta, ne veruješ u Vučićeve zapovesti?
Pa kakav si ti to Srbin i pravoslavac?
U Srbiji mogu da postoje samo Vučićevi svedoci, samo njihova deca imaju pravo da naslede Srbiju, jer samo oni su prava vera, prava nacija, prava partija. Ostali mogu odmah da se isele ili da budu proterani, kako to lažni mesija i sam priznaje da čini svojim protivnicima.
U Vučića se veruje. Njegov oltar je Pink televizija. Sa tog oltara svaki dan njegovi sveštenici-analitičari propovedaju veru u mučenika i mesiju. On je prorok, on obećava kule i gradove. On rešava probleme. On je faktor stabilnosti u regionu. On je sve i svja.

A posle njega potop!
Šta će biti onog momenta kada njegovi zapadni mentori kažu: Ne trebaš nam više!
SNS će se srušiti kao kula od karata. Većina članova SNS će potražiti spas u opozicionim partijama, a mnogi i već sad prelaze. A narod će ostati sluđen. Kome sad da veruje? Gde je sad mesija? Gde je taj spasitelj, koji je godinama spašavao narod od stranaca, neprijatelja iz regiona, i strašne opozicije?
Vučićeva politika nije najveće zlo. On kao lažni spasitelj, i lažna nada koju daje narodu to je najveće zlo. Njegov projekat pravljenja naroda u narodu, preko ružičaste televizije, podele naroda na lojalne vernike i nevernike, to je veliko zlo, i tu podelu, bojim se, nećemo prevazići ni posle Vučića!

Saša Mirković

 Patriot